Najnovije vesti

ZAŠTO JE ZEMLJOTRES U TURSKOJ JEDAN OD NAJSMRTONOSNIJIH IKADA: Katastrofa potresla svet, a evo zbog čega ima ovoliko MRTVIH
Foto: AP/Emrah Gurel, AP/Ghaith Alsayed, EPA/ERDEM SAHIN

odgovori na sva pitanja

ZAŠTO JE ZEMLJOTRES U TURSKOJ JEDAN OD NAJSMRTONOSNIJIH IKADA: Katastrofa potresla svet, a evo zbog čega ima ovoliko MRTVIH

Planeta -

Više od 23.000 ljudi je poginulo, a desetine hiljada povređeno je u razornim zemljotresima koji su u ponedeljak tokom ranog jutra potresli Tursku i Siriju.

Spasilački timovi i dalje očajnički tragaju za bilo kakvim znacima života ispod ruševina srušenih zgrada u teškim uslovima, ali nekoliko dana nakon ogromnog podrhtavanja, šanse da se pronađu preživeli se smanjuju sa svakim satom.

Evo šta znamo o zemljotresu i zašto je bio tako smrtonosan.

zemljotres, Sirija
foto: Mohammed AL-RIFAI / AFP / Profimedia

Gde je pogodio zemljotres?

Jedan od najsnažnijih zemljotresa koji je pogodio region u ovom veku uzdrmao je stanovnike iz sna u ranim jutarnjim satima u ponedeljak ujutru oko 4 sata ujutro. dubine od 24,1 kilometar, saopštio je Geološki zavod Sjedinjenih Država (USGS), a prenosi BBC.

Serija naknadnih potresa odjeknula je regionom u narednih nekoliko sati nakon prvobitnog incidenta. Potres jačine 6,7 stepeni po Rihterovoj skali usledio je 11 minuta nakon prvog zemljotresa, ali je najveći zemljotres jačine 7,5 stepeni po Rihteru pogodio oko devet sati kasnije. Do sada je zabeleženo više od 650 naknadnih potresa.

Spasioci se sada utrkuju sa vremenom i vremenskim neprilikama da izvuku preživele ispod ruševina sa obe strane granice. Više od 5.700 zgrada u Turskoj se srušilo, saopštila je državna agencija za katastrofe.

Potres koji se dogodio u ponedeljak je takođe bio jedan od najjačih koje je Turska doživela u prošlom veku – zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale pogodio je istok zemlje 1939. godine, što je rezultiralo više od 30.000 smrtnih slučajeva, prema USGS-u.

zemljotres, Turska
foto: AP Hussein Malla

Zašto je ovaj potres bio tako smrtonosan?

Brojni faktori su doprineli da ovaj zemljotres bude tako smrtonosan. Jedan od njih je doba dana kada se dogodio. Pošto je zemljotres pogodio rano ujutro, mnogi ljudi su u tom trenutku bili u svojim krevetima, a sada su zarobljeni ispod ruševina svojih domova.

Pored toga, sa sistemom hladnog i vlažnog vremena koji se kreće kroz region, loši uslovi dodatno su otežali dopiranje do pogođenih područja, a napore spasavanja i oporavka sa obe strane granice učinili su znatno izazovnijim nakon što su timovi stigli.

Temperature su bile izuzetno niske, a u nekoliko navrata su čak pale su nekoliko stepeni ispod nule.

Uz mestimične pljuskove i sneg u regionu koji će se nastaviti, nepogode dovode živote zarobljenih ispod ruševina – koji su već danima bez hrane i vode – u opasnost od hipotermije. U međuvremenu, zvaničnici su zamolili stanovnike da napuste zgrade zbog sopstvene bezbednosti zbog straha od pojave još naknadnih potresa.

Turska, zemljotres
foto: EPA

Zašto je toliko zgrada sravnjeno?

Više od 5.700 zgrada u Turskoj se srušilo, navodi agencija za katastrofe te zemlje, a postavljana su i pitanja o integritetu struktura u nekim oblastima pogođenih regiona.

"Ono što najviše pogađa je tip kolapsa – ono što zovemo kolaps palačinki – a to je tip kolapsa koji mi inženjeri nikako ne volimo da vidimo“, rekao je Mustafa Erdik, profesor zemljotresnog inženjerstva na Univerzitetu Bogazici u Istanbulu.

