Posle jučerašnjeg otkazivanja posete ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se građanima i, između ostalog, rekao da nismo vanredno stanje uveli formalno, ali smo ga uveli de fakto, pre svega zbog energenata jer je na ruskoj nafti građanima Srbije iz džepa uzeto 600 miliona dolara godišnje zbog sankcija Rusiji.
Rat u Ukrajini i sankcije koje je Zapad uveo Rusiji izazvali su ekonomske probleme u mnogim zemljama sveta. Poskupljenja i nestašice postali su svakodnevica čak i u onim zemljama koje su do skoro bile sinonim za ekonomsku stabilnost. Kriza nije zaobišla ni našu zemlju, ali kako ističe predsednik Vučić, vlasti se svakodnevno bore da građani ne osete nijedan problem.
NE PROPUSTITE
Amerikanci uvode vanredno stanje zbog struje, Švajcarska se takođe de fakto nalazi u vanrednom stanju, a Nemačka savetuje svoje građane da štede vodu. Kako će se aktuelna situacija odraziti na svakodnevni život građana Srbije? Da li ćemo morati da menjamo navike kao što to čine stanovnici mnogih evropskih zemalja? Da li se svet suočava sa ozbiljnom ekonomskom krizom? Gosti Usijanja bili su Mahmud Bušatlija, savetnik za investicije i razvoj i Aleksandar Pavić, politikolog.
Bušatlija je na samom početku odgovorio šta misli na izjavu predsednika Srbije, koji je rekao da "nismo vanredno stanje uveli formalno, ali smo ga uveli de fakto".
- Ona je dosta realna. Svakako ćemo platiti za ovu situaciju. Deo smo globalnog tržišta, mali i gotovo i beznačajan, ali dovoljno značajan da se ti problemi preliju na nas. Mislim da je u ovom momentu dosegnuti do prave cifre. Nisam sklon da sad kažem kolika će šteta biti. Izvori naših problema su - vrlo je zanimljivo gledište da neko sa sankcioniše drugoga na svoju štetu, i to mene buni, to se upravo dešava, to se i 2014. desilo. Pre tih sankcija Rusija je bila uvoznik žitarica, a sada je najveći izvoznik. Te sankcije, Evropa je svesna, možete politički pričati, lagati jer je ratna situacija, ali potoje neke cifre koje su javmnog karaktera, naročito budžet i kvantifikacija robe - rekao je Mahmud Bušatlija.
Bušatlija smatra da Evropa samoj sebi šteti.
- Evropa je nažalost, od momenta kada je Evropsku zajednicu pretvorila u Uniju, stvorila u Briselu jednu administraciju koja je opterećenje čitavoj toj Uniji i smeta nacionalnim državama. U Evropi potoje države koje se brzo razvijaju i one koje se slabije razvijaju - zaključio je Bušatlija.
Pavić ističe da je Evropka unija, kako kaže, "čedo Amerike" od samog osnivanja.
- Od samog početka mora da se zna da je Evropska zajednica, koja je prerasla u Evropsku uniju čedo Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Od pada Berlinskog zida, ta kontrola se povećala. Poljska i baltičke države su primer kontrole od strane SAD i tu je imalo mesta za rusofobiju. Dovoljno je da imate uticaj na jednu državu, imate polugu da držite EU u šahu. Nemačka, koja je najjača država u EU, nema pun suverenitet. nema ga ni dan danas. Ima još uvek preko 25.000 američkih vojnika na svojoj teritorijui. Nemačka ne raspolože ni vojskom. Struja koja je preuzela kontrolu nad američkom spoljnom politikom, tzv.neokonzervativci, koji su preuzeli poluge posle 11. septembra 2001. godine, imaju izrazito antiruski kurs. Imaju stav širenja na Istoku, čiji su krajnji cilj Rusija i Kina - rekao je u Usijanju Aleksandar Pavić, politikolog.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
