Kada su se čelnici G7, grupe najrazvijenijih zemalja Zapada, sastali pre 12 meseci jedva da su mogli i da zamisle sa kakvim će se ogromnim izazovima suočiti godinu dana kasnije, uoči novog sastanka koji počinje u nedelju u bavarskim Alpama.
Pre godinu dana, na samitu G7 u britanskom Kornvolu zračili su optimizmom, sastavši se prvi puta licem u lice od početka pandemije kovida. Tada su obećali da će "pobediti koronu i graditi put za povratak na bolje", "oživeti ekonomije", "štititi našu planetu" i "ojačati partnerstva".
No, globalni događaji koji su usledili uzdrmali su sve njihove napore i neizvesno je hoće li i ovogodišnji samit ostati na ciljevima dogovorenima prošle godine.
Nema bekstva od globalnih problema
Ruska invazija na Ukrajinu nadvila se kao teški oblak, a dolaze i drugi udari groma, slikovito opisuje CNN situaciju uoči samita. Narednih nekoliko dana lideri Japana, Kanade, SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Italije, Evropske unije i domaćina Nemačke sastaće se u osami luksuznog alpskog kompleksa Šlos Elmau. To je mesto koje gostima obično nudi bekstvo od svakodnevnih briga. Ali čelnici G7 tamo neće moći da pobegnu od njih.
Ruski zvaničnici nagoveštavaju nuklearni armagedon, Kina je sve goropadnija, preti globalna kriza hrane, cene nafte rastu, a nazire se globalna recesija i rast životnih troškova, piše američki CNN. Želje za klimatskim promenama postaju upitne, a problemi u lancima snabdevanja remete nadu da ćemo se vratiti u normalnost. Povrh svega, prošlogodišnji domaćin samita, Ujedinjeno Kraljevstvo, preti da će prekršiti međunarodne zakone zbog svog sporazuma o Bregzitu s EU.
Putin nije jedini krivac za "oluju"?
Iako lideri G7 mogu sa određenim zadovoljstvom da se osvrnu na jedinstvo koje su postigli suočeni sa ratom u Ukrajini, razmere predstojeće krize čak i to umanjuju. Ruski predsednik Vladimir Putin nije u potpunosti kriv za nadolazeću oluju, ali je njegov rat u Ukrajini neraskidivo povezan s mnogim krizama koje se spremaju. Bez toga, potrebne "popravke" bile bi lakše i manje, a njihov uticaj manje poguban.
Globalna kriza hrane je primer toga. Delimično se odgovornost za tu krizu može svaliti na probleme u lancima snabdevanja širom sveta nakon pandemije, ali ruska krađa ukrajinske pšenice i blokada ukrajinskih luka na Crnom moru, koja sprečava da ukrajinska pšenica i drugi poljoprivredni proizvodi dođu na međunarodna tržišta, igraju pritom i te kako veliku ulogu, navodi CNN.
Nema naznaka da će Rusija odustati od ratnih ciljeva
Svetski program za hranu UN navodi da Ukrajina snabdeva svet sa 40 posto pšenice, pokriva 16 posto svetskog izvoza kukuruza i više od 40 procenata suncokretovog ulja. Nevladnina organizacija Međunarodni spasilački komitet navodi da je čak "98 posto ukrajinskog izvoza žitarica i pšenice i dalje pod blokadom ", dok su "cene hrane širom sveta porasle za 41 posto, a predviđa se da će ove godine još 47 miliona ljudi iskusiti akutnu glad". Tradicionalno, ukrajinski izvoz pšenice i žitarica ide u neke od zemalja koje pate od nestašica hrane: Libiju, Liban, Jemen, Somaliju, Keniju, Eritreju i Etiopiju.
Kako bi poboljšao situaciju, G7 će morati da natera Putina da odustane od nekih ratnih ciljeva. Na primer, okončanjem sukoba ili vraćanjem kontrole Kijeva nad celim Donbasom. Ali, za sada nema naznaka da bi se to uskoro moglo dogoditi.
