ŠVEDSKA JE KASNILA SA MERAMA I NIJE BILA SPREMNA NA PANDEMIJU: Ovo je izveštaj vladine korona komisije

Komisija je takođe zaključila da je švedska strategija bila fokusirana na prevenciju širenja i da su epidemiološke mere bile zasnovane na dobrovoljnosti i ličnoj odgovornosti. Osim toga, postojeće zakonodavstvo nije bilo adekvatno, niti je danas, da odgovori na ozbiljnu pandemiju.

Podsetimo, Švedska je na početku pandemije u februaru i martu 2020. bila jedina evropska država koja nije uvela karantin, već je na širenje zaraze, koju su prema izveštaju Komisije za korona virus u poslednjoj nedelji februara prošle godine doneli švedski turisti iz italijanskih i austrijskih skijališta, odgovorila blagim merama. Tako su posete švedskim staračkim domovima zabranjene tek 1. aprila, kada se korona virus već toliko proširio da je Švedska u jednom trenutku imala šestu najvišu stopu smrtnosti od kovida-19 u svetu.

"Vlada je čekala 6 nedelja da naruči zaštitnu opremu"

Prema pisanju švedskog dnevnika Svenska Dagbladet, Korona komisija će tek u svom konačnom izveštaju sledeće godine detaljno analizirati švedsku strategiju, ali već sada je jasno da su inicijalne odluke i mere bile nedosledne i da nisu uspele ni zaustaviti ni ograničiti širenje zaraze. Nordijske susedne zemlje su odmah posle zimskih praznika u februaru 2020. preduzele daleko jače mere od Švedske.

Dodatni problem je bio u decentralizaciji i fragmentaciji švedskog sistema odbrane od zaraznih bolesti, pa je dragoceno vreme izgubljeno u utvrđivanju odgovornosti u donošenju odluka.

Reakcija na pandemiju bila je manjkava i kada je reč o zalihama i zaštitnoj opremi, nastavlja Korona komisija, zbog čega je osoblje u sistemu zdravstvene i socijalne zaštite u proleće 2020. povremeno radilo bez adekvatne zaštite.

Vlada je tek 16. marta izdala uputstvo za nabavku dovoljne količine zaštitne opreme, odnosno šest nedelja nakon jasnog saznanja o opasnosti.

Kritike su upućene i na odlaganje uvođenja masovnog testiranja, koje je zaživelo neposredno pre leta 2020. godine, ili mnogo kasnije nego u mnogim drugim zemljama. Naime, tokom proleća prošle godine vodila se rasprava između republičkih i regionalnih vlada i Instituta za javno zdravlje o tome čija je odgovornost da organizuje masovno testiranje. Korona komisija smatra da je testiranje trebalo da sprovedu regionalne vlasti.

"Još dugo ćemo živeti sa posledicama ovoga“

U izveštaju se takođe ističe da je zdravstveni sistem u veoma kratkom roku dobro reagovao i na odgovarajući način se nosio sa prilivom pacijenata sa kovidom-19, ali je to bilo po cenu izuzetnog opterećenja zaposlenih u zdravstvu.

"Pacijenti su, izgleda, dobili neophodnu negu, što se odnosi i na jedinice intenzivne nege. Međutim, zdravstveni sistem se do krajnosti nosio sa pandemijom i iskorišćenošću osoblja. Mnogi tretmani i lečenja drugih bolesti morali su da se odlažu, pa stoga ćemo dugo živeti sa posledicama pandemije", navodi se u izveštaju Komisije za korona virus, koju je osnovala švedska vlada, koju je predvodio odlazeći socijaldemokratski premijer Stefan Löfven 30. juna prošle godine da proceni sposobnost, odluke i mere svih nivoa vlasti u borbi protiv pandemije korona virusa.

Prvi izveštaj predstavljen je 15. decembra prošle godine i konstatovano je da je strategija zaštite starih tokom pandemije bila neuspešna.

Posle kratkog zatišja u leto 2020, novembar je doneo drugi talas pandemije u Švedsku, a zatim su uvedene oštrije mere iako ni u jednom trenutku nije bilo lokdauna, policijskog časa, zatvaranja osnovnih škola, pa čak ni obaveznog nošenja maski.

"Hiljade mrtvih danas je trebalo da budu žive"

U to vreme je već porasla stopa smrtnosti širom Evrope i sveta, pa su mnoge druge zemlje pretekle Švedsku. Vladina komisija se, međutim, pita zašto su pooštrene mere donete tek prve pandemijske zime, s obzirom da tada nije bilo posebnih saznanja o korona virusu, što već nije bilo poznato.

Sa početkom kampanje vakcinacije krajem decembra i početkom januara, stopa mortaliteta od kovida-19 u Švedskoj je počela drastično da opada i od kraja januara do danas zemlja ima ispodprosečan ukupni mortalitet u odnosu na predpandemijsko razdoblje.

Do danas je 80,7 odsto stanovništva starijeg od 16 godina u Švedskoj potpuno vakcinisano. Na intenzivnoj nezi nalaze se 24 pacijenta obolela od kovida-19, a stope mortaliteta i zaraze su među pet najnižih u Evropi.

Prema podacima američkog Univerziteta Džons Hopkins, Švedska se sada nalazi na 48. mestu u svetu i 30. u Evropi po ukupnoj stopi smrtnosti od kovida-19 od početka pandemije. Umrlo je ukupno 15.016 ljudi, a prema izveštaju Korona komisije, nema sumnje da su mnogi od njih, verovatno hiljade, danas mogli i trebalo da budu živi.

Kurir.rs/Index.hr