"U takvim kolapsima, teško je, kao što vidite, i veoma tragično spasavati živote. To otežava rad timova za potragu i spasavanje.”

Erdik je za CNN rekao da slike široko rasprostranjenog razaranja i ruševina ukazuju „da postoji veliki diverzitet u kvalitetu dizajna i konstrukcije“.

On kaže da prilikom zemljotresa obično dođe do delimičnog urušavanja zgrada, te bar jedan deo ostane da stoji i ne dođe do totalnog kolapsa.

"Totalni kolapsi su nešto što uvek pokušavate da izbegnete i u proračunima i u stvarnom dizajnu“, dodao je on.

Građevinski inženjer USGS-a Kišor Džajsval rekao je za CNN u utorak da je Turska u prošlosti doživela značajne zemljotrese, uključujući zemljotres 1999. godine koji je pogodio jugozapad Turske i ubio više od 14.000 ljudi. Zbog toga, rekao je on, mnogi delovi Turske imaju regionalne građevinske propise kako bi se osiguralo da građevinski projekti mogu da izdrže ovakve vrste događaja.

Turska, zemljotres
foto: AP/Ghaith Alsayed

Ali nisu sve zgrade izgrađene u skladu sa modernim turskim seizmičkim standardom, rekao je Džajsval. Nedostaci u projektovanju i izgradnji, posebno kod starijih objekata, znače da mnoge zgrade nisu mogle da izdrže jačinu udara.

"Ako ne dizajnirate ove strukture za seizmički intenzitet sa kojim se mogu suočiti u svom projektovanom veku, ove strukture možda neće raditi dobro“, rekao je Jaisval.

Erdik je takođe rekao da veruje da su mnoge zgrade koje su se srušile verovatno „izgrađene pre 1999. godine ili... sa starijim proračunima“. Dodao je i da je bilo slučajeva da neke zgrade nisu bile u skladu sa kodeksom.

"Kodeksi su veoma moderni u Turskoj, veoma slični američkim kodeksima, ali opet, usklađenost kodeksa je problem sa kojim smo pokušali da se pozabavimo pravnim i administrativnim procedurama. Objasnio je.

"Imamo dozvole od opština i kontrole za projektovanje, kontrole za izgradnju. Ali opet, postoje stvari koje nedostaju."

Turska, zemljotres
foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Koliko dugo ljudi mogu da prežive pod ruševinama?

Uprkos rastućim izazovima, građevinski inženjer i humanitarni koordinator pozvali su spasioce da ne gube nadu jer se preživeli mogu naći i do "nekoliko nedelja“ nakon što je veliki zemljotres pogodio region. Kit Mijamoto, predsednik neprofitne organizacije Mijamoto Globalna pomoć u slučaju katastrofe, takođe je pohvalio zajednicu u Turskoj koja se okupila i „uradila svoj deo“ nakon što je zemljotres pogodio.

"Zajednica, građani, oni su ti koji su zapravo prva linija odbrane“, rekao je on za CNN u sredu. "Iskopali su porodicu, prijatelje, komšije."

Ali drugi stručnjaci upozoravaju da se prozor za potragu i spasavanje nakon zemljotresa brzo zatvara. Ilan Kelman, profesor katastrofa i zdravlja na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je: „Obično je nekoliko preživelih izvučeno nakon 72 sata – ali je svaki spasen život od suštinskog značaja, a neki ljudi se izvlače posle mnogo dana.

"Vreme je uvek neprijatelj, kao što se vidi u Turskoj i Siriji. Ljudi umiru usled stanja koja zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju, kao što je krvarenje do smrti ili podlegnu povredama od gnječenja; usled naknadnih potresa koji urušavaju nestabilne strukture sa ljudima koji se nalaze ispid, a zbog vremena koje noću padne ispod nule, a danju je svakako hladno, ljudi umiru od hipotermije. Mnogi umiru od nedostatka hrane i vode dok čekaju spas", dodao je on.

zemljotres, Turska, Hatay
foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Zašto se zemljotresi dešavaju?

Zemljotresi se dešavaju na svim kontinentima u svetu - od najviših vrhova Himalaja do najnižih dolina, poput Mrtvog mora, do veoma hladnih regiona Antarktika. Međutim, raspodela ovih potresa nije slučajna.

