Nedjelju nakon što su ruske trupe upale u Ukrajinu i krenule na Kijev, grupa ukrajinskih dobrovoljaca zauzela je jednu luksuznu kuću nadomak prestonice kako bi u njoj napravili improvizovanu ambulantu i bolnicu. Kuća pripada Viktoru Pinčuku, jednom od najbogatijih Ukrajinaca, koji je kao i brojni drugi milijarderi napustio zemlju na samom početku rata.
Pinčuk, koji je nakon toga dolazio u Ukrajinu, u početku je dozvoljavao aktivistima da koriste njegovu vilu. Na kraju krajeva, rat je i svako treba da doprinese. Međutim, dobrovoljci su ostali duže nego što je poželjno i odbijaju da odu. Pozvali su lokalni medij da snimi njihovo zauzimanje luksuzne nekretnine.
"Ostajemo ovdje do pobede", rekao je za portal Ukrajinska pravda Henadij Druzenko, lider aktivista.
Okupacija Pinčukove vile jasno pokazuje kako rat menja stanje stvari za ukrajinsku poslovnu elitu, koja je odigrala ključnu ulogu u otporu koji je zemlja pružila protiv ruske agresije 2014, što je tada utvrdilo njen politički uticaj i finansijske interese. Osam godina kasnije pripadnici poslovne elite postali su marginalizovani, a njihov ekonomski uticaj bledi.
"Moj utisak je da su izgubljeni", rekao je Timofij Milovanov, bivši ministar ekonomije. "Nemaju predstave šta da rade".
Dan pre nego što je Rusija krenula na Ukrajinu, 23. februara, predsednik Volodimr Zelenski pozvao je najmoćnije biznismene u svoj kabinet. Pojedini poput Pinčuka i Rinata Ahmetova, najbogatijeg čoveka Ukrajine, došli su u Ukrajinu samo zbog tog sastanka.
Dok je predsednik Rusije na jednom sličnom sastanku u Kremlju narednog dana očitao bukvicu ruskim oligarsima, sastanak sa Zelenskim je bio prijatniji, a svi gosti su sedeli za istim stolom. Međutim, poruka je bila slična: stanite uz vašeg lidera u vremenima rata.
Dvojica koji su prisustvovali sastanku rekli su da ih je Zelenski pozvao da ostave po strani rivalitet i ujedine se u odbrani države, ni manje ni više.
Bilo je to daleko od atmosfere 2014. godine, kada su ukrajinski oligarsi predvodili državni odgovor nakon što je Rusija pripojila Krim, a zatim "zauzela" značajan deo istočnog regiona Donbas u posredničkom separatističkom ratu.
Budući da je izuzetno loše opremljena vojska bez dovoljno ljudstva bila uhvaćena nespremna, poslovna elita je finansirala bataljone dobrovoljaca koji su se pridružili borbi. Nekoliko oligarha je imenovano za guvernere nestabilnih rusofonih regiona gdje je Moskva pokušavala da izazove druge separatističke ustanke.
Ihor Kolomojski, suvlasnik raznovrsne poslovne imperije koja obuhvata bankarstvo, legure gvožđa i medije, imenovan je za guvernera svog rodnog regiona Dnjepropetrovsk, koji se graniči sa odmetnutim Donbasom. Podržao je nekoliko dobrovoljnih borbenih grupa kako bi ugušio domaće proruske pokrete, a kasnije se upustio i u borbe u Donbasu.
Serhij Taruta, tajkun čeličana, imenovan je za guvernera regiona Donjeck, a Oleksandar Jaroslavski imenovan je na čelo Harkova, drugog po veličini grada u Ukrajini. Oni su koristili svoj autoritet, resurse i medijsku moć da mobilišu stanovništvo protiv pokušaja Rusije da destabilišu i rasparčaju zemlju.
Drugi, poput Ahmetova, koji je ranije podržavao promoskovsku Partiju regiona zbačenog predsednika Viktora Janukoviča, stali su na stranu Kijeva.
