STOXX 600 indeks vodećih evropskih deonica bio je u 9.30 u minusu 1,3 posto, nakon što je juče porastao.
Jutros je londonski FTSE indeks u minusu 1,32 posto, na 7.098 bodova, dok je frankfurtski DAX pao 1,28 posto, na 13.750 bodova, a pariski CAC 1,74 posto, na 6.259 bodova.
Među najvećim gubitnicama su deonice u turističkom sektoru, koje su pale više od 1 posto. Oštro su pali i rudarski i energetski sektor, što je posledica pada cena nafte i sirovina, prenosi Index.hr.
I na azijskim berzama cene deonica su pale, pa je MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, oko 9.30 bio u minusu oko 2 posto, što je oštar pad drugi dan zaredom.
Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je ojačao 0.2 posto, dok su cene deonica u Australiji, Južnoj Koreji, Šangaju i Hongkongu pale između 0,7 i 5,4 posto.
Kao i juče, i jutros su najviše pale cene deonica na kineskim berzama, što je posledica najvećeg broja novozaraženih koronavirusom od početka pandemije 2020. godine.
Zbog toga je "zatvoren" 17-milionski grad Šenžen, pa se ulagači plaše slabljenja privrednih aktivnosti.
Uz to je centralna kineska banka ostavila kamate nepromenjene, pa su splasnule nade u nove podsticajne mere.
Osim toga, i dalje su pod pritiskom deonice nekoliko tehnoloških divova jer firmi Tencent preti rekordna kazna zbog toga što nije poštovala pravila o zabrani pranja novca.‚
Zbog toga kineske ulagače nisu ohrabrili ni bolji nego što se očekivalo privredni pokazatelji za prva dva meseca ove godine.
Negativan uticaj pada Vol strita
Na tržišta je loše uticao i jučerašnji pad S&P 500 indeksa na Vol stritu , kao i Nasdaq indeksa.
Trend klizanja S&P 500 indeksa ušao je u treću sedmicu, što je posledica nesigurnosti ulagača zbog rata u Ukrajini, ali i neizvesnosti po pitanju zaoštravanja monetarne politike u SAD.
U utorak počinje dvodnevna sednica čelnika Feda, a njihove odluke biće objavljene u srijedu.
Gotovo je sigurno da će, prvi put nakon tri godine, Fed povećati ključne kamate, s obzirom na to da se već mesecima inflacija u SAD-u kreće na najvišim nivoima u poslednjih 40 godina, blizu 8 posto.
Većina analitičara očekuje da će Fed povećati kamate za 0,25 postotnih bodova. No, zbog visoke inflacije, koja bi zbog nedavnog snažnog rasta cena energenata i sirovina u idućem razdoblju mogla dodatno ojačati, moguće je i agresivnije povećanje kamata.
Pad S&P 500 indeksa ponajviše je posledica pritiska na deonice u tehnološkom sektoru. Više kamate negativno utiču na tehnološke i druge deonice zasnovane na rastu jer njihove valuacije više zavise od budućeg toka gotovine.
"Svedoci smo rotacije iz sektora zasnovanih na rastu u one koji se temelje na vrednosti, a puno toga povezano je s kretanjem kamatnih stopa. Tržište deonica je pred izazovima, a današnje trgovanje je primer toga", kaže Pol Nolti, menadžer u firmi za investicioni menadžment Kingsvju.
Kurir.rs/Agencije
NE PROPUSTITE
