Satoši Nakamoto pseudonim je osobe koja je 2009. godine kreirala kriptovalutu bitkoin, kao odgovor na veliku finansijsku krizu koja je uzdrmala najpoznatije svetske berze godinu ranije, a koja je pokazala sve slabosti tradicionalnog finansijskog sistema.
Više od deset godina kasnije kriptovalute su zaludele svet svojim potencijalom da izvrše potpuno evoluciju novca kakvog danas poznajemo, koji se vremenom transformisao, nakon razmene dobara i proizvoda, u kovani, zatim u papirni, a onda do danas u širom rasprostranjene bankovne kartice, pišu Vijesti.
Kriptovalute su, po pojednostavljenoj definiciji, digitalne valute koje su izrađene u obliku kompjuterskih kodova oslanjajući se na kriptografiju koja obezbeđuje anononimnost, bezbednost prilikom transakcija, kontrolu.
Na hiljade računara sa specijalnim softverima koji se takmiče između sebe kreiraju kriptovalute, potvrđujući transakcije i puštajući u sistem jedinice stvarajući novu vrednost.
Napori da se stvore digitalne valute na koje politike svetske ekonomije neće imati uticaj trajale su decenijama, ali jedan od razloga neuspešnih pokušaja leži u činjenici da nije bilo moguće izbeći treću stranu – posrednika, koji je verifikovao i omogućavao transakcije.
Upravo pojavom misteriozne osobe ili osoba pod alijasom Nakamoto, čiji identitet/i nikada nisu utvrđeni, kreirana je “bela knjiga” bitkoina, ključni temelj sistema čija je svrha isključivanje pravila nametnutih od strane banaka.
Bitkoin je ujedno od tada postao i ostao najpoznatija i najvrednija kriptovaluta.
(De)centralizacija
Kada je pojavom bitkoina rešen problem posrednika u transakcijama, kriptovalute su dobile svoje glavno svojstvo – decentralizaciju.
Tada, a i u velikoj meri i danas, finansijskim svetom dominira centralizovani sistem.
To znači da je novac centralizovan, na način da se u središnjem delu uglavnom nalaze centralne banke, koje štancuju novac, kontrolišu tokove i određuju vrednost novca, te se tako oko njih sve vrti. Sistem u kojem je prisutan jedan autoritet koji nadzire sve ostale.
Upravo takav sistem zaobilaze kriptovalute kroz “direktnu” (peer to peer) mrežu.
Takva mreža je sastavljena od gotovo bezbroj čvorova, gde svaki čvor predstavlja čovek, odnosno njegov peer to peer softver koji daje na raspolaganje sistemu.
Taj čvor u neposrednom kontaktu formiraju različiti korisnici koji koristi sličan softver, ali su oni povezani i sa svim ostalim korsnicima, nezavisno gde se oni nalaze.
Za razliku od centralizovane mreže, ovako postavljen sistem uvijek postoji i funkcioniše, nevezano za slučaj da neki čvor (softver) pukne/nestane, jer nijedan čovek ne može da ugrozi postavljenu mrežu.
Inače, Nakamoto je dizajnirao sistem tako da ukupan broj bitkoina neće preći 21 milion, od čega je oko 90 odsto već izrudareno. Pošto je oko dva miliona bespovratno izgubljeno, ostalo je isto toliko da se izrudari, što znači - uzmemo li današnju vrednost jednog bitkoina - da ukupna potencijalna vrednost svih premašuje 500 milijardi evra.
Blokčejn i rudari
U centralizovanom sistemu onaj ko je glavni (u centru) organizuje pravila i održava sistem. Međutim, u decentralizovanom sistemu svi zajednički rade kako bi sistem funkcionisao, a njega održavaju “rudari” kroz upotrebu specijalizovanih hardvera, koji daju kao resurs kako bi se otvorena (open source) mreža održavala. Kao nagradu za održavanje rudari dobijaju bitkoin, a nagrada je srazmerna jačini hardvera koji koriste.
Sve se to dešava u tehnologiju poznatoj pod imenom “blokčejn” (lanac blokova).
Bločkejn predstavlja jednu veliku digitalnu knjigu sa ogromnom bazom podataka gde se čuvaju sve informacije. Takva baza konstantno raste jer se sve transakcije pamte i beleže nezavisno koliko se one blisko dešavaju.
Svaki čvor (hardver) prati svaku akciju korisnika, pa su manipulacije nemoguće. Informacije, odnosno baza podataka, dopunjuje se u blokovima koji se ređaju hronološki, a zajedno povezuju u kriptografskom lancu (chain), koje nije moguće izmeniti niti izbrisati.
