Republikanci u Predstavničkom domu podneli su devet predloga za opoziv predsednika Džoa Bajdena, od kojih je pet sponzorisala ista kongresmenka Merdžori Tejlor Grin.
Prema nedavnom izveštaju Aksiosa koji navodi ukupno 14 pokušaja opoziva koje je pokrenula Republikanska partija, republikanci u Predstavničkom domu podneli su još dve rezolucije o opozivu protiv državnog tužioca Merika Garlanda, dok su potpredsednica Kamala Haris, državni sekretar Entoni Blinken i sekretar za domovinu Bezbednost Alehandro Majorkas je bio na meti po jednog zahteva za opoziv.
Grin je prošle nedelje dostavila novi predlog za opoziv Bajdena „zbog ugrožavanja, kompromitovanja i podrivanja energetske bezbednosti Sjedinjenih Država prodajom nafte iz američkih strateških naftnih rezervi stranim nacijama“, što je praksa koju je Trampova administracija takođe imala, prenosi Njuzvik.
Prethodne rezolucije o opozivu koje je pokrenuo predstavnik Džordžije uključivale su optužbe protiv Bajdena da je „uzurpirao zakonodavnu vlast Kongresa“ tako što je ovlastio Centre za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) da produže moratorijum na iseljavanje iz stambenih objekata tokom pandemije, ostavljajući iza sebe „hiljade američkih civila i Avganistanski saveznici“ tokom ishitrenog povlačenja trupa iz Avganistana prošle godine, zloupotrebljavajući vlast i „ugrožavajući bezbednost“ zemlje.
Ova potonja optužba je izneta u rezoluciji o opozivu koja je uvedena 23. avgusta 2021. godine, u kojoj se navodi da je Bajden svojom graničnom politikom ugrozio građane SAD.
Grin je 21. januara 2021. predstavila članak o opozivu u kojem se kaže da je Bajden zloupotrebio moć svoje funkcije dozvoljavajući svom sinu Hanteru Bajdenu „da utiče na unutrašnju politiku strane nacije i prihvata beneficije stranih državljana u zamenu za usluge“.
Četiri druga predloga za opoziv podneta protiv Bajdena uneli su republikanski predstavnici Bil Pozi sa Floride, Bob Gibs iz Ohaja, Rendi Veber iz Teksasa i Loren Bobert iz Kolorada za „teške zločine i prekršaje izdaje javnog poverenja“.
„Pozivi za opoziv Bajdena nisu ništa novo među 'Freedom Caucus' Predstavničkog doma”, rekao je za Njuzvik dr Tomas Gift, vanredni profesor političkih nauka i direktor Centra za američku politiku na UCL u Londonu.
„Za republikance iz krajnje desničarskih okruga, izgledi su dobri u predizbornoj kampanji“, dodao je on. „Ali, teško je zamisliti da rukovodstvo GOP-a zapravo podržava takav potez u praksi, čak i ako njihova stranka povrati kontrolu nad Domom nakon novembarskih izbora. Glavni razlog za ovaj verovatno nedostatak podrške, prema Giftu, je taj što „to nije dobra politika“.
„Zagovornici opoziva Bajdena ne mogu čak ni da se udruže oko onoga zbog čega bi hteli da opozove Bajdena“, rekao je Gift. „Idenje tim putem bi takođe otvorilo republikance optužbama za prekoračenje i igranje politike kada bi trebalo da se fokusiraju na pitanja kuhinjskog stola poput inflacije.
Džonatan Parker, viši predavač na Školi za društvene, političke i globalne studije na Univerzitetu Kil, smatra da je „apsolutno“ pitanje osvete republikanaca da opomenu demokratskog predsednika nakon opoziva Donalda Trampa.
Međutim, profesor Todd Landman, pro-rektor Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Notingemu, rekao je za Nevsveek da on to pitanje ne vidi „kao osvetu po sebi, već ono u kojem republikanci vide potencijalni dvostruki standard i stoga bi želeli, kao što je njihovo pravo, da pronađu odgovornost za ova pitanja."
On takođe vidi pozive za opoziv Bajdena kao deo trenda povećanja rezolucija o opozivu u američkoj politici.
„Iako će se pozivi na opoziv Bajdena nesumnjivo smatrati osvetom za dva postupka opoziva Trampa, oni generalno odražavaju da se opoziv sve više posmatra kao zajednička pretnja opozicionih partija“, rekao je Landman.
