Rusko povlačenje iz Hersona, ako se to zaista i dogodi, gleda se kao veliki udarac za Vladimira Putina, navodi Skaj njuz.
Dr Mark Galeoti, autor knjige Putinovi ratovi: Od Čečenije do Ukrajine, kaže da to u suštini označava „novu fazu u ratu“ – dok sumira opcije koje je ruski predsednik ima, i šta će verovatno uraditi.
On je rekao da Putin „više ne pokušava da dobije rat na bojnom polju“ i umesto toga jednostavno pokušava da „izbegne da ga izgubi“.
Ruski predsednik se sada kladi na to da će Zapad na kraju povući podršku Ukrajini, shvatajući da je to preskupo, rekao je Galeoti za Skaj njuz.
Putin veruje da je Zapad „u krajnjoj liniji slab i nesposoban da zadrži naš fokus“, rekao je – pa je plan da se „ukopa“ i pusti da se rat „kotrlja koliko god treba“.
Ako ovo ne uspe, Galeoti je rekao da se onda ruski lider "u suštini zaglavio" i da ima nekoliko drugih opcija.
Rusi su dali izglede za pregovore, ali trenutno se čini da nema zajedničkog jezika između dve strane, pa je ovaj razgovor „besmislen“. Zatim postoji izbor eskalacije, kao što je korišćenje taktičkog nuklearnog oružja, ali gospodin Galeoti kaže da ne veruje da Putin razmišlja o tome. Drugi izbor bi bila predaja – što bi označilo kraj Putinove karijere.
„Između toga, preostaje mu samo da se drži“, rekao je Galeoti i dodao da je „veoma teško videti izlaz iz ovoga“.
Blumerg: Poraz na bojnom polju i gubljenje diplomatskog uticaja
Dva događaja su istakla izazove sa kojima se ruski predsednik Vladimir Putin sada suočava u vezi sa svojom invazijom na Ukrajinu, navodi Blumberg.
Naređenje ruske vojske kasno juče da se trupe povuku iz grada Hersona na jugu Ukrajine predstavlja veliki poraz na bojnom polju. A Putinova odluka da ne ide na samit Grupe 20 sledeće nedelje u Indoneziji naglašava njegov sve manji diplomatski uticaj.
Putin nije bio prisutan kada je njegov ministar odbrane i vrhovni vojni komandant u Ukrajini najavio povlačenje na televizijskom sastanku. Kremlj ne želi da povezuje predsednika sa porazima koji su u suprotnosti sa njegovom tvrdnjom da je zauvek pripojio Herson i tri druge ukrajinske teritorije.
Jednako tako, rizik da se Putin suoči sa oštrim kritikama svetskih lidera na G-20 nadmašio je svaki potencijalni dobitak od prisustva.
Putin je možda tražio diplomatsko pokriće od kineskog predsednika Si Đinpinga ili indijskog premijera Narendre Modija. Ali obojica su prošle nedelje poslali signale nezadovoljstva: Si je upozorio na bilo kakvu upotrebu nuklearnog oružja, a Modijev ministar spoljnih poslova je u Moskvi jasno stavio do znanja da zemlje u razvoju osećaju „veoma akutan bol“ zbog sukoba koji podstiče prehrambenu i energetsku nesigurnost.
Najviši američki vojni komandant procenio je juče da je više od 100.000 Rusa ubijeno ili ranjeno otkako je Putin započeo svoju februarsku invaziju, sa verovatno sličnim brojem na strani Ukrajine.
Međutim, iako se njegove poteškoće u zemlji i inostranstvu povećavaju, još nema znakova da je Putin spreman da baci peškir i zatraži mir. Njegov manevarski prostor se svejedno sužava.
(Kurir.rs/Sky news/Bloomberg)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
