Postoji jedna mala prljava javna tajna o sukobu EU i Poljske oko vladavine prava koju niko u Briselu ne želi da prizna - to je borba u kojoj nema pobednika. Ni u Briselu ni u Poljskoj.
Pravni lekovi koje Evropska komisija može da primeni uključujući novi, nikad testirani mehanizam priude i uskraćivanja EU fonda za oporavak, nisu dovoljni, traju predugo, nemoguće ih je sprovesti ili sve skupa.
Politička realnost je da EU ne može da zarati sa svojom članicom a da se cela konstrukcija na kojoj počiva Unija ne sruši jer je za takve poteze potrebna jednoglasna odluka, a toga u ovom slučaju neće biti.
Za poljsku vladu, čiji građani i dalje u velikoj većini podržavaju članstvo u EU, postoji rizik da postane parija u EU klubu. Njihov plan oporavka od koronavirusa, uključujući i 23,9 milijardi evra u grantovima već je u limbu zbog procene Vrhovnog suda zemlje da su nacionalni zakoni važniji od zakona EU.
Ako Poljska nastavi da prkosi EU institucijama, ili makar deluje da to radi, biće suočena sa lavinom birokratskih prepreka i zavrzlama, uz zasoljavanje kritikama, što već sada izazviva nervozu u domaćoj javnosti.
Sve ozbiljnije koškanje Brisela i Varšave bilo je očigledno kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen osula paljbu početkom sedmice po poljskom premijeru Mateušu Moravjeckom. Njen govor je bio odraz frustracije i besa mnogih u EU kojima je dosta erozije demokratskih normi u Poljskoj i Mađarskoj.
"Ova odluka je direktan izazov jedinstvu evropskog pravnog poretka... Ovo je prvi put da sud neke zemlje članice proceni da EU sporazumi nisu kompatibilni za nacionalnim ustavom", rekla je Fon der Lajen, na šta joj je Moravjecki odgovorio da Brisel diskriminiše Poljsku i proizvoljno primenjuje pravila.
"Ako želite da od Evrope napravite superdržavu bez nacija, za to vam je potrebna saglasnost svih evoropskih zemalja i društava", rekao joj je on.
Uprkos žestokim rečima, ništa konkretno nije sprovedeno što je nateralo Davida Sasolija, predsedavajućeg EU parlamenta da poruči Komisiji da će ih tužiti zbog bolećivog stava prema Poljskoj.
Javno, Fon der Lajen traži način da dijalogom dođe do rešenja, što je bio i predlog odlazeće kancelarke Angele Merkel. Privatno, međutim, kažu izvori Politika u Komisiji, Fon der Lajen je svesna da će, ako pokrene mehanizam kažnjavanja Poljske, biti potrebni meseci da on proradi a rezultati su daleko od izvesnog.
Poljska na svojoj strani ima Mađarsku i Viktora Orbana koji je i sam trn u oku EU. Uz to, Poljska je najavila da će koristiti pravo veta u Savetu u svakom sukobu oko primata zakona i vladavine prava, a zapretila je i da će odložiti usvajanje važne komponentne EU inicijative za borbu protiv klimatskih promena.
Postoje oni koji smatraju da Komisija sve to koristi kao izgovore i da nema dovoljno političke volje da dovede u red Poljsku i druge buntovnike. Dok sa druge strane postoje eksperti koji veruju da bi sukob EU institucija (Komisije i Parlamenta) potkopao kredibilitet bloka i išao na ruku Varšavi koja već ima podršku nekih članica i samim tim, odluka ne bi bila jednoglasna i samim tim bi bila bezvredna.
Zbog toga, uprkos pritiscima, mehanizam poznat kao "generalni režim uslovljavanja za zaštitu budžeta Unije", koji jednostavnim rečnikom znači da blok može da suspenduje isplate zemljama članicama, nije pokrenut.
Uprkos strahovanjima nekih da je odluka Vrhovnog suda Poljske korak ja takozvanom "Polegzitu", odnosno izlasku Poljske iz Unije, Moravijecki je porulio da Poljska ne namerava da napusti EU.
"Ovde smo, pripadamo ovde i ne idemo nigde", porulio je on. Isto bi se moglo reći i za sukov oko vladavine prava.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