USGS opisuje zemljotres kao „tresanje tla uzrokovano iznenadnim klizanjem na rasedu. Naponi u spoljašnjem sloju zemlje guraju strane raseda zajedno. Stres se povećava i kamenje iznenada klizi, oslobađajući energiju u talasima koji putuju kroz zemljinu koru i izazivaju potres koji osećamo tokom zemljotresa."

Zemljotresi se mere pomoću seizmografa, koji prate seizmičke talase koji putuju kroz Zemlju nakon potresa.

Mnogi možda prepoznaju termin „Rihterova skala“ koji su naučnici ranije koristili dugi niz godina, ali ovih dana uglavnom prate modifikovanu Merkalijevu skalu intenziteta (MMI), koja je preciznija mera veličine potresa, prema USGS-u.

Koliki je velik zemljotres jačine 7,8?

Snaga zemljotresa je poznata kao magnituda. Intenzitet potresa može varirati u zavisnosti od lokalne geografije i topografije i dubine zemljotresa. Na skali veličina, svako povećanje jednog celog broja znači 32 puta više energije.

Ovom prilikom, potres od zemljotresa jačine 7,8 stepeni Rihterove skale u južnoj Turskoj mogao se osetiti čak i do Izraela i Libana , stotinama kilometara dalje.

Turskoj nisu strani jaki zemljotresi, jer se nalazi duž granica tektonskih ploča. Sedam zemljotresa magnitude 7,0 ili više pogodilo je zemlju u poslednjih 25 godina - ali onaj od ponedeljka bio je jedan od najsnažnijih.

To je ujedno i najjači zemljotres koji je pogodio bilo gde u svetu otkako je 2021. godine zemljotres magnitude 8,1 pogodio region u blizini Južnih Sendvičkih Ostrva u južnom Atlantskom okeanu, iako je udaljena lokacija tog incidenta donela malu štetu.

zemljotres, Urfa, Sanlıurfa, Turska
foto: Cuma Sari / AFP / Profimedia

Zašto ima toliko zemljotresa u Turskoj?

CNN-ov meteorolog i stručnjak za teške vremenske prilike Čed Majers rekao je: „Mi uvek govorimo o epicentru, ali u ovom slučaju treba da govorimo o epi-liniji.

Dve masivne tektonske ploče – arapska i evroazijska – sastaju se ispod jugoistočnih turskih provincija. Duž ove linije raseda, „oko 160 kilometara s jedne strane na drugu, zemlja je skliznula“, nastavio je Majers.

Seizmolozi ovaj događaj nazivaju „proklizavanjem“ – „gde se ploče dodiruju i odjednom klize u stranu“, rekao je Majers.

Ovo se razlikuje od Vatrenog prstena, koji se proteže duž zapadne obale Sjedinjenih Država. U ovoj zoni, zemljotresi i cunamiji su često uzrokovani subdukcijom - gde jedna ploča klizi ispod druge.

Ali u „skliznuću“, ploče se pomeraju horizontalno, a ne vertikalno.

"To je važno zato što zgrade ne žele da idu napred-nazad. A onda i sekundarni talasi počinju da idu napred-nazad“, dodao je Majers.

Zbog prirode ovog seizmičkog događaja, naknadni potresi bi mogli da traju „nedeljama i mesecima“, kaže meteorolog CNN-a Karen Maginnis.

Turska, zemljotres
foto: AP/Hussein Malla

Kako se ovaj zemljotres može porediti na globalnom nivou?

U poređenju sa drugim velikim zemljotresima širom sveta, zemljotres i cunami u Japanu 2011. godine – u kojima je poginulo ili nestalo više od 22.000 ljudi – registrovali su magnitudu od 9,1.

Taj incident izazvao je velika razaranja nakon što su vodeni zidovi progutali čitave gradove, izvukli kuće na autoputeve i izazvali najgoru nuklearnu katastrofu u državi do sada.

Godinu dana ranije, 2010., procenjuje se da je zemljotres jačine 7,0 na Haitiju ubio između 220.000 i 300.000 ljudi. Još 300.000 ljudi je povređeno, a milioni su raseljeni.

Godine 2004. zemljotres jačine 9,1 stepen po Rihterovoj skali pogodio je obalu Sumatre u Indoneziji, izazvavši cunami u kojem je 227.898 ljudi mrtvo ili registrovano kao nestali, te se pretpostavlja da su mrtvi.

Najjači zemljotres u istoriji bio je magnitude 9,5 u Čileu 1960. godine, prema USGS-u.

(Kurir.rs/CNN)

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja
 
track