META HARKOV Zašto Rusija po svaku cenu želi baš ovaj ukrajinski grad, koji je važniji od Kijeva!

Od kada je Rusija napala Ukrajinu, prošlo je osam dana. Dešavalo se mnogo toga, ali čini se da sve nije gotovo i da će tek rat se rasplamsati. Svakako neće trajati godinama, ali u ovoj drugoj fazi Rusima je ključno da osvoje Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini posle Kijeva.

Noć između utorka i srede bila je posebno teška jer je raketiranje grada bilo neprestano, posebno ciljeva oko grada, ali i vojnoindustrijskih postrojenja, posebno fabrike tenkova, tenkovske škole, ali i 95. specijalne vazdušno-desantne brigade, koja se istakla u sukobima sa proruskim snagama na početku rata 2014.

Neko bi postavio pitanje zašto je Harkov toliko bitan za rusku vojsku, koja se trudi da ga zauzme, ali ne kao prvi dan invazije, kada su jednice koje su pokušale da ga zauzmu zaustavljene u predgrađu. Zapravo, u slučaju osvajanja Harkova ruska vojska u svojim rukama držaće najveće saobraćajno čvorište, ali i ekonomsko i kulturno same Ukrajine. Ne kaže se za džab, ako padne Harkov, pašće i Kijev, zato su oči oba grada uprte jedne u druge i svi sa zebnjom gledaju šta će se desiti sa jednim ili sa drugim gradom, oko kojih ruska vojska dovlači sve više snaga.

Međutim, očita razlika je jedino u tome što je napad na Harkov postao veoma intenzivan, zasad se u najvećoj meri koriste rakete kalibra 300 mm i termobarične rakete kalibra 220 mm, lansirane sa sistema TOS-1A solncenpek.

Ono što je zanimljivo jeste da se u Harkovu ukršta čak osam magistralnih puteva i železničkih pruga, više auto-puteva i avio-linija kako prema inostranstvu, tako i prema ostalim ukrajinskim gradovima, ali i državama bivšeg SSSR.

Osim što je saobraćajno čvorište, Harkov je inače i centar mašinske i metaloprerađivačke industrije (traktora, turbina, saobraćajnih sredstava, elektronike), hemijske fabrike boja, proizvodnje plastike, farmaceutske industrije, prehrambene. Vodeću ulogu ima u energetici zemlje jer zbog blizine zaliha uglja oko njega su izgrađene i termoelektrane, a koristi se i gas.

Osim toga, Harkov ima i veliki vojni značaj jer druga najveća fabrika za proizvodnju tenkova u Sovjetskom Savezu u kojoj su se proizvodili T-55, T-62, T-64, T-80 nalazi se u Harkovu. U tom gradu je napravljen bio i prvi tenk T-34 uoči Drugog svetskog rata. Proizvodnja vojnih komponenti je takođe značajna i suština zašto je ovaj grad na meti ruskog zauzimanja.

Sam Harkov ima i preko 20 visokih škola, instituta (politehnički, aeronautički i medicinski). U samom gradu postoje i 33 specijalzovane srednje škole, veći broj pozorišta i kulturnih ustanova.

Kurir.rs/A.Mlakar

Istorijat Harkova

Od tvrđave do industrijskog srca Ukrajine

Harkov se kao vojna tvrđava pojavio u 17. veku. Interesantno je da je od 1917. do 1934. bio glavni grad Ukrajinske SSR. Za vreme Drugog svetskog rata je bio potpuno uništen, a svoj današnji izgled dobio je posle rata, kada su izgrađeni novi, a ne samo obnovljeni stari objekti, a kasnije izgrađena i nova preduzeća