Uveriti Saudijsku Arabiju da okrene leđa Rusiji
Rastuće cene nafte su još jedan nusproizvod Putinovog rata, dodatno zakomplikovan činjenicom da proizvodnja nafte ne odgovara porastu potrošnje nakon pandemije. Kako bi to popravio, G7 će morati da uveri ruske partnere iz grupe OPEC+, uključujući Saudijsku Arabiju, da okrenu leđa Putinu i povećaju proizvodnju nafte. Putovanje američkog predsednika Džoa Bajdena u Saudijsku Arabiju planirano sredinom jula i britanskog premijera Borisa Džonsona, koji je u martu išao u Rijad, nude neke naznake da G7 možda napreduje u tome, ali garancija još nema. Saudijska Arabija, kao i Rusija, ima velike koristi od visokih cena nafte.
Domaćin ovogodišnjeg samita G7, Nemačka, u kriznom je stanju jer joj Rusija smanjuje isporuke gasa, zbog čega planira da ponovo pokrene neke ugašene elektrane na ugalj. To je zaokret u odnosu na prošli novembar, kada je Nemačka pomerila svoj rok za postupno izbacivanje uglja do 2030. godina, osam godina ranije nego što je planirano. Nakon ruske invazije, takođe je ubrzala planove za tranziciju svog energetskog sektora na 100% obnovljive izvore energije za pet godina.
Povratak na ugalj
Britanski premijer koji je prošle godine rekao da je svet dostigao tačku bez povratka u postepenom izbacivanju uglja, upravo je ovoge sedmice predložio da Ujedinjeno Kraljevstvo ponovno počne da kopa ugalj za proizvodnju čelika. Britanija će takođe odložiti svoj plan zatvaranja više postojećih elektrana na ugalj. Otkazani letovi i saobraćajni haos širom Evrope i dalje ovog leta su samo vidljivi vrh problema koji prkose brzim rešenjima.
Kinesko insistiranje na nastavku sprovođenja strategije "nultog kovida" otežava ne samo povratak uobičajenom poslovanju, već i prožimanje globalnih lanaca snabdevanja, uz blokade koje zadržavaju radnike van fabrika i, u najgorem slučaju, zaustavljaju proizvodnju. Uprkos rastućim napetostima sa zemljama G7, Kina ne pokazuje znakove usklađivanja sa njihovim novim post-kovid normama.
U zemljama G7 i šire, inflacija raste, centralne banke podižu kamatne stope, a globalno ekonomsko usporavanje čini se daleko izvesnijim nego prošle godine. Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask predviđa da je recesija u SAD-u "neizbežna". Problemi se slažu na način koji pomalo podseća na globalni ekonomski kolaps 2008. godine.
Ekonomska previranja
Nije nemoguće da bi još jedna globalna ekonomska kriza mogla da izazove još širi talas nemira nego što je to bilo nakon 2008. godine. Poslednjih meseci u Šri Lanki su se ekonomska previranja prelila na ulice. Rast cena također je podstakao nemire u Pakistanu i Peruu.
Konsenzus UN-a i G20, dva druga globalna krizna vatrogasca dubokog džepa, u rasulu je. Glasovi u Savetu bezbednosti UN pokazuju da će Rusija i Kina s pravom veta sprečiti svaku osudu Putinove invazije. U međuvremenu, SAD i Velika Britanija poručili su da neće učestvovati na samitu lidera G20 u Indoneziji u novembru ako Rusija bude prisutna. Kina je odbila da osudi Rusiju zbog rata u Ukrajini i obe zemlje su postale ratoborno nastrojene prema onome što vide kao interese vodećih svetskih demokratija protiv njih.
Kako iskoristiti krizu u svoju korist?K
Oni znaju da problemi zemalja u razvoju utiču na zemlje G7 više nego na njih budući da većina migranata želi da ode u razvijene zemlje koje će zaštititi njihova prava. Čini se da su Rusija i Kina spremne da iskoriste svetske krize u svoju korist, ostavljajući G7 da sam prebrodi nadolazeću oluju. No uprkos različitim odnosima s Rusijom, G7 se drži zajedno, piše CNN.
Francuski predsednik Emanuel Makron razgovarao je sa Putinom više od bilo kog drugog lidera G7 ove godine, insistirajući da Rusiju "ne treba ponižavati", dok Bajden optužuje Rusiju da je "izazvala globalnu energetsku krizu" invazijom na Ukrajinu, a njegov ministar obrane Lojd Ostin smatra da Putina treba "oslabiti". Kako god bilo, ovaj samit G7 ima više smisla i razloga za održavanje nego prethodni. Članice G7 svesne su da će uspeh biti već samo ublažavanje kriza. A neuspeh je upravo ono što Putin želi, piše CNN.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
