Godine, 1989. trg Tjenanmen u Pekingu postao je žarište velikih protesta, koje su ugušili kineski komunistički vladari.
Događaji su proizveli jednu od najznačajnijih fotografija 20. veka - usamljenog demonstranta koji stoji ispred niza vojnih tenkova. Događaji su i dalje veoma osetljiva tema u Kini, a jedan od retkih preostalih javnih spomenika u Hongkongu je sada uklonjen, piše BBC.
Šta je dovelo do događaja?
Osamdesetih godina Kina je prolazila kroz ogromne promene. Vladajuća Komunistička partija počela je da dozvoljava nekim privatnim kompanijama i stranim ulaganjima. Lider Deng Sjaoping nadao se da će podstaći ekonomiju i podići životni standard.
Međutim, taj potez je sa sobom doneo korupciju, dok je istovremeno budio nadu u veću političku otvorenost.
Komunistička partija je bila podeljena između onih koji su se zalagali za brže promene i tvrdolinijaša koji žele da zadrže strogu državnu kontrolu.
Sredinom 1980-ih počeli su protesti predvođeni studentima. Među učesnicima su bili ljudi koji su živeli u inostranstvu i bili izloženi novim idejama i višim životnim standardima.
Kako su rasli protesti?
U proleće 1989. godine protesti su rasli, sa zahtevima za većom političkom slobodom. Demonstranti su bili podstaknuti smrću vodećeg političara Hu Jaobanga, koji je nadgledao neke od ekonomskih i političkih promena.
Politički protivnici su ga dve godine ranije izbacili sa čelnog mesta u stranci.
Desetine hiljada okupilo se na dan Huove sahrane, u aprilu, pozivajući na veću slobodu govora i manje cenzure.
U narednim nedeljama, demonstranti su se okupili na trgu Tjenanmen, sa najvećim brojem procenjenih na milion. Trg je jedna od najpoznatijih znamenitosti Pekinga.
Kakav je bio odgovor vlade?
U početku, vlada nije preduzela direktne mere protiv demonstranata. Zvaničnici stranke nisu se složili oko toga kako da odgovore, neki podržavaju ustupke, drugi žele da zauzmu tvrđi stav. Tvrdolinijaši su pobedili u debati, a u poslednje dve nedelje maja u Pekingu je proglašeno vanredno stanje. Od 3. do 4. juna, trupe su počele da se kreću ka Trgu Tjenanmen, otvarajući vatru, razbijajući i hapseći demonstrante kako bi povratili kontrolu nad tom zonom.
Ko je bio čovek koji je stao ispred tenkova?
Dana 5. juna, jedan čovek je stao pred tenkove, koji su se udaljavali od trga. Nosio je dve torbe za kupovinu i snimljen je kako hoda kako bi sprečio tenkove da prođu.
Odvukla su ga dva muškarca. Nije poznato šta mu se dogodilo, ali on je postao glavna slika protesta.
Koliko je ljudi poginulo u protestima?
Niko sa sigurnošću ne zna koliko je ljudi ubijeno. Krajem juna 1989. godine kineska vlada je saopštila da je poginulo 200 civila i nekoliko desetina pripadnika obezbeđenja.
Druge procene su se kretale od stotina do mnogo hiljada. 2017. godine, nedavno objavljeni dokumenti Ujedinjenog Kraljevstva otkrili su da je diplomatska depeša tadašnjeg britanskog ambasadora u Kini, ser Alana Donalda, rekla da je 10.000 umrlo.
Da li ljudi u Kini znaju šta se dogodilo?
Diskusija o događajima koji su se odigrali na trgu Tjenanmen veoma je osetljiva u Kini.
Postovi u vezi sa masakrima redovno se uklanjaju sa interneta, pod strogom kontrolom vlade.
Dakle, za mlađu generaciju koja nije preživela proteste, malo je sviesti o tome šta se dogodilo.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
