Rat u Ukrajini je obeležio godinu za nama. Kada su 24. februara ruske trupe ušle u drugu po veličini zemlju Evrope, veći deo sveta bio je ubeđen da je pitanje dana kada će se Kijev predati.
Uprkos početnom uspehu armije pod kontrolom Kremlja, Ukrajina nije pala, već je zaustavila napadače i preokrenula tok rata. Upravo zbog toga, predsednik te zemlje Volodimir Zelenski postao je simbol otpora i pobednik godine, dok je ruski lider Vladimir Putin zbog poraza na frontu i rušenja mita o nepobedivosti ruske armije za mnoge gubitnik godine.
NIJE VEROVAO U NAPAD
Na početku 2022. Zelenski je bio samo jedan od sve veće grupe komičara u politici. Prvo je u seriji "Sluga naroda" glumio nastavnika istorije koji slučajno postaje predsednik Ukrajine, a onda je 2019. i stvarno postao predsednik. Ali je u stvarnosti sve bilo teže nego na malom ekranu i to najviše zbog nasleđenog rata u Donbasu koji je počeo još 2014. Kada su britanski obaveštajci početkom godine rekli da se Rusija sprema za invaziju u februaru, Zelenski je bio jedan od onih koji, kako je sam priznao, nisu verovali da će se to zaista desiti. Ponavljao je da su to samo provokacije i pozivao je Putina da sednu za pregovarački sto.
Kada su bombe poletele na Kijev, a trupe s latiničnim slovom Z ušle u Ukrajinu, činilo se da Zelenski nije znao šta ga je snašlo. Ruski mediji su uporno objavljivali da je pobegao na zapad, a on je radio jedino što je mogao - javljao se iz različitih delova Kijeva da dokaže da to nije istina. Dok su ga ruski diverzanti jurili po prestonici, a mnogi ismevali što je kao komičar imao tačku tokom koje je penisom "svirao" klavir, Zelenski je obukao vojničku uniformu i počeo da se ponaša kao odlučni vrhovni komandant. I započeo globalnu kampanju uključujući se video-linkom na sve svetske događaje, od samita EU i NATO do Kanskog festivala. Posle prvih ruskih neuspeha, njegova odlučnost počela je da inspiriše, a nakon zaustavljanja ruskih trupa i uspešne kontraofanzive sve se promenilo.
- Uspeh Zelenskog kao ratnog lidera zasniva se na činjenici da je hrabrost zarazna - naveo je magazin Tajm kada je proglasio ukrajinskog lidera za ličnost godine.
I širom sveta nekadašnje ismevanje glumca u ulozi predsednika zamenile su pohvale. Od čoveka čiji poraz i predaja su bili više nego očekivani, postao je simbol otpora nadmoćnom napadaču. Kada je nedavno posetio Vašington, i političari i mediji su ga uporedili s britanskim premijerom Vinstonom Čerčilom. Poput njega pokazao je da ume da bude nepokolebljiv - od Kongresa SAD je zahtevao samo još oružja, a kada su se kongresmeni zakikotali, bivši komičar ih je sasekao:
- Izvinite, ali mi smo u ratu!
SOVJETSKA DOKTRINA
Za razliku od Zelenskog, na početku godine Putin je bio jedan od najcenjenijih lidera na svetu. Posle 22 godine na čelu najveće zemlje sveta i druge najmoćnije vojske, smatran je velikim strategom, a svi su mislili da znaju kad se i šta od njega može očekivati.
Međutim, odluka da pokrene "specijalnu vojnu operaciju" iznenadila je mnoge. U obraćanju naciji i svetu, Putin je 24. februara poručio da Ukrajina praktično više i ne postoji, da su mu ciljevi denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine, kao i zaustavljanje širenja NATO. Prvi cilj je od početka delovao besmisleno, pa ga i nije bilo moguće ostvariti, dok je na drugom bio debakl. Ne da Ukrajina nije demilitarizovana nego se u nju za 11 meseci rata slilo najsavremenije oružje vredno više od 100 milijardi dolara. I najavljeno je da će stići još. Treći proklamovani cilj takođe mu se ekspresno izmigoljio jer su, u strahu od napada Rusije, neutralne Švedska i Finska brže bolje potrčale u zagrljaj Alijanse i podnele zahtev za uključivanje u ovaj vojni savez.
Tog 24. februara Vladimir Putin je poslao i jedno strašno upozorenje zapadnim zemljama:
- Ako nam neko stane na put ili postane pretnja, Rusija će odgovoriti odmah i posledice po te zemlje će biti nešto što nikad nije viđeno u istoriji.
Nije delovalo kao da blefira, ali kada je u Ukrajinu počela da stiže ogromna količina naoružanja, tog najavljenog odgovora nije bilo. Kad su ruski tenkovi počeli da se raspadaju po ukrajinskom blatu, vojnici da beže, a zauzeti gradovi da se napuštaju, šef Kremlja je, u skladu sa sovjetskom birokratskom doktrinom, samo ponavljao rečenicu potpuno u suprotnosti sa stanjem na terenu: "Specijalna vojna operacija odvija se po planu, svi ciljevi biće ispunjeni". To je nastavio da radi i kada je proglasio delimičnu mobilizaciju, prvu od 1945. Pa i kada je formalno Rusiji pripojio četiri ukrajinske oblasti koje nije čak ni potpuno kontrolisao. I kada je, samo nekoliko nedelja kasnije, izgubio kontrolu nad prestonicom jedne od tih oblasti...
Da stvar bude još gora po Putina, nagomilani porazi doveli su do njegovog izopštavanja iz međunarodne zajednice. Leđa su mu okrenuli i neki od najtradicionalnijih ruskih saveznika poput Kazahstana, a čak i oni koji mu pružaju kakvu-takvu podršku, poput kineskog lidera Si Đinpinga, kritikuju kršenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine i pozivaju na mir. Ipak, u Kremlju ne umire nada da je Rusija dovoljno velika i moćna da može da preokrene situaciju i izvuče se iz ukrajinskog blata u kome se već 11 meseci ova supersila davi.
Kurir.rs/Andrija Ivanović
NE PROPUSTITE
