Zmaojmedved je termin koji opisuje odnose između Kine i Rusije, i opisuje ne strateški savez ili odbrambeni pakt, već kao asimetrično privremeno partnerstvo koje pomaže obema zemljama da se kreću u mutnim vodama globalne politike, piše u članku za hongkonški portal South China Morning Post Velina Čakarova, direktorka Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku (AIES) u Beču.
Ona u svom tekstu navodi glavne take saradnje Moskve i Pekinga, i opasnosti koje za Zapad one izazivaju:
"Glavna računica je koordinacija akcije sa ciljem unutrašnju stabilizaciju dva autoritarna režima. Štaviše, Peking i Moskva ovu koordinaciju vide kao način stvaranja kredibilnog antiameričkog narativa i protivtežu u odnosima sa trećim zemljama i regionima.
Sada je potrebno bliže sagledati kinesko-ruske odnose i njihov uticaj na globalna pitanja u svetlu poslednje uspešne kontraofanzive Ukrajine, koja je dovela do ponovnog zauzimanja regionalne prestonice Hersona.
Kina je pomno pratila ruski rat protiv Ukrajine i stalno je nudila diplomatsku i političku podršku Moskvi. Ubrzo nakon što je predsednik Si Đinping konsolidovao svoju vlast na 20. kongresu Komunističke partije, Kina je ponovila da su bilateralni odnosi „čvrsti kamen“.
Odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da pokrene sveobuhvatni rat protiv Ukrajine povezana je sa račvanjem globalnog sistema. Kada su Putin i Si 4. februara potpisali deklaraciju o prijateljstvu „bez ograničenja“ , to je označilo kulminaciju postepene kinesko-ruske koordinacije u različitim strateškim oblastima.
Ovaj modus vivendi pružio je Putinu neophodan međunarodni zamah za vođenje sveopšteg rata protiv Ukrajine, na koji je čekao od aneksije Krima 2014. U to vreme, Kina je intervenisala da stabilizuje rusku valutu i ekonomiju. Da Putin nije bio siguran u stalnu podršku Kine, ne bi pokrenuo invaziju 2022.
Ruske akcije 24. februara otkrile su trostruku strategiju. Prvi je bio kinetički rat protiv Ukrajine, koji je ugrožavao postojanje zemlje kao suverene države. Drugi je bio nekinetički rat protiv evropskog bezbednosnog poretka putem izvoznih blokada, migracionih tokova, informacionog rata i nuklearne ucene. Treće, Rusija je računala da će njene akcije pojačati konkurenciju između SAD i Kine.
Rusija je postala predmet strogih i dugoročnih sankcija Zapada, a Kina je ključna za njihovo zaobilaženje. Nakon skoro devetomesečnog rata Rusije protiv Ukrajine, većina stručnjaka je ubeđena da je Rusija postala „vazalna država” Kine, pošto je Peking jedan od nekoliko velikih međunarodnih igrača koji Moskvi nude značajnu pomoć.
Očekuje se da će Kina biti oštrija prema Rusiji u slučaju daljih vojnih neuspeha u Ukrajini. Si je izrazio zabrinutost tokom sastanka Šangajske organizacije za saradnju u Samarkandu u septembru. On se može plašiti reputacije i geoekonomske štete u trenutku kada Peking pokušava da podstakne sopstvenu ekonomiju.
Ipak, Kina je svesna da Rusija zaokuplja Ameriku i Evropu na starom kontinentu, i oni ne mogu da se fokusiraju na konkurenciju u Indo-Pacifiku. U tom smislu, SAD i EU ne bi trebalo da posmatraju Peking i Moskvu kao zasebne pretnje; umesto toga, njihova sistemska koordinacija se mora smatrati komplikovanim „množiteljem pretnji“.
Postoji nekoliko značajnih puteva za koordinaciju između Kine i Rusije koji bi na kraju mogli da izazovu Zapad i utiču na međunarodni bezbednosni poredak. Poraz u ratu sa Ukrajinom mogao bi na kraju dovesti do izbacivanja Putina iz Kremlja, što bi oslabilo „Zmajomedveda“ prisiljavajući Kinu da popuni veliku geopolitičku prazninu duž svoje zajedničke granice sa Rusijom.
U takvom scenariju, Peking bi mogao da pokuša da izbegne situaciju sukoba na tri fronta (Tajvan i Južno kinesko more, vojne tenzije sa Indijom i bezbednosni vakuum izazvan kolapsom Rusije), pa bi mogao u velikoj meri da podrži neko novo rusko rukovodstvo bez obzira koje. Istovremeno, Peking bi mogao pokazati veću spremnost da učestvuje u rekonstrukciji Ukrajine kako bi izbegao izolaciju Zapada.
Nasuprot tome, Rusija bi mogla u potpunosti da preoblikuje evropsku bezbednosnu arhitekturu ako uspe u Ukrajini, dok bi skrenula pažnju Zapada sa uspona Kine u Indo-pacifičkom regionu i Evroaziji. U tom slučaju, Zapad bi bio primoran da se nosi sa dva fronta: nametljivijom Kinom u Indo-Pacifiku i novim evropskim blokom koji čine Rusija, Belorusija i ilegalno okupirani delovi Ukrajine.
Ovo bi bio daleko najgori scenario iz perspektive Sjedinjenih Država i Evrope.
Širenje nuklearnog oružja je još jedan ključni faktor zbog kojeg bi modus vivendi „Zmajomedveda“ mogao da naškodi evropskim i američkim interesima. Ruska nuklearna ucena u ratu protiv Ukrajine značajno je povećala rizik od upotrebe nuklearnog oružja, a Kina nastavlja da podržava ruske tvrdnje o proširenju NATO-a i ne uskraćuje podršku Moskvi. Međutim, Kina je vrlo jasno stavila do znanja da upotrebu nuklearnog oružja smatra crvenom linijom.
Izvođenje bilateralnih i multilateralnih vojnih vežbi između Moskve i Pekinga je još jedan put kojim bi „Zmajomedved“ mogao da predstavlja nove izazove za Zapad. One omogućavaju dvema nacijama da upravljaju zajedničkim akcijama i razmenjuju obaveštajne informacije o bezbednosti i odbrani. U tom smislu, Zapad bi imao posla sa širokim geografskim obimom takvih vojnih vežbi.
Konačno, Moskva i Peking su uspešno proširili niz regionalnih organizacija i foruma kako bi razgovarali o zajedničkim ekonomskim, bezbednosnim i odbrambenim pitanjima bez učešća Zapada.
S obzirom na kritičnu neizvesnost i nepredvidiv tok ruskog rata protiv Ukrajine, politički, ekonomski i finansijski opstanak Rusije usred izolacije Zapada zavisiće od Kine.
U kojoj meri ovaj bilateralni odnos utiče na globalna pitanja zavisiće od sposobnosti Kine da održi svoj ekonomski rast, zaštiti Rusiju od sankcija i spreči scenario ruskog ekonomskog i političkog kolapsa", zaključuje Čakarova.
(Kurir.rs/South China Morning Post)
NE PROPUSTITE
