Zatvaranjem Grondea, Gundremingena C i Brokdorfa, što je još jedna etapa u ukidanju nuklearnog programa u Nemačkoj, u funkciji će ostati samo tri nuklearne elektrane koje će biti isključene do kraja 2022. godine.
Osim pritiska na snabdevanje, zatvaranje uklanja ključni izvor energije s niskim udelom uglja u zemlji u kojoj su emisije staklenih gasova u porastu, piše Blumberg a prenosi Indeks.
Nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine, Nemačka je obećala da će ugasiti sve svoje reaktore. U to vreme, ova zemlja je bila lider u obnovljivim izvorima energije, ali je sa postpenim ukidanjem nuklearnog programa sve više počela da se oslanja na ugalj i lignit za proizvodnju električne energije.
Nacija je zaostala u trci za nula neto emisije nakon velikih ustupaka lobiju za ugalj, protivnicima vetrooelektrana i industriji, naročito proizvođačima automobila.
"Iz perspektive čiste emisije, uvek je bila upitna ideja zatvoriti nemačke nuklearne elektrane pre nego što one dođu do kraja svog životnog veka. Uvek je bilo jasno da će postepeno nuklearno gašenje zahtevati da elektrane na ugalj i gas rade više i stoga stvaraju značajne dodatne emisije", rekao je Hans Kenig, šef projekata u kompaniji Aurora enerdži.
Nuklearne elektrane dizajnirane su za proizvodnju energije 24 sata dnevno, pružajući vrednu podršku kada vetar ne duva ili nema sunca.
NE PROPUSTITE
Iako se o gašenjima zna već godinama i malo je verovatno da će izazvati novi skok cena, uklanjanje četiri gigavata bazne proizvodnje ukazuje na sve manje kapacitete u Nemačkoj. To je jedan od razloga zašto će cene sledeće godine biti više - struja za isporuku 2022. ove je godine poskupela više od pet puta, podseća Blumberg.
Tajming teško može biti gori. Cene električne energije su blizu rekordnih nivoa širom Evrope, a Nemačka će morati da se oslanja na proizvodnju iz skupog gasa i ulja još 20ak godina - pre nego što se i oni postepeno ukinu.
Ostavljanje nuklearnih elektrana otvorenim nije opcija jer bi to zahtevalo stotine miliona evra ulaganja, ističe Kenig.
Povećano oslanjanje na fosilna goriva dodatno će povećati emisije gasova staklene bašte, a Nemačka u tome nije usamljena.
Brojne evropske zemlje povećale su proizvodnju energije na ugalj u poslednjih nekoliko meseci jer snabdevanje gasom ne zadovoljava rastuću potražnju, a proizvodnja iz vetra je opala.
Nemačka namerava da ugasi svu proizvodnju na ugalj do 2038. godine, a broj elektrana na lignit biće smanjen za gotovo 16 posto do 2024. Do tada će visoke cene emisije ugljenika i ekspanzija obnovljivih izvora energije "snažno smanjiti" nemačku proizvodnju energije iz uglja, ističe Međunarodna energetska agencija.
I taj trend će se replicirati, a veći deo Evrope će odlučiti da se "izvuče iz uglja", što će dugoročno dovesti do povećanja instalirane obnovljive energije, kaže Sabrina Kernbihler, analitičarka u S&P Global Platsu.
Ipak, kratkoročno, ugalj pomaže da se premoste nestašice u snabdevanju.
Nemačka kompanija Uniper SE, odložila je planiranu demontažu svoje termoelektrane na ugalj Šolven-B za 2023. godinu nakon kašnjenja u izgradnji zamenske gasne jedinice na istoj lokaciji.
To će pružiti određeno olakšanje jer napetosti na tržištu i dalje traju. Ali to neće pomoći Nemačkoj da postigne cilj nulte emisije.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
