Najnovije vesti

TRAGEDIJA NA LETU 655 Kako je američka mornarica oborila iranski putnički avion! Posada tvrdila da je na radaru bio iranski F-14
Foto: FOTO Printscreen Youtube

Legitimni vojni cilj ili zločin?!

TRAGEDIJA NA LETU 655 Kako je američka mornarica oborila iranski putnički avion! Posada tvrdila da je na radaru bio iranski F-14

Planeta

Na današnji dan navršilo se 34 godine od kada je 3, jula 1988. godine raketa lansirana sa američkog ratnog broda pogodila i oborila iranski putnički avion Erbas A300 na redovnoj liniji Teheran -Dubai. Avion je oboren u vazdušnom prostoru Irana, a u ovoj tragediji poginulo je 290 putnika od kojih je 66 bilo dece i 16 članova posade. Ovo se smatralo jednom od većih avio tragedija, a kapetan broda pravdao se da je verovao da je putnički avion bio zapravo iranski F-14, s obziroma da su u okviru operacije "Bogomoljka" igre nerava između iranskih i američkih aviona bile česte.

Te poslednje godine krvavog iračko-iranskog rata obe strane su dočekale sa stotinama hiljada mrtvih na granici između Iraka i Irana. Rat se posredno proširio i na ostale zalivske zemlje oko izvoza nafte, pa su na meti postali i tankeri koji su prevozili naftu Presijskim zalivom.

Napadi na tankere protivbrodskim naoružanjem sa raketnih čamaca, obalskih lansera i iz aviona postali su česti posebno na meti su bili irački brodovi i plovila ostalih zemalja za koje su Iranci verovali da prenose iračku naftu. U nameri sa spreče Irance da zaustave transport nafte SAD su pokrenuli Operaciju "Ozbiljna volja" koja je imala za cilj da štiti saudijske i kuvajtske tankere od napada Iranski raketnih čamaca. Amerikanci kada su se pojavili sa svojim plovilima, nisu se ustručavali da krenu u otvoreni konflikt sa brodovima iranske mornarice i revolucionarne garde. U tim igrama nerava u aprili u maju 1988 Iranci su bez ustručavanja napali iz vazduha američku fregatu klase Peri, dok je druga fregata naišla na plutajuću morsku minu. Odmazda je ubrzo usledila tako što je američka mornarica za matu izabrala usamljenu naftnu platformu koja je srušena i jedan iranski patrolni čamac.

Tom prilikom neke su poslali na dno, a onda je sredinom te 1988. samo dva meseca pre osme godišnjice rata došlo do obaranja iranskog putničkog aviona.

Tragedija

To rano jutro putnički avion Erbas A 300 iranske komapnije na relaciji Teheran-Bandar Abas Dubai Let 655 poleteo je sa prestoničkog aerodroma. Prvi deo leta protekao je u najboljem redu. Do sletanja u Bandar Abas nije bilo ni trubulencija, klasični rutinski let. Posle kraće pauze i ukrcavanja putnika posle nekih sat vremena Erbas A 300 ponovo je poleteo i zauzeo kurs preko Persijskog zaliva. Trebao je da traje nekih sat, sat i po leta, međutim iznenada avion je pogođen PVO raketom.

Naime, na pučini plovila je američka raketna krstarica USS Vincennes (CG-49) klase Tajkonderoga, nalazila se na borbenom dežurstvu. Na krstarici je bio uključen osmatrački radar, budno se pratilo stanje u vazduhu i na moru, kako bi se uočilo iransko plovilo, koje bi pokušalo da napravi neki pogrešan korak.

Komandant broda kapetan bojjnog broda Vilijam Rodžers Treći od posade tada ugrađenog najmodernijeg multifunkcionalnof faznog 3D radara i sistema "Edžis" dobija informaciju da im se približava iz pravca Irana od Bandar Abasa nepznata letelica za koju oni veruju da je u pitanju iranski F-14 Tomket ( Inače Iran je pre pada Reze Šaha kupio od SAD i bili su najmoderniji lovci u naoružanje tog vazduhoplovstva). Inače američka mornarica imala je znatno pre samog incidenta obeveštajnu informaciju da je Iran tajnu na aerdorom Bandar Abas rasporedio nekoliko borbenih aviona F-14 Tomket koji su bili opremljeni televizijski vođenim raketama tipa "Merverik" koji su namenjeni za poptapanje američkih brodova.

Za to vreme posada iranskog putničkog aviona odlučila je da izenanda poveća visinu leta nad Persijskim zalivom. Inače, valja dodati da su u pitanju bile još uvek teritorijalne vode Irana, a ne međunarodne.

Kapetan bojnog broda Rodžers bez još jedne dodatne provere naredio je brodskom operativnom sistemu da na letelicu koja im se približava lansiraju dve rakete vazduh vazduh RIM-66.

Rakete su lansirane sa krstarice i posle par sekundi leta pogodili su putnički avion koji je eksplodirao u vazduhu i pao u more.

Iranci koji su pratili let, kada su videli da je letelica nestala sa radara, podgili su uzbunu, jer su verovali da se možda dogidla nesreća i avion pao u more. Iranski pomorski helikopteri leteli su prema posldenjoj lokaciji gde je avion poslednji put lociran. Ubrzo su se pojavili delovi aviona koji su plutali i tela putnika. Ubrzo je urtvrđeno da je putnički avion zapravo obren. Pokrenuta je istraga koja je utvrdila da je u blizni mesta gde se nalazio avion bio locirana američka krstarica. Iranske vlasti su optužile Sjedinjene Države da su namerno napali i oborili civilni putnički avion.

