NEONACISTIČKI PROBLEM UKRAJINE: Zašto Putin želi da "denacifikuje" zemlju na čijem je čelu predsednik Jevrejin?

Ruski predsednik Vladimir Putin opravdao je napad na Ukrajinu rečima da je Moskvi cilj da tu zemlju "demilitarizuje i denacifikuje". Iako ideja da u demokratskoj zemlji postoje nacisti koje treba ukloniti silom deluje pomalo neverovatno, nepobitna je činjenica da ekstremna desnica u Ukrajini postoji i predstavlja priličan problem po zemlju.

Dok brojni eksperti priznaju da postoji problem sa ultradesnicom i neonacistima u Ukrajini, svi su saglasni da njihovo postojanje ne može da se iskoristi kao izgovor za invaziju.

Takođe ima i onih koji potpuno odbacuju priče o "nacistima" u Ukrajini kao budalaštinu i neistinu.

Tvrdnja da se bori protiv nacista je "zapravo šifra za smenu ukrajinske vlade, što je posebno ironično s obzirom na to da je ukrajinski predsednik Jevrejin,“ rekao je za NBC Andrij Dobrijanski iz Ukrajinskog kongresnog komiteta Amerike, etničke grupe za zastupanje sa sedištem u Njujorku.

"On govori o denacifikaciji. U Ukrajini nema nacista“, rekao je Majkl Mekfol, bivši američki ambasador u Rusiji. "Lider Ukrajine nije nacista, on je demokratski izabran lider. On je Jevrejin. On nije nacista".

Putin je u svom govoru kojim je opravdao vojnu intervenciju u Donbasu pokušao da iskoristi stare ožiljke iz Drugog svetskog rata — kada je procenjeno da je umrlo 24 miliona žitelja SSSR — i poveže modernu Ukrajinu sa elementima njene problematične prošlosti.

Tokom Drugog svetskog rata, neki ukrajinski nacionalisti su se borili sa nacistima, protiv poljskog pokreta otpora i pomagali su Nemcima u lovu na Jevreje. Ukrajinski kolaboracionisti bili su među i nacističkim snagama koje su ugušile ustanak u Varšavskom getu i Varšavski ustanak.

Neonacisti, koji su mahom koncentrisani u zapadnim krajevima Ukrajine se masovno pozivaju i često u svojim javnim nastupima koriste uniforme 14. SS divizije Galicija i oživljavaju "tradiciju" rajhkomesarijata Ukrajine.

Međutim, u današnjoj Ukrajini, nacistički pokret je daleko od uticajne sile. Na poslednjim ukrajinskim parlamentarnim izborima 2019. godine, koalicija ultranacionalističkih desničarskih partija nije uspela da osvoji ni jedno mesto u Radi, 450-članom parlamentu zemlje.

Dejvid Haris, izvršni direktor Američkog jevrejskog komiteta, uveren je da Putinov nacistički narativ "neće funkcionisati“.

"Prvo, Ukrajinu predvodi predsednik Jevrejin, koga su birači u velikoj meri izabrali na demokratskim izborima. To odražava današnji ukrajinski način razmišljanja i gledišta, daleko od prošlosti“, rekao je Haris. "I drugo, oni koji se ponašaju kao nacisti su, da se razumemo, Putin i njegov režim. Drsko upadanje u drugu zemlju, lažne pritužbe, neprestano laganje i uskraćivanje prava drugog naroda da kroji svoju sudbinu su sve, da, preuzeti od nacista".

Johanan Petrovksi-Štern, profesor jevrejske istorije na Univerzitetu Nortvestern, kaže da su Putinove tvrdnje o "denacifikaciji protivne elementarnoj istini“.

"Ljudi koji mu veruju i koji šire te laži bave se klevetama“, rekla je Petrovksi-Štern. "Ukrajina je multietnička zemlja u kojoj manjine poput Gruzijaca imaju ključne uloge u vladi i ima jevrejskog predsednika".

Neonacističke, desničarske snage u Ukrajini ponovo su ojačale posle zauzimanja Krima 2014. godine.