Obaveza svakog čvora (hardvera) u mreži je da prilikom transakcija validira informaciju kako bi se ona prosledila dalje, kako niko ne bi zloupotrebljavao sistem kroz lažne adrese i vrednosti.
Osobe koje rade to nisu rudari, već se nazivaju “nodovi” a koriste softver koji je prilagođen validaciji i bazi transakcija, kako bi se znalo ko koliko i kome može da pošalje.
Onda nastupaju rudari koji se na neki način grabe oko validiranih transakcija, koji se nalaze u digtalnom međuprostoru, kako bi ih prvi spakovali u pomenute blokove kroz kriptografske hash funkcije.
Rudar koji prvi spakuje naredni blok i potvrdi transakciju (nodovi validariju) dodeljuje sebi 6,25 bitkoina (BTC valuta). Takav pristup se naziva “dokaz o radu” (proof of work). Treba napomenuti da se nagrada za prvi napravljeni blok na svake četiri godine deli na pola, pa se stoga procenjuje da će poslednji bitkoin biti izrudaren 2140. godine.
NE PROPUSTITE
Gde su čuvaju kriptovalute?
Kriptovalute se čuvaju u bitkoin novčanicima (wallet). U decentralizovanom svetu kriptovaluta račun nije vezan za lične podatke kao kod banaka, već za adresu koja je u stvari privatni ključ, koja suštinski predstavlja alfanumerički niz znakova, odnosno dugačku šifru.
Taj privatni ključ omogućava transakcije bitkoina, ali i vlasništvo nad njima. Dakle, vlasnik bitkoina nije osoba sa imenom i prezimenom, već onaj koji ima specijalizovani privatni ključ.
Upravo zbog toga što vlasništvo nad bitkoinima obezbeđuje privatni ključ, veliki broj bitkoina je zauvijek izgubljeno, jer su neki jednostavno zaboravili šifru.
Privatni ključ korisnicima daje anonimnost, što mnogi ističu kao prednost kriptovaluta, ali upravo takvu “prednost” su koristili i mnogi ljudi sa one druge strane zakona.
Bitkoini su ekspanziju doživeli upravo među kriminalnim klanovima koji su anonimnost koristili za trgovinu ilegalnim oružjem i aktivnostima na crnom marketu na “Silk Road” sajtu. Međutim, nakon pada tog marketa 2013. godine bitkoin je nastavio da raste i tako demantovao mnoge navode da mu je jedina svrha bila povezana sa kriminalnim aktivnostima.
Etereum
Pored bitkoina, na svetu postoji više od deset hiljada kriptovaluta. Napraviti novu kriptovalutu suštinski nije teško, jer su sve bazirane na otvorenom sistemu (open source), što znači da je dovoljno izmeniti par redova izvornog koda.
No, mnogo teže od toga je napraviti vrednu kriptovaluta, jer iako mnoge koriste i napredniju tehnologiju od bitkoina, koja je najprimitivnija, procenjuje se da vrednost više od 60 odsto ukupnih kriptovaluta pripada bitkoinama.
Svakako pored bitkoina najpoznatija i najvrednija kriptovaluta na svetu je etereum (ethereum.
Etereum na sopstvenoj blokčejn tehnologiju koristi drugačiji sistem u odnosu na bitkoin, pa je gotovo nemoguće istim hardverom rudariti te dve kriptovalute.
Ključna razlika je što primarna svrha etereuma nije digitalni novac, već infrastrukturna platforma koja nudi razne usluge.
Tako da umesto da vi sami pravite svoju skupu infrastrukturu i sakupljate resurse pokušavajući da rešite složene jednačine za proveru transakcija, te resurse pruža etereum kako bi mogli da napravite bilo koju uslugu na blokčejnu, po principu ti imaš ideju (pametni ugovor), ja je sprovodim u delo (uz pomoć infrastrukture i mašina). Na taj način se struja ne troši u onoj meri u kojoj je to slučaj sa bitkoinima.
Etereum za razliku od bitkoina ide korak dalje, jer on ničim nije ograničen (bitkoina ima 21 milion). Pristup koji koristi etereum zove se “dokaz zaloga” (proof of stake), pa tako osoba može rudariti ili potvrditi transakcije u bloku na temelju toga koliko kovanica poseduje.
