Ruski predsednik Vladimir Putin ušao je u svoju finalnu i najopasniju fazu, piše u svom članku objavljenom u Sandej tajmsu ugledni politički analitičar Mark Galeoti.
Galeoti se pozvao na američkog obavještajca koji mu je rekao kako se Putin jako promenio, što realno predstavlja velik problem za Zapad.
"U februaru kada je rat u Ukrajini krenuo, još je bilo moguće sa Putinom razgovarati o potencijalnim rezolucijama, ali sada ne vidim kako bi mogao da prihvati bilo šta od onoga što bismo mi mogli politički ili moralno da ponudimo", citirao je u članku Galeoti svog sagovornika iz američkih obaveštajnih redova.
Kada je 1999. izabran za predsednika, Putin je bio prilično otvoren u tome šta želi: da ostane na moćnom položaju koliko mu drago i da Rusiju ponovo učiniti priznatom silom.
Pretvaranje u tiranina
Međutim, njegove ideje o tome šta je sve voljan da uradi kako bi postigao taj cilj s vremenom su se menjale i sad gledamo, piše Galeoti, finalnu, najopasniju fazu njegovog pretvaranja u tiranina.
Na Putinov način mišljenja snažno utiču ljudi iz njegovog neposrednog okruženja, među kojima kao najvažnijeg ovaj "kremljolog" izdvaja bivšeg KGB oficira, Nikolaja Patruševa, sadašnjeg sekretara Ruskog saveta nacionalne bezbednosti i Putinovog glavnog savetnika za pitanja nacionalne sigurnosti.
I kao što je nekada u praksi Sovjetskog saveza na snazi bila doktrina i ideologija marksizma - lenjinizma koju je uveo revolucionarni lider Vladimir Iljič Lenjin, tako je današnja Rusija, tvrdi Galeoti, u zagrljaju putinizma - patruševizma. Putinovo viđenje današnjeg sveta kao večitog nadmetanja gde jedan pas kolje drugog, odražava ratobornu paranoju njegovog savetnika za nacionalna pitanja.
Petrušev je prvak agresivnog napada na Ukrajinu koji rado citira ruskog carskog generala Mihaila Skobeleva koji je, komentarišući masakr nad neprijateljem 1881. godine, rekao da je "trajanje mira u direktnoj proporciji sa pokoljem koji si počinio nad neprijateljem: što ih jače udariš, duže će ostati tihi".
Drugim rečima, piše Galeoti, Patrušev govori da Rusija u Ukrajini mora da vodi rat bez milosti jer je to rat sa Zapadom, a Sjedinjene Države ne žele da Rusija uopšte postoji kao država.
Putinizam-patruševizam Galeoti vidi kao zadnji stadijum putinizma u kojem je teško predvideti Putinove buduće poteze. On je u poslednjih mesec dana Rusiju pretvorio u ratniu mašinu i sve u njoj podredio ratu.
Osvrnuvši se na Putinovu izjavu s početka jula kada je rekao: "sve što treba da znate je da Rusija još nije ni počela ozbiljno", Galeoti ističe kako se ta izjava ne odnosi samo na bojno polje, već da ruski predsednik najavljuje da namerava da postupa manje obzirno i na ostalim poljima.
Najnovije redukcije u snabdevanju Nemačke gasom znak su da Putin pokreće ofanzivu i u političkom, i ekonomskom ratu protiv Zapada. Do tada je Rusija vodila reaktivnu politiku prema Zapadu, ali preuzimajući Patruševljevo čvrsto uverenje da je ukrajinski sukob tek jedan od frontova u širem ratu sa Zapadom, možemo očekivati dalju eskalaciju i na tome polju, piše Galeoti.
Panteon "ruskih heroja"
Putin je, tvrdi, u najopasnijoj fazi. U najlošijem scenariju suočen je s rizikom da ga zbace s vlasti i da ga snađe sudbina žrtvenoga jarca. U najoptimističnijem scenariju, moraće da odustane od svog sna da uđe u panteon ruskih nacionalnih heroja.
Kako god bilo, ta situacija će imati izrazite posledice na zemlje Zapada. Ako prihvatimo činjenicu da "Putin u završnoj fazi" veruje da se nalazi u egzistencijalnoj bitci sa Zapadom, tada ćemo lakše shvatiti da će ovaj rat potrajati - čak i neoružanim sredstvima - čak i onda kad na ukrajinskim poljima suncokreta zavlada mir, navodi Galeoti.
Zapad ne treba da se zavarava, ističe Galeoti, da će Putina tako lako i brzo svrgnuti s vlasti. Bilo bi bolje da Zapad takav scenario izbegne jer iskustvo govori da i nije tako uspešan u tome. Fidel Kastro je preživeo navodnih 600 pokušaja napada i na kraju umro prirodnom smrću u dobi od 90, a još je gore prisetimo li se Avganistana i Iraka, dodao je.
Ako se krene sa rušenjem Putina, sasvim je sigurno da će on odgovoriti, a uz bi se rizikovalo da dobije opravdanje za mnajgore paranoje putinizma - petruševizma, i omogućilo bi da Putin bude zamenjen nekim mlađim, zdravijim i još besnijim.
Ni sankcije koje su zapadne zemlje uvele ruskim oligarsima, podseća Galeoti, nisu dale očekivane rezultate. Rusija nije u ekonomskom kolapsu niti je njena ekonomija implodirala.
Zapad mora da se pomiri s time da će ostati zarobljen u indirektnom sukobu s Rusijom barem dok je Putin u Kremlju, a možda i duže. Zapad će trpeti posledice rata u Ukrajini i one će značiti mnogo više od toga da će gas morati da kupuju negdj drugde.
Moramo se naviknuti na činjenicu da svet prolazi neku vrstu novog hladnog rata u kojem se Kina i Rusija spremaju za trku i moramo se suočiti s njegovim posledicama kao što su povećani troškovi obrane.
To takođe znači da političari na Zapadu koji se bore za glasove birača moraju svojim građanima da priznaju da će morati da plaćaju taj hladni rat - ne samo nekoliko meseci ili čak godina - nego i u doglednoj budućnosti. Što pre počnemo da se pripremamo za Putinovu završnu fazu, to bolje, zaključio je Galeoti u tekstu za Sandej tajms.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