Osam godina kasnije kada je ukrajinska vojska dobro obučena i očvrsla u borbama i u mnogo boljem stanju da pruži otpor, ukrajinski oligarsi igraju mnogo pasivniju ulogu u nacionalnoj odbrani - doniraju novac i zalihe kao i milioni njihovih sunarodnika. Neko je rekao da prikupljaju sredstva za ratne napore, kao što to čine i svi ostali.
Ahmetov i Pinčuk su pokrenuli PR kampanju kako bi dobili priznanje za svoje filantropske napore.
Drugi, poput Kolomojskog, koji je Zelenskom pružio ključnu podršku tokom predsedničke kampanje, misteriozno su nestali. Čak i Dmitro Firtaš, prognani tajkun koji je radio sa gasom a za kojim je raspisana potrenica zbog optužbi za korupciju u SAD i koji je nekada smatran bliskim Kremlju, rekao je da želi da se vrati u Ukrajinu kako bi pomogao u ratnim naporima.
Ahmetov je rekao da je dao 100 miliona evra humanitarne pomoći i podrške za ukrajinsku vojsku i da je "u najvećoj mogućoj meri prilagodio poslovanje ratnim uslovima".
"Ključni zadatak za nas sada je da pomognemo Ukrajini da preživi, da pobedi", naveo je on u mejlu. "Već je kristalno jasno da i naš posao i naša zemlja trpe ogromne gubitke zbog rata".
Poput drugih tajkuna čija poslovna imperija potiče od imovine na ukrajinskom industrijskom istoku - koji je sada u središtu rata - Ahmetov je pretrpeo žestok udar. On tuži rusku vladu za 20 milijardi dolara zbog gubitaka u dve ogromne čeličane u Marijupolju, uključujući i čeličanu Azovstalj koja je uništena u ruskom napadu.
Oligarsi su takođe izgubili politički uticaj. Njihovi televizijski kanali prenose iste vladine priče o ratu, u skladu sa uslovima emitovanja i cenzurom. U međuvremenu, Zelenskom, koji je prošle godine naljutio tajkune kada je usvojio zakon protiv oligarha kojim je smanjen njihov politički uticaj, rastu i popularnost i autoritet.
Oleksej Danilov, savetnik Zelenskog za nacionalnu bezbednost koji je odigrao značajnu ulogu u naporima za suzbijanje uticaja oligarha, rekao je za Fajnenšl tajms da su se od početka ruske invazije oni ponašali na "razne načine" i nagovestio da bi neki od njih mogli snositi odgovornost nakon završetka rata.
Ukrajinski bogati industrijalici će verovatno naći nove poslovne prilike u gigantskom zadatku obnove koja će se finansirati iz stotina milijardi dolara zapadne pomoći. Očekuje se da će se neki, takođe, prijaviti za kompenzaciju od vlade za fabrike i postrojenja koja su uništena u ratu.
Međutim, zapadni donatori će verovatno tražiti reforme i oštrije mere za borbu protiv korupcije u zamenu za finansiranje napora za obnovu Ukrajine, što bi moglo dodatno ograničiti moć vodeće poslovne elite.
"Postoji stav da Ukrajina neće biti otporna na rusku agresiju ukoliko se ne očisti iznutra", rekla je Orisija Lutsevič, šefica programa za Ukrajinu u Čatam hausu, organizaciji u Londonu. "Oligarsi neće imati istu moć kakvu su imali nakon nezavisnosti".
Konstantin Grigorišin, tajkun energetike i metala koji je izgubio nekoliko korporativnih borbi sa moćnijim oligasima, rekao je da su ukrajinskom političkom sistemu potrebe duboke reforme kako bi se sprečilo da najveći tajkuni uzurpiraju ekonomiju u svoju korist.
"Biće potprebno mnogo discipline i intelektualne veštine", rekao je Grigorišin.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