Opštužbe na relaciji Teheran-Vašington su se ređale svakodnevno. Iranci su saopštili da je iranski putnički avion leteo odomrenom putanjom koja je bila namenjena za za komercijalne avione i da s avione na frekvencijama kontrole leta identifikovao kao civilni let. Te činjenice utvrdila je i međuarodna istraga koja je organizovana.

S druge strane SAD nisu odstupale od stava da je radar na krstarici prepoznao da je u pitanju iranski lovac F-14.

Tadašnji komandat združenih snaga u Zalivu admiral Vilijam Krou Džunior, na konferenciji za novinare izjavio je da je iranski avion leteo na maloj visini i da nije odgovorio na upozorenja, niti slao signale posadi krstarice kojim bi se identifikovao da je u pitanju civilni, a ne vojni avion i da su oni u skladu sa pravilima naredili lansiranje rakete.

U medijski haos posle obaranja uključio se i tadašnji američki predsednik Ronald Regan, koji je izdao saopštenje iz predsedničke rezidencije u Kemp Dejvidu da Sjedinjene Države žale zbog gubitka civilnih života, ali da on kao Vrhoni komandatn i kompletna vojna administracija stoje iza odluke kapetana bojnog broda Vilijama Rodžersa Trećeg da izda naređenje i obori avion.

Ovo saopštenje je još više naljutilo Iran koji je tužio američku vladu Međunarodnom sudu pravde 1989. godine za ovu nesreću. U međuvremenu od Regana vlast je bio preuzeo te 1989. godine Džordž Buš Stariji koji je izjavio "Da se nikad neće izviniti za postupke Sjedinjenih Država bez obzira na činjenice" s obzirom da su na svetlo dana počeli da isplivavaju novi dokazi koji su ukazivali na nedvosmislnu krivicu SAD za ovo obaranje putničkog aviona.

Tek za vreme mandata Bila Klintona vlasti SAD i Irana postigle su dogovor o proavnanju, tako što će Sjedinjene Države osam godina od ove tragedije isplatiti porodicama žrtva ukupno 61,800.000 dolara i još dodatnih 70 miliona iranskoj državi.

Odlikovanje za obaranje

Mornarica Sjedinjenih Država ipak je posle ove tragedije bila uprkos zvaničnom negiranju sprovela i svoju internu istragu o ovom incidentu.

Istragom je utvrđeno zvanično da US Navy i Pentagon podržavaju akciju kapetana bojnog broda Vilijema Džefersona Trećeg, ali i da je kapetan pre odluke o obaranju aviona dobio netačnu informaciju o kretanju letelice. Krivica je pripisana i Iranu jer je dozvolio da koridor za preletanje civilnih aviona bude u zoni gde su bili aktivni sukobi iranskih i američkih plovila, kao i borbenih aviona.

Kapetana bojnog broda Vilijam Roždersa je oslobođen svak krivice i kasnije odlikovan orednom Legijom zaslužnih zbog učešća u sukobu sa iranskom mornaricom u periodu od 1987-1989. Čak i posada kristarice USS Vinsens je odlikovana za učešće u borbenoj misiji.

Osam meseci posle ove tragdije eksplodirao je automobil supruge Vilijama Džeferosna u San Dijegu. Šenon Rodžers je preživela napad. Iako se sumnjalo da je u pitanju teroristički napad, policija je odbacila tu verziju i tvrdila da je kvar na crevu za dovod goriva izvao eksploziju, a ne bomba.

Priča o obaranju iranskog aviona nije tu sasvim završena. Početkom 1990- tih u medijima su se pojavili izveštaji drugih mnornaričkih oficira koji su učestvovali u misiji u Persijskom zalivu koji su navodili nadređenima da im smeta preterani karijerizam kapetana bojnog broda Rodžersa koga su optuživali da je bio nesmilosrdan i spreman da uradi sve kako bi dobio čin admirala. A to su nadovezivali sa obaranjem iranskog aviona, jer da je u pitanju bio iranski borbeni avion on bi sigurno postao admiral.

Epilog:

Obaranje iranskog putničkog aviona Erbas A300 u kojoj je stradalo 290 putnika od kojih 66 dece i 16 članova posade samtra se jednom od najvećih avio katastrofa. U ovoj tragediji poginulo je 238 iranskih državljana, 13 emiratskih, 10 indijskih, po 6 pakistanskih i jugoslovenskih, kao i jedan državljanin Italije.

Raketna krstarica USS Vinsens CG-49 u operativnoj upotrebi mornarice nalazila se do 2005. kada je povučena. U operartivnu upotrebu ušla je 1985 i smatrala se jednim od najuniverzalnijih i naoružanih brodova. Pripadao je Pacifičkoj floti iz koje je izdvojen 1988. zbog učešća u misiji u Persijskom zalivu, da bi posle toga bio ponovo vraćen u sastav Pacifičke flote u kojoj je ostao sve do povlačenja broda iz operativne upotrebe.

Kurir.rs/A.Mlakar

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja