Sjedinjene Američke Države isporučiće Ukrajini u najskorije vreme 31 primerak tenka M1 Abrams, ali ne u verziji M1A2 kao što se mislilo nego M1A1 koji je nešto siromašnija varzija ovog američkog tenka i koji je rađen za zalivske države Irak i Saudijska Arabija, kao i severno afričke Egipat i Marko.

Objašnjenje ovakve odluke, leži u brzini isporuke, jer je mnogo lakše isporučiti kijevu verziju M1-A1 , nego modernizovanu verziju A2, kažu za CNN dvojica američkih zvaničnika.

Ovakva odluka pravda se time da će ti tenkovi u Ukrajinu moći da stignu na jesen, u odnosu na prethodni vremenski okvir, a koji je iznosio godinu, dve dana.

"Radimo na tome. Postoje neke promene koje se unose u proces da bi ga se ubrzalo", rekao je koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kiribi, i uputio medije na Pentagon.

Naime, SAD su pre nešto više od mesec dana najavile da će Kijevu biti isporučena najnovija verzija američkog tenka M-1A2. Međutim proverom je ustanovljeno da bi ti tenkovi trebali da se proizvedu kao novi ili da se postojeći tenkovi iz arsenala vojske SAD modernizuju montiranjem digitalnih sistema što bi od ukrajinskih trupa zahtevalo složeniju obuku, ali i povećalo borj osoblja koje održava te tenkove.

SAD ne odustaju od isporuke tog tenka i to u nivou jačine jednog tenkovskog bataljona.

Što se tiče ostalih zemalja iz takozvane tenkovske koalicije do sad u Ukrajinu tenkove su isporučili Poljska 4 komada Leopard 2A4, Kanada 4 komada, Norveška 8 komada, Španija 8 komada. Ukrajinske posade zavrđavaju ubrzanu obuku u nemačoj i Španiji za tenkove, dok je u Poljskoj jedan deo okončan. Do kraja marta i Velika Britanija najavila je da će isporučiti svojih 14 tenkova Čelidžer 2 Ukrajinskoj vojsci.

Tenk M-1A2 Abrams

Razvoj tenka Abrams započeo je 1972 pod oznakom HM-1. Tenk je nastao na osnovu studije koja je nalagala da posada mora da preživi po pogotku tenka, da ima poboljšanu vatrenu moć, oklopnu zaštitu, novi sistem za upravljanje vatrom u odnosu na tenkove familije Paton posebno M 48 i M 60. Projekat je završen 1978 godine, a dve godine kasnije Kopnena vojska i Korpus mornaričke pešadije dobili su svoje prve primerke. Od prvog tenka 1980. do danas tenk je doživeo 16 modifikacija.

U naoružanju vojske SAD nalazi se 6.900 tenkova. Tenk osim SAD u svom naoružanju ima Australija, Saudijska Arabija, Irak, Maroko, Kuvajt, Egipat.

Na prvim verzijama tenka bio je ugrađen top kalibra 105 mm koji je posle Pustinjske oluje dobio zamenu licencni nemački Rh 120 mm glatke cevi stabilisan u obe ravni, koji se puni ručno. Kupola i top se pokreću elektrohidraulično a borbeni komplet iznosi 40 granata..

Za top oznake M256 razvijeno je više vrsta granata potkalibarna sa jezgrom od osiromašenog uranijuma, kumulativno razorna, eksplozivna sa klasičnom i kasetnom bojevom glavom. Sistem za upravljanje vatrom osim laserskog daljinomera ima i balistički digitalni računar, komandirove osnovne nišanske sprave i meteo senzor.

Balistički računar daje podatke o daljni cilja, a svi podaci se prikazuju na ekranu komandira. Termovozija omogućava otkrivanje cilja na daljini od 4 km, preoznavanje na daljini od 2 km. Zahvaljujući SUV-u i stabilizaciji topa odstupanja od cilja u pokretu iznose od 0,6 do 0,9 m. Komandir tenka u kupoli ima ugrađeno 6 pewriskopa koji pokrivaju vidno polje u sektoru od 360 stepeni.

Glavna osmatračka sprava AN/VVG-2 integrisana je sa termovizijom i deluje na pasivnom i aktivnom termovizijskom kanalu. Pomoćna nišanska sprava dekluje samo na dnevnom kanalu. laserski daljinomer meri na daljinama od 200 do 8.000 m sa preciznošću + ili - 5 m. Nišandžija ima i pasivnu nišansku spravu teleskopskog tipa sa dnevnim kanalom. Vozač ima tri periskopa za osmatranje, bočni je okrenut pozadi zbog šireg osmatranja. Srednji periskop je zamenjiv sa pasivnim i pojačivačem druge generacije.

Kurir.rs/A.Mlakar