Poslednjih nekoliko godina američko društvo, a sve više i društva svih zapadnih zemalja karakteriše pojava i uspon jedne nove kulture koju širi ekstremna levica. Ne radi se ni o subkulturi, ni o kontrakulturi, već o kulturi koju propagiraju i podržavaju globalistički establišmenti tih zemalja, naročito u SAD i Kanadi, ali i u Velikoj Britaniji, Holandiji, skandinavskim zemljama, dok je ista u drugim zemljama EU naišla na koliko-toliko delotvoran otpor. Radi se o tzv. „Woke“ (Vouk) kulturi, ili kako je neki nazivaju, umanjujući njen značaj i uticaj, o Woke kultu.
U ovom tekstu ćemo se pozabaviti osnovnim odlikama savremene Woke kulture, vrednostima koje zastupa, metodama širenja i društvenog delovanja, kao i o kontroverzama, ali i potencijalima njenog daljeg razvoja u svetu. Sve što ćemo navesti, plod je istraživanja sadržaja o Woke kulturi na društvenim mrežama, kao i sadržaja relevantnih naučnih radova i internet sajtova i portala, kako poklonika, tako i protivnika Woke kulture u SAD, EU i u svetu.
Poreklo Woke kulture
Svi do jednog, ekstremno liberalni portali u SAD će, govoreći o poreklu Woke pokreta, prenositi (kopirati) doslovce jedan te isti pasus o etimologiji i istorijskoj upotrebi reči „Woke“. Skoro da ne pada u oči da je to što navode diktirano iz jednog centra. A navode da je reč woke (vouk – „budni“) prvo korišćena u različitim pokretima za zaštitu prava crnačke populacije u 20. veku, ali da je aktuelizovana 2014., sa velikim neredima u gradu Fergusonu, koje su organizovale preteče kontroverznog ekstremističkog pokreta Black Lives Matter (Crnački Životi su Bitni), a koji su pokrenuti zbog policijske brutalnosti, odnosno ubistva jednog pripadnika afro-američke zajednice od strane policije. Takođe, dati izvori navode da je danas Woke društveni pokret za zaštitu prava crnačke populacije, ali i svih drugih (navodno) ugroženih manjina, da je to, po mišljenjima nekih, pokret boraca za društvenu pravdu.
Međutim, izvorni principi Woke pokreta su tokom poslednjih par godina prošireni i na mnogo drugih tačaka oko kojih ovi „ratnici socijalne pravde“ neumorno ratuju. Pomenućemo ih sve u nastavku teksta. Ono što upada u oči, i što će retko koji ekstremno levičarski portal „priznati“ je da je borba za prava crnačke zajednice u Woke pokretu u poslednje vreme skrajnuta sa prvog mesta, da je postala samo jedan od mnogih postulata ove amorfne i (bukvalno) raznorodne neformalne organizacije pa su se pojedini crnački aktivisti počeli udaljavati od njihovog Woke narativa i prestali da koriste krilatice sa tom rečju. Ipak, u ideološko-organizacionom smislu, savremeni Woke pokret nastao je fuzijom anti-rasističkih i feminističkih pokreta, kao i centara moći koji promovišu „rodnu ravnopravnost.“ Imajući u vidu da su to postulati kojih se slepo drži aktuelni američki, ali i zapadnoevropski establišment, nije nerealno očekivati da će se vrlo brzo Woke kultura ustoličiti kao zvanična kulturna politika narečenih država koje tolerisanjem, ali i promocijom Woke pokreta sprovode svojevrsnu „kulturnu revoluciju“. Pitanje je svakako, kako će se prema ovakvim tendencijama odnositi onaj tihi, većinski deo populacije, kao i desničarski i konzervativni centri moći, odnosno, da li će takve težnje ekstremne levice uspeti da spreče? Pored ogromne većine Woke aktivistima omraženih desničara, preko 20% američkih levičara, kao i ne mali broj samopriznatih liberala se ograđuje od Woke kulture i otvoreno je kritikuje i protivi joj se zbog onoga u šta se ona pretvara.
