Britni Pulou iz Oklahome je bila samo oko četiri meseca trudna kada je izgubila bebu u bolnici u januaru 2020. Ovog oktobra je osuđena na četiri godine zatvora za ubistvo iz nehata svog nerođenog sina.
Njena sudbina, od gubitka bebe do odlaska u zatvor, postala je predmet mnogih diskusija na internetu i u medijima.
Neki na društvenim mrežama su primetili da je osuđena u mesecu posvećenom trudnoće i svesti o pobačaju, dok su drugi slučaj uporedili sa distopijskim romanom "Sluškinjina priča" Margaret Atvud.
Kada je stigla u bolnicu tražeći lečenje, Pulou je priznala da je koristila droge dok je bila trudna. Kasnije, u izveštaju lekara, do kojeg je došao BBC, pronađeni su tragovi metamfetamina u jetri i mozgu njenog nerođenog sina.
Patolog nije utvrdio uzrok smrti fetusa, napominjući da su genetska anomalija, ruptura placente ili upotreba metamfetamina od strane majke mogli biti faktori koji su doprineli gubitku bebe.
Advokati Pulou kažu da će se žaliti na njenu presudu. Tužilac koji je njen slučaj izneo pred sud odbio je da komentariše dok se postupak nastavlja.
NE PROPUSTITE
"To nije tako neuobičajeno kao što ljudi misle"
Ipak, priča Pulou je samo vrh ledenog brega, kaže Dejna Susman, zamenica izvršnog direktora Nacionalniz zagovornika trudnica (NAPV), grupe koja se bori za pravo žene na izbor.
"Britnin slučaj je zaista dirnuo živac", rekla je Susman. "To nije tako neuobičajeno kao što ljudi misle".
Organizacija pomaže u žalbi Britni Pulou i prati hapšenja i slučajeve "prisilne intervencije" protiv trudnica u SAD.
Od 1973. do 2020. godine, NAPV je zabeležio 1.600 takvih slučajeva, od kojih se oko 1.200 dogodilo samo u poslednjih 15 godina.
Iako su neke žene uhapšene zbog toga što su pale ili su se porodile kod kuće, velika većina je imala problema sa drogom, a žene druge boje kože su bile najzastupljenije.
Nedavna eksplozija krivičnih slučajeva deo je "jedinstvenog američkog fenomena“ na raskrsnici američkog "rata protiv droge“ i pokreta ličnosti, rekla je Susman.
Šta je čovek?
Pitanje izloženosti fetusa drogama izbilo je u prvi plan kulturne debate 1980ih, kada je termin "krek beba“ počeo da se koristi za opisivanje dece koju su rodile majke narkomanke.
Upotreba droga tokom trudnoće povezana je sa mnogim negativnim posledicama, uključujući povećan rizik od pobačaja i mrtvorođe dece, ali stvarni uticaj upotrebe droga na fetus uveliko varira. Studije iz 1980ih u kojima se tvrdilo da su deca majki koje su uzimale kokain patila od ekstremnih razvojnih mana kasnije su opovrgnute.
Od tada su kasnije narko epidemije - od upotrebe metamfetamina do krize sa opioidima - držale ovo pitanje u centru pažnje.
Istovremeno, nekoliko američkih država donelo je zakone koji otežavaju pristup abortusu. Dok se ljudi protive abortusu iz različitih razloga, često moralnih ili verskih, jedan deo argumenta se fokusirao na pojam ličnosti.
"Koncept ličnosti je zapravo prilično jednostavan“, rekla je Sara Kvale, predsednica Personhood Alliance Education (PAE), organizacije koja se bori protiv dozvole abortusa. "Ličnost znači da su ljudi ljudi i da je naša jednakost zasnovana na našoj ljudskosti. Ništa ne menja naučnu činjenicu da smo biološki ljudi od samog početka do samog kraja. Stoga, kao ljudi, zaslužujemo jednaku zakonsku zaštitu jer smo posedujemo nasleđena, prirodna prava“, objasnila je ona.
Pokret ličnosti je pomogao da se proguraju zakoni koji prevazilaze regulisanje pristupa abortusu i proširuju prava i zaštitu fetusa kao rođenog građanina države.
PAE takođe odbacuje stvari kao što su medicinski potpomognuto umiranje, istraživanje embriona i trgovina ljudima.
Iako organizacija nema stav o tome da li zakon treba da krivično goni majke koje koriste drogu, gospođa Kvale je rekla da ona lično podržava mere koje "štite nerođenu decu od štete koja se javlja kada majka koristi drogu dok je trudna“.
"Ali, naš pravni sistem ne mora samo da razmatra pitanja odgovornosti, već mora da se fokusira i na oporavak zavisnika od droge“, dodala je ona.
Zakoni koji štite - ili štete?
Upotreba supstanci tokom trudnoće smatra se zloupotrebom dece, na osnovu zakona o zaštiti dece u 23 države, navodi Gutmaher institut, istraživačkom centar koji se zalaže na pravo na život.
U polovini svih američkih država, zdravstveni radnici su obavezni da prijave trudnice za koje se sumnja da koriste droge.
Alabama je 2006. godine donela zakon o "hemijskom ugrožavanju" po kome je krivično delo ako je dete "izloženo, može da proguta ili udahne, ili da ima kontakt sa kontrolisanom supstancom, hemijskom supstancom ili priborom za drogu". Istraga ProPublika pokazala je da je više od 500 žena optuženo u deceniji od donošenja zakona.
