Evropa se suočava sa nedostatkom naoružanja, što bi moglo da primora saveznike Ukrajine da donesu teške odluke. U stvari, možda će morati da izbalansiraju svoju podršku Kijevu i sopstvenu bezbednost, jer bi mogli da postanu mete ruskih napada u budućnosti.
Estonija, Norveška, Češka, kao i Slovenija, koje su poslale veliku količinu svog naoružanja u Ukrajinu, mogle bi da se nađu u nevolji, prenosi AP njuz. Ljubljana je Kijevu dodelila čak 40 odsto svojih tenkova.
Ukrajina već mesecima od Sjedinjenih Država i drugih članica NATO-a dobija naoružanje i opremu vrednu milijarde evra. Zalihama pokušavaju da pomognu zemlji koja je u ratu od 24. februara u borbi protiv Rusije. Ali sada su neke od zemalja saveznica takođe u nevolji, a i same se suočavaju sa nedostatkom zaliha oružja.
U međuvremenu, problem za neke evropske zemlje je i to što nemaju jak odbrambeni sektor koji bi im garantovao brzu proizvodnju novog naoružanja. U stvari, mnogi su čak potpuno iscrpili svoje zalihe rezervnog naoružanja iz sovjetskih vremena da pomognu Ukrajini, a sada čekaju nadoknadu od Sjedinjenih Država. Mnogi se oslanjaju na američku odbrambenu industriju, prenosi AP njuz.
Ovi poslednji su se tako našli na raskrsnici. Da li ostatak naoružanja za eventualna krizna vremena treba da zadrže u sopstvenoj domovini ili da ipak pomognu u ratu, ali da time povećaju pretnju sopstvenoj zemlji?
Da bi pomogle Ukrajini, zemlje uveliko koriste svoje zalihe
Jedna od manjih baltičkih država, Estonija, je Ukrajini već obezbedila oko trećinu svog budžeta za odbranu, rekao je njen ministar odbrane Hano Pevkur. U međuvremenu, Norveška je u okupiranu zemlju poslala više od 45 odsto svojih haubica, a Češka oko 33 odsto svojih raketnih sistema, prema nemačkom institutu Kil.
U međuvremenu, prema medijskim izveštajima, Slovenija je Ukrajini dodelila skoro 40 odsto svojih tenkova. Ovu informaciju smo proverili i u našem Ministarstvu odbrane, gde su rekli da ne mogu da nam otkriju tačan broj naoružanja i informaciju o tome koje oružje smo namenili za rat u Ukrajini.
U međuvremenu, SAD su od februara već izdvojile više od 17,5 milijardi dolara (nešto manje od 18 milijardi evra) Ukrajini u naoružanju i opremi, što kod nekih članova Kongresa postavlja pitanje da li preuzima previše rizika. Iako Pentagon ne otkriva informacije o svojim odbrambenim zalihama, istraživačka grupa Stimson centar procenjuje da je rat smanjio zalihe protivtenkovskog oružja Javelin za čak jednu trećinu, a zalihe projektila Stinger za 25 odsto. Zalihe artiljerije su takođe sve manje, pošto se haubice M777 više ne proizvode.
"Dakle, samo je pitanje koliko ste rizika spremni da preuzmete", rekao je Pevkur. Ali ne samo manje nacije, poput Litvanije, već i neke veće članice NATO-a, uključujući Nemačku, suočavaju se sa sličnim pitanjima i izazovima. Nemačko Ministarstvo odbrane takođe je potvrdilo da su zalihe oružja ograničene. „Iz bezbednosnih razloga, ne možemo da vam kažemo koje su naše trenutne zalihe, ali radimo na tome da popunimo trenutne praznine“, rekli su oni.
Na nedavnom sastanku NATO-a u Briselu, američki ministar odbrane Lojd Ostin pozvao je Zapad da napadnutoj zemlji pruži dodatne kapacitete.
Evropski zvaničnici su takođe za AP rekli da se Rusiji ne sme dozvoliti da pobedi u Ukrajini i da će se njihova podrška nastaviti. Međutim, složili su se i da su zabrinuti
"Situacija u Ukrajini dovela je do opšteg nedostatka snabdevanja. U određenim slučajevima zadržali smo minimum zaliha. Bez donošenja dugoročnih održivih odluka u širenju vojne industrije, nismo bezbedni", rekao je litvanski parlament. član Dovil Šakalien. "Ova decenija neće biti mirna. Ova decenija će biti teška", naglasila je ona.
Nedovoljna potrošnja na resor odbrane
„Procenjujemo da će Rusija pre ili kasnije obnoviti svoje kapacitete“, rekao je ministar odbrane Estonije, koji je istakao da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da naredi proizvođačima oružja da pređu na 24-časovnu proizvodnju. On je dodao da je Rusija već poslala neke vojnike u fabrike umesto na liniju fronta.
„Rusija ima iskustvo u rekonstruisanju svoje vojske i može da pokrene invaziju na svoje evropske susede svakih nekoliko godina“, dodao je on, navodeći kao primer ruske akcije protiv Gruzije 2008. i poluostrva Krim 2014. godine.
Ali zašto ima tako malo zaliha? Razlog je taj što je vojna potrošnja mnogih evropskih zemalja postala niži prioritet za vlade nakon završetka Hladnog rata. Ovo je takođe oslabilo odbranu zemalja. Situaciju je dodatno pogoršao ulazak američke odbrane str putovanja na evropsko tržište.
„Kada Norvežani koriste F-16 i F-35 umesto švedskih borbenih aviona Saab Gripen, to utiče na snagu evropskog odbrambenog tržišta“, rekao je Maks Bergman, evropski direktor Centra za strateške i međunarodne studije.
SAD su dugo pozivale članice NATO-a da povećaju svoje izdatke za odbranu na dva odsto, ali većina njih nije postigla ovaj cilj. Međutim, nakon ruske invazije, nekoliko evropskih zemalja obećalo je značajno povećanje potrošnje u ovom odeljenju, jer na taj način mogu brzo da obnove svoju vojsku.
Estonija je tako prihvatila povećanje budžeta za odbranu od 42,5 odsto ove godine, kojim želi da obnovi svoje zalihe. Nemačka priprema dugoročne ugovore za vrhunsku municiju kao što su rakete Stinger, a u septembru je takođe potpisala ugovor od 560 miliona evra za 600 novih pomorskih vođenih projektila. Trebalo bi da ih dobije do 2029.
Kurir.rs/24ur
NE PROPUSTITE