„Drugi nedavni predsednici, uključujući Džordža V. Buša i Baraka Obamu, takođe su trpeli niz poziva na opoziv. Ali hladnije glave su na kraju preovladale. Iako je politička klima u Vašingtonu opasnija nego ikada, svaki pokušaj opoziva Bajdena će verovatno biti mrtav. dolazak, ako ni zbog čega drugog, onda bi se to oborilo na njegove inicijatore“, dodao je on.
„Formalni proces je podnošenje rezolucija koje sadrže dovoljno dokaza da se iznesu na glasanje“.
On je objasnio: „Odluka o opozivu zahteva da Predstavnički dom bude pod okriljem Ustava SAD za 'Impeachment za izdaju, podmićivanje ili druge teške zločine i prekršaje' i osudu za njih. Ove osnove ostaju loše definisane, au slučaju Bila Klintona podnete su na osnovu toga da je lagao o svojoj aferi sa Monikom Levinski.
„U slučaju Ričarda Niksona, optužba za impičment je bila za provalu i zataškavanje Votergejta, ali Nikson je podneo ostavku pre opoziva. U slučaju Trampa, dva opoziva su bila za pitanje vojne pomoći Ukrajini, a zatim i za 6. januar događaji“, rekao je on.
„Oba opoziva Trampa su bila uspešna, ali suđenja u Senatu nisu bila, tako da Tramp nije smenjen sa funkcije kao rezultat impičmenta. U slučaju Bajdena, glavna pitanja su povlačenje američkih snaga iz Avganistana i pitanja granice sa Meksikom, koji uključuju ne samo Bajdena već i neke od njegove administracije“.
Landman smatra da će, realno, Bajdenov impičment zavisiti od nekoliko faktora: istinitosti, dokaza i logike rezolucija; vreme procesa opoziva; trenutni sastav Predstavničkog doma (gde sada GOP ima malu verovatnoću za uspeh svojih rezolucija o opozivu); i budući sastav Doma nakon novembarskih izbora na sredini mandata.
„Ako Kongres kontrolišu republikanci nakon uizbora, onda se povećava verovatnoća uspeha“, rekao je Landman. „Ako bi Bajden i bilo koji drugi u njegovoj administraciji bili opozvani, onda bi Senat održao suđenje. Sastav Senata bi tada takođe bio važan odlučujući faktor.“
Nedavne ankete koje je sproveo Fajvfertiejt pokazuju da su demokrate „malo favorizovane” da osvoje Senat, dok su republikanci „malo favorizovani” da osvoje većinu u Kongresu.
Kakav god da je rezultat poluizbora, Parker smatra da „nema nikakve šanse“ da pokušaji GOP-a da ukloni Bajdena uspeju.
„Za osudu je potrebno 67 senatora“, rekao je on. „Čak ni Donald Tramp, kada je očigledno počinio dela koja bi mogla da dovedu do opoziva (iznuđivanje stranih vlada da iskopaju prljavštinu o protivnicima i ohrabrujući poništavanje izbora), nije bio ni blizu da bude osuđen. Čak i ako Senat postane republikanac (a 50/50 bacanje upravo sada), ne bi bilo dovoljno.
„Što je još važnije, Bajden nije uradio ništa što bi izbliza opravdavalo opoziv. Ovaj napor su radikali stranke sa Trampom koji se zalažu za simboličan gest. Mnoge demokrate su to činile s vremena na vreme tokom Trampovog predsedništva, ali stranka u celini je odbio da ide na to sve dok Tramp nije počinio zaista očigledna kršenja koja su osudile čak i njegove pristalice“, rekao je Parker.
„Sumnjam da bi lideri republikanske stranke radije izbegli opoziv. Bio bi politički rizičan i izgledao osvetoljubivo i sitničavo. Takođe bi propao i mogao bi, kao što se desilo sa Bilom Klintonom, da poveća popularnost predsednika.
„Mnogo bezbednija i verovatnija opcija je da republikanci vrate Dom, a zatim otvaraju istragu za istragom u vezi sa Bajdenovom administracijom. Oni mogu da istražuju šta god žele, da pozivaju neprijateljske svedoke koje žele i stvaraju dobre naslove. To bi zadržalo Bajdenov tim je zauzet borbom protiv ovih napora, a da nije učinio ništa otvoreno gadno.
"Međutim, desnica ima iskustva u preuzimanju rizičnih opcija. Mnogo je kandidata koje podržava Tramp, a njihov izborni uspeh će imati veliki uticaj na ovaj napor", rekao je Parker.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
