Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je poslednjih dana napravio prve korake ka miru objavljujući svoju spremnost da pristane na neke od ruskih zahteva. To uključuje posvećenost ukrajinskoj neutralnosti u pogledu vojnih saveza, odbacivanje bilo kakvog nuklearnog arsenala i prihvatanje ruske kontrole nad istočnim regionima Ukrajine.
Čak je ukazao na spremnost da promeni strogu jezičku politiku koja je dovela u nepovoljni položaj ukrajinske državljane koji govore ruski jezik. Najave Zelenskog su dale nadu da će pregovori koji se vode u Istanbulu uroditi plodom, piše "Forin polisi".
Iako Ukrajinci sve više gledaju na ove ustupke kao na neizbežne, nisu oduševljeni njima. Smatraju da ne treba od njih očekivati dobrovoljne ustupke, jer je Rusija agresor. Takođe su razočarani zbog neuspeha Zapada da, pored moralne osude Rusije, odgovori uz veću materijalnu podršku Ukrajini. Amerika, Evropa i Evropska unija jasno su stavile do znanja da će, iako će ekonomski kazniti Rusiju i možda čak i potpuno prekinuti uvoz ruskih energenata, vojno ponuditi samo odbrambenu opremu. Uprkos stalnim pozivima Zelenskog, Zapad se složio da neće nametnuti zonu zabrane letova nad Ukrajinom, niti poslati kopnene trupe, kako ne bi bio uvučen u direktan sukob sa Moskvom.
Zahari Pajkin, istraživač u Centru za evropsku politiku CEPS, rekao je da je Zapad u prošlosti podržavao ukrajinske ambicije da se pridruži NATO-u, ali da nije imao ikakvih namera da iznervira Rusiju tako što bi joj zapravo dozvolio da to učini.
- Ovo je samo iritiralo Moskvu. Beskrajno pozivanje na principe na račun kreativne diplomatije i strategije je recept za katastrofu - rekao je on za "Forin polisi", a prenosi Blic.
Usred rata, čini se da su Zelenski i Ukrajinci konačno shvatili da će morati da odustanu od svoje težnje da se pridruže zapadnom odbrambenom savezu i verovatno da izbrišu tu težnju iz svog ustava.
Posle pregovora u utorak, činilo se da Rusi veruju da njihove ukrajinske kolege više nisu zainteresovane da budu deo NATO-a i opisali su pregovore u Istanbulu kao "smislene“. Rekli su da će Rusija "smanjiti vojnu aktivnost“ u blizini Кijeva i grada Černigova na severu Ukrajine, kao i da su ohrabreni da organizuju sastanak između Zelenskog i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina ranije nego što je prvobitno bilo predviđeno.
- Dobili smo pisane predloge Ukrajine koji potvrđuju njenu težnju ka neutralnom statusu van bloka i bez nuklearnog oružja, uz odbijanje proizvodnje i raspoređivanja svih vrsta oružja za masovno uništenje - rekao je Putinov pomoćnik i šef ruske delegacije Vladimir Medinski.
Zelenski je, međutim, ostao pri stavu da obećanje Ukrajine da će ostati neutralna i nenuklearna zavisi od bezbednosnih garancija zemalja NATO-a: Amerike, Britanije, Francuske, Nemačke i Turske. Insistiranje na bezbednosnim garancijama proizilazi iz lošeg iskustva. Ukrajina je 1994. prema Budimpeštanskom memorandumu pristala da se odrekne svog nuklearnog arsenala iz sovjetske ere u zamenu za okončanje ruskog mešanja u njene unutrašnje stvari i obećanje da će Ukrajina zadržati potpuni suverenitet i teritorijalni integritet. Ali uprkos ovim uveravanjima, Rusija je anektirala Кrim 2014. i pokrenula punu invaziju ovog februara.
Pajkin je dodao da Ukrajina traži kolektivnu obavezu da se brani teritorijalni integritet Ukrajine u slučaju da njena neutralnost bude narušena.
- U teoriji, ovo bi trebalo da predstavlja održivu opciju za poštovanje prava zemalja u evroatlantskom prostoru koje žele da budu neutralne - rekao je on.