Modus Woke pokreta
Možda je neko od čitalaca i imao priliku da vidi na fotografijama ili snimcima nekih protesta u SAD mnoštvo glasnih mladih aktivista oba pola (i svih mogućih savremenih „rodova“), većinski pripadajući generaciji Z, odnosno rođenima mahom posle 2000., ofarbane kose u roze, ljubičastu, ali ponekad i modru ili zelenu boju, sa obaveznim odevnim detaljima u duginim bojama, sa velikim brojem tetovaža i pirsinga, od kojih su mnoge na licima demonstranata, kako nose majice sa heštegom #staywoke („ostani budan“), ispod nekog grotesknog, bizarnog ili morbidnog slogana, poput „Hoćemo da ubijamo bebe!“ Ovakvi, kao i drugi izrazi i krilatice pripadnika Woke kulture koje ćemo navesti, samo su izraz prenaglašavanja ideoloških zahteva njihovih pripadnika za „zaštitu prava ugnjetavanih“ (u datom slučaju, prava žena na abortus) do samog apsurdizovanja sopstvenog sistema vrednosti, ali i ideologije u celosti. Seme Woke pokreta je globalistički ideološki princip „političke korektnosti“, odnosno imperativa društvenog diskursa koji nijednog pojedinca ili grupu ne bi smeo da uvredi i na taj način ugrozi njihova prava. Neko je rekao da je Woke pokret, zapravo, „politička korektnost na steroidima“, toliko prenaglašena politička korektnost da se preokrene u sopstvenu suprotnost – u pokret koji traži ukidanje mnogih individualnih, ali i kolektivnih prava pojedinaca i društvenih grupa koje nisu pod zaštitom Woke globalističkog narativa.
Woke kultura briše svaku privatnost u društvu. Woke aktivisti se dobrovoljno odriču sopstvene privatnosti (naročito intimne), dok od drugih zahtevaju da sopstvenu privatnost predaju, da se ogole i dozvole Woke kulturi da se pitanjima iz sfere bilo čije privatnosti bavi. To je ono što ovaj pokret čini totalitarnim. Neki pažljiviji posmatrači su primetili da je Woke, za razliku od starog totalitarizma, „totalitarizma jakih“, danas zapravo „totalitarizam slabih“, koji zahteva od svih produktivnih, snažnih, umnih, psihički stabilnih, sposobnih, porodično i profesionalno ostvarenih (da ne kažemo „tihe većine“) pripadnika društva, da se podrede onima koji to nisu, da ih samim svojim postojanjem ne bi uvredili, a samim tim još više ugrozili. Woke je, prema mišljenjima mnogih teoretičara, kult žrtve i agresivnog samosažaljenja. Kako je to veoma pronicljivo primetio jedan uticajni tviteraš: „...Jer sam žrtva i tvoja snaga smeta mojoj slabosti. Tvoj život smeta mojoj smrti. Podredi mi se i mrtvuj kao ja. To je totalitarni nihilizam.“ Iako je, među piscima, najveći uzbunjivač na totalitarizam bio Džordž Orvel sa njegovim kultnim romanom „1984“, ipak se može reći da je savremeni totalitarizam mnogo bliži konceptu Oldosa Hakslija iz njegovog „Vrlog novog sveta“.
Woke pokret se, deklarativno, u skoro svim svojim društvenim zahtevima, poziva na polazišne tačke koje oni sami nazivaju „naučnim“, bez dozvoljavanja kritičarima da na bilo koji način, bilo kojom prilikom u javnom diskursu i sučeljavanju stavova preispituju date polazišne osnove Woke ideologije, koje se nazivaju „naučnim“. „Nauka“ i nije nauka ukoliko ne postoji mogućnost njenog preispitivanja i ukrštanja sa nerazmatranim činjenicama – u tom slučaju, radi se samo o ideološkoj dogmi. Problem sa „naučnošću“ Woke pokreta se ogleda u tome što dotični sve svoje zaključke, stavove i društvene zahteve baziraju na razmatranjima koja nisu osnovana na naučnim činjenicama, već na ideološko-propagandnim konstruktima, o čemu će biti reči kasnije.
Ukoliko bismo mogli da Woke kulturu svedemo na jednu reč, ona bi bila „anti-tradicionalizam“. Woke je borba protiv svih starih, tradicionalnih vrednosti i društvenih odnosa, bez obzira što su to vrednosti etablirane hiljadama godina, dokazane u svojoj funkcionalnosti društvene reprodukcije. U nastavku ćemo navesti neke odrednice za koje se savremeni Woke pokret i njegovi pripadnici bore svim dostupnim sredstvima.
Nastaviće se
Kurir.rs/Milan M. Babić
NE PROPUSTITE