Kada je Putin zauzeo Krim i otkrio žalosno stanje ukrajinskih oružanih snaga, desničarske grupe poput Desnog sektora i njegovog vojnog krila Azova su probile i predstavile kao branioci, zbog čega ih mnogi Ukrajinci i dan danas cene i poštuju uprkos netolerantnoj, fašističkoj ideologiji koja preti da dugoročno ugrozi Ukrajinu.

Od Krima, ove grupe (milicije) formalno su integrisane u oružane snage, s tim što Azov, na primer, ima određenu "slobodu" u vidu sopstvenog kampa za regrutovanje i nuđenja "karijera" u redovnoj vojnoj jedinici grupe.

Pokret Azov, koji su početkom 2014. godine sastavile odrpane grupe krajnje desnih siledžija, fudbalskih huligana i međunarodnih pristalica — uključujući desetine ruskih državljana, sada ima 10.000 članova i postao je zvanična jedinica Nacionalne garde Ukrajine.

Azov je iskoristio taj "patriotski" preokret u Ukrajini posle ruske agresije 2014. godine da bi se predstavio kao pokret veterana "patriota" koji su dobrovoljno uzeli oružje u ruke u prvim danima rata, kada je Ukrajina vojska je bila rasula.

Najnoviju krizu u Ukrajini, Azov je pokušao da iskoristi kako bi se što dublje ukorenio u "mejnstrim" održavanjem vojne obuke civila i predstavljanjem sebe kao sile koja će odbraniti Ukrajinu od neprijatelja.

Uprkos jevrejskom predsedniku i prozapadnoj i prodemokratskoj orijentaciji, ukrajinske vlasti nisu mogle ili želele da se pozabave ovim problemom ultra desnice.

Umesto da očiste službe reda i bezbednosti od desničarskih simpatizera, Kijev je okretao glavu od problema iz straha da će potpasti pod propagandu Kremlja o "nacistima" koji uništavaju zemlju.

S druge strane, postojala je i ozbiljna opasnost po predsednika ili premijera koji bi se uhvatili tog posla, naročito jer je, na primer, bivši ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov bio blisko povezan sa liderom Azova Andrejom Bileckim, dok je veteran Azova Sergej Korotkih bio visokorangirani policijski zvaničnik.

Projekt menadžer Fridom hausa u Ukrajini Metju Šaf rekao je jednom prikom Rojtersu da u Ukrajini postoje brojne organizovane radikalne desničarske grupe i dok su neki pukovi integrisani u državne strukture, neke ove grupe kroz neprofitne i parapolitičke kanale pokušavaju da oblikuju zemlju po svojoj viziji što se videlo u javno podržavanom govoru mržnje i podstcanju nasilja prema ranjivim grupama poput LGBT zajednice ili Roma.

Ipak, oni nisu nepobedivi, piše Majkl Kolborn iz Nju stejtsmena koji se bavi altdesnicom u Ukrajini, i podseća da je navodni dugogodišnji pokrovitelj Azova, bivši ministar Avakov, napustio je funkciju u julu 2021. godine i od tada je ovaj pokret u povlačenju.

Isto tako, ironično je da Rusija govori o "denacifikaciji" Ukrajine kada se zna da je Azov blisko povezan sa Putinovim prijateljima.

Neki u pokretu Azov, kao što je Sergej Korotkih, javno su optuženi da su u ovom ili onom obliku agenti ruskih službi bezbednosti. I nisu gadljivi da sarađuju sa prijateljima Vladimira Putina kada im to odgovara. Od Bilickog pa naniže, 2019. i 2020. godine članovi pokreta Azov masovno su se pojavljivali na televizijskim kanalima povezanim sa proruskim političarem Viktorom Medvedčukom (Putin je kum njegovoj ćerki).

Drugim rečima, nacista i desničara u Ukrajini ima, možda ih čak ima i više nego u nekim drugim državama, ali sasvim sigurno ne dovoljno da se opravda akcija "denacifikacije" suverene, nezavisne zemlje.

Kurir.rs