NE PROPUSTITE
Međutim, malo je verovatno da će Zapad dati bilo kakva obećanja koja bi predstavljala direktnu umešanost u bilo koji budući sukob. Bezbednosne garancije bi značile da Zapad mora da vojno brani Ukrajinu od potencijalnih budućih ruskih napada Rusije, što bi značilo otvoren sukob Rusijom.
Drugo veliko pitanje između dve zemlje je status istočnih regiona. Pošto su protesti doveli do pada ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča 2014. godine, ruski separatisti u istočnim regionima Donjecka i Luganska proglasili su nezavisnost. Rusija je odgovorila aneksijom Кrima, a ovog februara je priznala Donjeck i Lugansk kao nezavisne republike, tvrdeći da je njihova zaštita jedan od glavnih ciljeva invazije. Ruske trupe su se infiltrirale u istočne i južne regione da bi napravile kopneni most od Кrima do Donjecka i Luganska i bombardovale gradove koji stoje na putu. Do sada je okupiran Herson i opkoljen Marijupolj, jedina barijera koja još stoji na putu mostu.
Čak je ukazao na spremnost da promeni strogu jezičku politiku koja je dovela u nepovoljni položaj ukrajinske državljane koji govore ruski jezik. Najave Zelenskog su dale nadu da će pregovori koji se vode u Istanbulu uroditi plodom, piše "Forin polisi".
Iako Ukrajinci sve više gledaju na ove ustupke kao na neizbežne, nisu oduševljeni njima. Smatraju da ne treba od njih očekivati dobrovoljne ustupke, jer je Rusija agresor. Takođe su razočarani zbog neuspeha Zapada da, pored moralne osude Rusije, odgovori uz veću materijalnu podršku Ukrajini. Amerika, Evropa i Evropska unija jasno su stavile do znanja da će, iako će ekonomski kazniti Rusiju i možda čak i potpuno prekinuti uvoz ruskih energenata, vojno ponuditi samo odbrambenu opremu. Uprkos stalnim pozivima Zelenskog, Zapad se složio da neće nametnuti zonu zabrane letova nad Ukrajinom, niti poslati kopnene trupe, kako ne bi bio uvučen u direktan sukob sa Moskvom.
NE PROPUSTITE
Zahari Pajkin, istraživač u Centru za evropsku politiku CEPS, rekao je da je Zapad u prošlosti podržavao ukrajinske ambicije da se pridruži NATO-u, ali da nije imao ikakvih namera da iznervira Rusiju tako što bi joj zapravo dozvolio da to učini.
- Ovo je samo iritiralo Moskvu. Beskrajno pozivanje na principe na račun kreativne diplomatije i strategije je recept za katastrofu - rekao je on za "Forin polisi".
Usred rata, čini se da su Zelenski i Ukrajinci konačno shvatili da će morati da odustanu od svoje težnje da se pridruže zapadnom odbrambenom savezu i verovatno da izbrišu tu težnju iz svog ustava.
Posle pregovora u utorak, činilo se da Rusi veruju da njihove ukrajinske kolege više nisu zainteresovane da budu deo NATO-a i opisali su pregovore u Istanbulu kao "smislene“. Rekli su da će Rusija "smanjiti vojnu aktivnost“ u blizini Кijeva i grada Černigova na severu Ukrajine, kao i da su ohrabreni da organizuju sastanak između Zelenskog i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina ranije nego što je prvobitno bilo predviđeno.
- Dobili smo pisane predloge Ukrajine koji potvrđuju njenu težnju ka neutralnom statusu van bloka i bez nuklearnog oružja, uz odbijanje proizvodnje i raspoređivanja svih vrsta oružja za masovno uništenje - rekao je Putinov pomoćnik i šef ruske delegacije Vladimir Medinski.
Zelenski je, međutim, ostao pri stavu da obećanje Ukrajine da će ostati neutralna i nenuklearna zavisi od bezbednosnih garancija zemalja NATO-a: Amerike, Britanije, Francuske, Nemačke i Turske. Insistiranje na bezbednosnim garancijama proizilazi iz lošeg iskustva. Ukrajina je 1994. prema Budimpeštanskom memorandumu pristala da se odrekne svog nuklearnog arsenala iz sovjetske ere u zamenu za okončanje ruskog mešanja u njene unutrašnje stvari i obećanje da će Ukrajina zadržati potpuni suverenitet i teritorijalni integritet. Ali uprkos ovim uveravanjima, Rusija je anektirala Кrim 2014. i pokrenula punu invaziju ovog februara.
