Utvrđeno je da su deca u takozvanim ''kampovima za udovice'' ozbiljno zanemarena, zlostavljana i primorana da rade, prenosi britanski Gardijan.
Više od 80 odsto žena kaže da nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, a 95 odsto je izrazilo osećaj beznađa.
Od 419 ljudi koje je NVO World Vision intervjuisala u 28 kampova, u kojima žive desetine hiljada samih žena – uključujući one koje su razvedene ili čiji su muževi nestali – i njihovu decu, otprilike jedna od četiri izjavila je da je bila svedok seksualnog zlostavljanja u kampu na dnevnom, nedeljnom ili mesečnom nivou.
Oko 9 odsto ispitanica je reklo da su i same bile seksualno zlostavljane.
Ženama nije dozvoljeno da slobodno napuštaju kampove, saopštila je nevladina organizacija.
U nemogućnosti da traže plaćeni posao ili izdržavaju svoje porodice, neki smatraju da ''nemaju izbora'' osim da se upuste u takozvani seks za preživljavanje sa muškim čuvarima i upravnicima logora.
-S pravom vidimo da svet izražava solidarnost sa žrtvama sukoba u Ukrajini i vladama koje su velikodušno posvećene da učine sve što je potrebno da zadovolje tamošnje humanitarne potrebe. Ali sirijske udovice i njihova deca zaslužuju isti nivo empatije, saosećanja i posvećenosti. Njihova bol, njihov očaj, njihova potreba nije ništa manja od bilo koga drugog ko beži od sukoba, rekla je vodeća autorka izveštaja Aleksandra Matei.
Fatima (nije njeno pravo ime), majka troje dece u jednom od kampova, pati od jakih bolova u leđima, ali ne može da pristupi zdravstvenoj nezi.
-Nemamo čak ni hleba i vode, rekla je ona.
-Kada deca traže banane, tražim od njih da budu strpljivi. Ne možemo ništa da uradimo. Voda i hleb su važniji, dodaje.
Rekla je da nije bezbedno za žene i devojke da idu u planinu da donesu drva da se greju ili kuvaju.
-Uopšte nije bezbedno. Moram da povedem komšiju ili bilo koga sa sobom samo da ne idem sama. Ne mogu ni svoju decu da pošaljem samu, jer nije bezbedno. Ja nemam nikoga, kaže ona.
Skoro 7 miliona Sirijaca je interno raseljeno od izbijanja sukoba 2011. godine.
Oko 2,8 miliona živi u oko 1.300 kampova za interno raseljena lica na severozapadu zemlje.
Kampovima za udovice u Idlibu i Alepu upravljaju sirijska opozicija i turska vojska.
Uslovi tamo se smatraju ''drastično'' lošijim nego u opštim logorima.
Postoji malo ili nimalo pružanja osnovnih usluga za one koji žive u tim kampovima, koji doživljavaju ono što su humanitarni radnici opisali kao ''šokantnu krizu unutar krize'' i ''najgori od najgorih'' izazova zaštite.
Pristup je ograničen na lokalne nevladine organizacije.
Izveštaj Worls Vision-a dolazi pre vladine konferencije o Siriji u Briselu u maju.
Finansiranje je palo na najniži nivo od 2015. godine zbog, kako se u izveštaju navodi, ''zamora donatora i Kovida-19''.
Prošle godine je ispunjeno manje od polovine plana za kumanitarnu pomoć u Siriji.
Prema podacima UN, više od 14 miliona Sirijaca je od prošlog meseca trebalo neku vrstu pomoći.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
