Navršava se 38. dan od početka rata u Ukrajini. Pregovori daju pomake, ali tek minimalne. Ruske trupe sa severa Ukrajine povlače se "sporo, ali primetno".
To je noćas potvrdio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, ali je ponovo tražio bezbednosne garancije od članica NATO Alijanse. Paralelno, događa se i napad ukrajinskog helikoptera na ruski grad Belgorod, što može da zakomplikuje pregovarački kurs.
Zelenski je prethodno napravio prve korake ka miru objavljujući svoju spremnost da pristane na neke od ruskih zahteva. To uključuje posvećenost ukrajinskoj neutralnosti u pogledu vojnih saveza, odbacivanje bilo kakvog nuklearnog arsenala i prihvatanje ruske kontrole nad istočnim regionima Ukrajine, dok se za Krim predlaže status kvo narednih 15 godina.
Pregovore u Istanbulu kao "smislene“ ocenili su i Rusi. Obećali su da će smanjiti vojnu aktivnost u blizini Кijeva i Černigova, a poručili su i da su ohrabreni da organizuju sastanak između Zelenskog i Putina ranije nego što je prvobitno bilo predviđeno.
Šta bi taj sastanak mogao da donese? Kakva je sudbina rata posle 38 dana od početka razaranja Ukrajine? Da li je sada gasna kriza već alarmanta imajući u vidu da Evropa ima gasa za još mesec dana, a da je Putin potpisao ured kojim zahteva plaćanje, kako kaže, neprijateljskim zemljama, isključivo u rubljama?
Gosti Usijanja bili su Jelica Stefanović-Štambuk, redovna profesorka Fakulteta političkih nauka i Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije.
- Svako pregovaranje, kada i ne vodi direktno do sporazuma, je u stanju zahtevanja. Pregovori su počeli 28. februara uz direktno posredovanje Belorusije. Svaka strana ispituje onu drugu. Bitno je da se u ovakvim situacijama ni jedna ne sme izgubiti, nego da se traži mir. Ono što je izrazito jasno rečeno od strane od stalnog predstavnika Ruske federaciju u Savetu bezbednosti, to je objasnio novinarima na jedno od pitanja koje je postavljeno, a vezano je sa ovo stalno dokazivanje postojanja laboratorija ua izradu biološkog oružja gde se sada optužbe ko je to organizovao i finansirao proširuje na krug zemalja, i to su ruski navodi za koje oni traže da se izvrše istraživanja. Tada je rečeno jasno, da se ovaj rat dobija na terenu informacija. Dakle ko ga bude dobio na zemlji, taj će ga dobiti i u vazduhu i na moru - rekla je za Kurir televziju Jelica Stefanović-Štambuk, redovna profesorka Fakulteta političkih nauka.
Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije kaže da se dedolarizacija odlično odvija.
- Biće udar na one koji sankcionišu Rusiju. Rusija je veliki proizvođač energenata, ali više zarašuje na izvozu hrane, nego gasa. Rusi su daleko odmakli od dolara, to je jedan proces koji traje 15- ak godina. Dedolarizacija se odlično odvija. Na neki način oni su se distancirali od dolara koji cirkuliše van Amerike. Rusi su vrlo pametno pristupili dom procesu. Priča o dedolarizaciji je već dugo prisutna. Oni sa pravom traže da im se plaća u rubljama - rekao je za televiziju Kurir u Usijanju Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije.
Profesorka Stefanović-Štambuk istakla je da su se i evropske zemlje dugo spremale za ovakav scenario.
- I evropske zemlje znaju za ovu dugu pripremu, a ovo što je gospodin Bušatlija rekao je veoma bitno. Ovaj sukob je počeo i traje, ne 2004. godine sa Narandžastom revolucijom, već mnogo ranije. Prva reakciju i to usklađena u grupi G7 su jasno rekle da neće plaćati u rubljama, a rešenje jeste da će se uplaćivati novac Gasprom banke, a onda će se vršiti konverzija - rekla je za Kurir televziju Jelica Stefanović-Štambuk, redovna profesorka Fakulteta političkih nauka.
Bušatlija tvri da je rešenje za Evropu bilateralna razmena.
- Bilateralna razmena je rešenje za Evropu. Ako treba Nemci nešto da plate bilo čijim novcem, a ne evrom. Mešutim, Evropa još ne razmišlja o tome. Iako postoje več određeni dogovori između Rusije i Nemačke. Dakle, vrlo svesno Evropa nije dokačila Gasprom banku. SUština je da onaj koji inače, sada kao Nemačka i Italija, i dalje će plaćati evrom. Oni treba da račune otvore račune u Gasprombanci. Moraju da kupuju rublje i imaju dva računa. Ne postoji drugi način nego da to kupuju u ruskim bankama - rekao je za televiziju Kurir u Usijanju Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