Tenesi je pokušao da sledi isti, donevši sličan zakon 2014. godine, ali je zakon istekao dve godine kasnije i nije obnovljen.
U jednom kalifornijskom okrugu, dve žene su zatvorene jer su navodno ubile svoje bebe nakon što su rodile mrtvorođenčad i bile pozitivne na testiranju na zabranjene droge.
Optužbe za ubistvo protiv Čelsi Beker odbačene su ove godine, nakon što je provela godinu i po dana u zatvoru jer nije mogla da plati kauciju od 2 miliona dolara. U međuvremenu, Adora Perez je prošla otprilike trećinu 11-godišnje kaznu za ubistvo iz nehata nakon što je priznala krivicu kako bi izbegla oštriju optužbu za ubistvo. Ona trenutno pokušava da uloži žalbu.
Obe žene su krivično gonjene koristeći ono što je poznato kao "zakon o fetalnom napadu", koji postoji u najmanje 38 američkih država.
Ovi zakoni su imali za cilj da pomognu u onih koji povrede trudnicu a uvedeni su posle smrti Lejsi Peterson koju je, trudnu, ubio suprug. Problem je što su mnogi od ovih zakona dvosmisleni i ostavljaju otvorena vrata tužiocima da optuže žene čije je ponašanje moglo doprineti pobačaju ili smrti bebe.
Neke države imaju izričita pravila o tome koliko nedelja mora biti star fetus da bi bio održiv - druge nemaju. Većina lekara smatra održivost oko 20-24 nedelje. Pulou je bila trudna oko 16 do 17 nedelja kada je pobacila. Susman kaže da je ona verovatno "najmlađa" trudnica koja je optužena u SAD.
Drakonska budućnost?
Da je Pulou imala abortus umesto pobačaja, ona uopšte ne bi bila optužena, pošto je abortus legalan u Oklahomi.
Ali s obzirom da je Vrhovni sud spreman da donese odluku o zakonitosti skoro potpune zabrane abortusa u Teksasu i strožih ograničenja abortusa u brojnim drugim državama, zagovornici reproduktivne pravde zabrinuti su da bi budućnost mogla biti mnogo gora.
U zemljama u kojima su abortusi ilegalni, žene su hapšene i optužene za ubistvo zbog pobačaja. Lokalne vlasti mogu da ih optuže da su namerno prekinule trudnoću.
Jedan takav slučaj, u El Salvadoru, koji ima jednu od najstrožih zabrana abortusa na svetu, stigao je sve do Interameričkog suda za ljudska prava, gde se presuda očekuje do kraja ove godine.
Manuela, 33-godišnja žena koja je otišla u bolnicu da traži lečenje nakon što je izgubila bebu, osuđena je na 30 godina zatvora zbog ubistva. Umrla je u zatvoru 2010. godine.
Njeni advokati kažu da zakoni El Salvadora - koji zahtevaju od lekara da prijave žene za koje se sumnja da su izvršile abortus ili da se sami suoče sa zatvorom - krše međunarodni zakon o ljudskim pravima.
Šta je važnije majka ili fetus?
Koren svih ovih slučajeva je ideja da žene, kada postanu majke, treba da stave svoj fetus na prvo mesto bez obzira na sve, rekla je Ema Milni, pravnica iz oblasti roda i zločina koja predaje na Univerzitetu Daram u Velikoj Britaniji.
Ali stvarnost je daleko složenija, rekla je ona. Žene su često očajne i ranjive i potrebna im je pomoć i podrška. "To što im država nije pružila pomoć i podršku tokom trudnoće i pre trudnoće je krivica države", rekla je Milni.
Istraživanje sprovedeno 2012. godine, pokazalo je da je oko 6 procenata američkih trudnica priznalo da koriste narkotike, dok oko 8,5 posto njih pije alkohol, a 16 procenata puši.
Američka medicinska udruženja protive se klasifikovanju upotrebe droga tokom trudnoće kao zlostavljanju dece i tvrde da žene koje imaju problema sa zavisnošću treba da se leče, a ne da odlaze u zatvor.
"Zavisnost je bolest koja je podložna lečenju, a ne kriminalna aktivnost“, navodi Američko medicinsko udruženje, koje zastupa američke lekare.
Davanje jednakih prava nerođenima nije jednostavno, rekao je I. Glen Koen, stručnjak za medicinsku etiku i zamenik dekana Pravnog fakulteta Harvarda. "Niko ne spori da su fetusi pripadnici ljudske vrste. [Pitanje je] da li su oni osobe [po zakonu] ili ne“, rekao je on.
Čak i ako zakon priznaje fetusu ličnost, da li bi ta prava ličnosti trebalo da nadmaše pravo majke na samoopredeljenje?
"Ovde ima mnogo toga da se raspakuje, ali gotovo nikada nije raspakovano u smislu politike i načina na koji se to dešava na sudu“, rekao je on.
Zagovornici ženskih prava zabrinuti su da je to "klizav teren" koji bi mogap da dovede to toga da trudnice budu lišene svoje autonomije.
Ako žena može biti uhapšena zbog povrede fetusa jer je koristila drogu, šta će biti ako popije pivo? Šta ako prebrzo dok vozi?
"Ako to uradimo zbog droge, postavlja se pitanje: šta dalje?", kaže Milni.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