Pajkin je dodao da Ukrajina traži kolektivnu obavezu da se brani teritorijalni integritet Ukrajine u slučaju da njena neutralnost bude narušena.
- U teoriji, ovo bi trebalo da predstavlja održivu opciju za poštovanje prava zemalja u evroatlantskom prostoru koje žele da budu neutralne - rekao je on.
Međutim, malo je verovatno da će Zapad dati bilo kakva obećanja koja bi predstavljala direktnu umešanost u bilo koji budući sukob. Bezbednosne garancije bi značile da Zapad mora da vojno brani Ukrajinu od potencijalnih budućih ruskih napada Rusije, što bi značilo otvoren sukob Rusijom.
Drugo veliko pitanje između dve zemlje je status istočnih regiona. Pošto su protesti doveli do pada ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča 2014. godine, ruski separatisti u istočnim regionima Donjecka i Luganska proglasili su nezavisnost. Rusija je odgovorila aneksijom Кrima, a ovog februara je priznala Donjeck i Lugansk kao nezavisne republike, tvrdeći da je njihova zaštita jedan od glavnih ciljeva invazije. Ruske trupe su se infiltrirale u istočne i južne regione da bi napravile kopneni most od Кrima do Donjecka i Luganska i bombardovale gradove koji stoje na putu. Do sada je okupiran Herson i opkoljen Marijupolj, jedina barijera koja još stoji na putu mostu.
NE PROPUSTITE
Uprkos obećanju Rusije u utorak da će "višestruko smanjiti vojnu aktivnost“, njene namere ostaju sumnjive. Neki zapadni zvaničnici smatraju da Moskva samo kupuje vreme da poveća svoju radnu snagu i zauzme više područja. Eksperti kažu da činjenica da se ruska vojska gomila u Donbasu znači da ona ne namerava da odustane od tog regiona.
Zelenski je još pre pregovora u utorak aludirao na kompromis.
- Razumem da je nemoguće potpuno isterati Rusiju sa ukrajinske teritorije. To bi dovelo do trećeg svetskog rata. Razumem to i zato govorim o kompromisu. Vratite se tamo odakle je sve počelo, a onda ćemo pokušati da rešimo pitanje Donbasa. Ukrajina ima svest o tome koliko bi ustupanje bilo koje teritorije moglo da bude nepopularno i odlučila je da ne iznosi detalje o tome kako bi mogao da izgleda kompromis - rekao je on.
Ovo je jedno od najtežih pitanja, a postizanje čak i prećutnog razumevanja zahtevaće diplomatsku suptilnost između Ukrajine i Rusije. Nik Rejnolds, naučni saradnik za kopneno ratovanje na Кraljevskom institutu ujedinjenih službi, rekao je da bi se izjava Zelenskog mogla posmatrati kao prihvatnje realnosti da će, čak i ako njeni širi ratni ciljevi budu zaustavljeni, Rusija i dalje moći da zadrži neke ukrajinske teritorije u budućnosti, i da ne želi da to osujeti sporazum o potpunom povlačenju.
U Istanbulu se ukrajinsko rukovodstvo usudilo da zauzme realističan stav i predložilo je plan za rešavanje pitanja Кrima u narednih 15 godina — implicirajući da neće pokušavati da ga zauzme silom — i predložilo da se o budućnosti Donjecka i Luganska razgovara kada sastanu se dva predsednika.
Sa svoje strane, Rusija nije ponovila dvosmislene zahteve "denacifikacije“ (koja se uglavnom tumači kao svrgavanje Zelenskog) i demilitarizacije Ukrajine koje je Putin postavio na početku rata. Zelenski je, govoreći na ruskom, rekao da je otvoren za razgovore o statusu ruskog jezika, koji je maternji jezik jedne trećine ukrajinskih građana, u konačnom rešenju sukoba.
Ukrajina je ponudila da reši većinu zabrinutosti Rusije u nadi da će okončati rat. Ali ostaje jedno ogromno pitanje: da li su američki predsednik Džo Bajden, britanski premijer Boris Džonson, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc spremni da se obavežu na bezbednosne garancije od kojih zavisi budućnost pregovora, zaključuje "Forin polisi".
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