Što više kovanica osoba drži, to će imati više “rudarske moći”, nagrada je tri etera koja se dodeljuje kada se blok doda u blokčejn, a koja se neće nikada prepoloviti kao što je slučaj kod bitkoina. Da bi vaša transakcija bila uspešna, morate ipak imati određenu količinu etera, koje dajete kao zalog.
Kod “proof of work” principa zarada je srazmerna snazi hardvera koji predstavlja vaš rad, a kod “proof of stake” principa je srazmerna količini novčića koja je već stečena, što recimo odgovora podeli dobitka prema akcionarima jedne kompanije, gde dobitak zavisi od broja akcija.
Dakle, vrednost bitkoina je ona koja se neki način podrazumeva i koja je nerazdvojno spojena sa ostalim korisnicima, dok se vrednost etereuma dobija na infrastrukturnoj platformu zbog koje drugi ljudi mogu praviti svoje usluge i proizvode drastično lakše, nego kada bi radili samostalno.
Najpoznatija usluga etereum mreže je stvaranje i izgradnja “pametnih ugovora” (smart contracts) koji korisnicima omogućavaju da realne stvari iz života prepišu u programske kodove uz pomoć valute eter, kako bi se njhovo praćenje automatizovalo i pojednostavilo. Pametni ugovor korisnicima omogućuje razmenu gotovo svega što ima vrednost: deonice, novac, nekretnine itd.
Koliko je to struje?
Naučnisi sa Kembridža su procenili da je godišnja potrošnja bitkoina 121,36 teravat sati (TWh), što je više struje nego što potroši Argentina, preneo je BBC.
To znači da kada bi sve bitkoin rudare spojili u jednu državu, takva država bi bila među top 30 najvećih potrošača struje na svetu.
Procene govore da svaka bitkoin transakcija utroši oko 1.173 kilovat sata (kWH) elekrtične energije.
Zbog toga posledično rudaranje kriptovaluta predstavlja ujedno i veliku pretnju životnoj sredini, te je stoga u mnogim zemljama zakonom zabranjeno, što nije sprečavalo godinama Kineze da osim polja pirinača razvijaju čitava postrojenja hardvera koji rudare bitkoin.
Tokeni
U poslednje vreme sve se više govori o tokenima, koji su samo jedan od mnogobrojnih spektara usluga koje pružaju kriptovalute.
Oni nemaju svoju infrastrukturu, već koriste (parazitiraju) blokčejn neke druge kriptovalute, uglavnom etereum. Tokeni su uvedeni kako bi se razvijali mnogi biznisi koji nemaju osnovni kapital, na sličnom principu koji je poznat kao crowdfunding platforma, uz male razlike.
To u praksi funkcioniše na način da vam neko pozajmi novac (token) kako bi razvili sopstvenu biznis ideju uz obećanje da ćete taj novac (token) vratiti kada uspešno realizujete projekat. U slučaju da se to desi, vraćate novac (token) ulagaču, koji onda vredi značajno više nego kada je bio pozajmljen, a koji se može koristi isključivo na vašem uspešnom biznis modelu.
Takvu postavku koristili su mnogi kako kako bi izigrali poverenje investitora. Jedna od najpoznatijih poncijevih šema “One coin” generisala je na taj način novac vredan četiri milijarde dolara, a po sličnom principu su funkcionisale aplikacije “TRX” i donekle “CheilWorldwide”, koje su nedavno postale nefunkcionalne, a na čiji biznis model su se “upecali” i mnogi crnogorski građani.
Promenljiva vrednost
Vrednost bitkoina se temelji na odnosu cene i potražnje te se stoga ona menja na svakih pet minuta, pa je stoga njegova mera vrednosti ujedno i najveća mana. Bitkoin danas vredi oko 28,6 hiljada evra, dok je na istorijskom maksimu prethodne godine vredeo više od 60 hiljada dolara.
Međutim, kao čuvar vrednosti bitkoin se na duže staze dobro pokazao, jer mu ona uglavnom raste, te ga stoga njegovi vlasnici dugo čuvaju. Najveća prednost bitkoina je da ga ljudi koriste kao sredstvo razmene, jer se lako i brzo prenosi, a svaka vrednost se beleži, te ga je stoga nemoguće falsifikovati.
Bitkoin su kao sredstvo plaćanja prihvatile mnoge poznate svetske kompanije, a poznat je slučaj iz Crne Gore kada je prošle godine preko digitalne platforme Seljak.me prodata prva krava plaćena ovom valutom.
Kurir.rs/Vijesti.me
NE PROPUSTITE
