Kada je 24. februara otpočeo invaziju na Ukrajinu ruskog predsednika Vladimira Putina iznenadio je jedinstven odgovor Evropske unije koja mu je glasno rekla "ne" i uvela Rusiji niz oštrih sankcija.
Šest meseci kasnije, kada sukob, kako se čini, ide ka nestabilnoj pat poziciji, jedno od ključnih pitanja koje postavljaju zapadni mediji je kako će EU reagovati dalje kako rat bude prolongiran.
Kako se rusko-ukrajinskom sukobu ne vidi kraj, zvaničnici širom Evrope zabrinuti su da bi konsenzus mogao da počne da se urušava najpre uzimajući u obzir nepredvidivu zimu koju će najverovatnije obeležiti rast cena hrane i energenata, i uopšte limitirana količina gasa. U Berlinu se na primer već isključuju svetla na spomenicima kako bi se uštedela električna energija. U mraku su i čuvena katedrala u Kelnu, znamenitosti u Beču, a francuske prodavnice moraju da drže vrata zatvorena dok je klima uključena inače će se suočiti sa kaznom.
Zelenski je izjavio da bi želeo da se rat završi pre Božića, jer će stvarni problemi biti da Zapad održi svoje obećanje na duže staze. Kriza sa energetima je nešto o čemu evropski zvaničnici i diplomate razmišljaju na dnevnom nivou, s obzirom na to da je Rusija 2021. činila 55 odsto ukunog uvoza gasa.
- Ja ne mislim da će Ukrajina da pobedi, ali sam siguran da će Rusija izgubiti. SAD izdvaja milijardu dolara nedeljno za pomoć u naoružavanju Ukrajine. To je pedeset milijardi godišnje samo od SAD, a gde su tu i ostali članovi NATO-a. Mislim da Ukrajina ne želi više da sedne za sto, jer je osetila da može da se bori. Plaća se ljudskim životima, ali sloboda se uvek plaća ljudskim životima to je istorija čovečantsva - tvrdi Šormaz.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
