Kina i Amerika su dve sile, čija je vojna konfrontacija, istorijski gledano, neizbežna, a takve okolnosti zahtevaju odgovorne lidere, kako bi se izbegle posledice fatalne po čovečanstvo!
To smatra bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, koji je u intervjuu za Ekonomist upozorio da se ne radi o normalnim okolnostima, zbog obostrano zagarantovanog uništenja i razvoja veštačke inteligencije.
Strateška opasnost
- Obe strane su uverene da druga predstavlja stratešku opasnost. Mi smo na putu konfrontacije velikih sila - smatra Kisindžer.
Američki diplomata je rekao da je svet u situaciji kao pre Prvog svetskog rata i da svaki poremećaj ravnoteže može dovesti do katastrofalnih posledica.
Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu kaže za Kurir da se rivalitet Kine i Amerike mora posmatrati na nekoliko osnova:
- Prva je čuvena Tukididova zamka, gde sila koja veruje da je u usponu može započeti rat sa silom za koju veruje da je u padu. Drugi parametar jeste namera Kine da preoblikuje svetski multilateralizam na osnovama u kojima bi ona vodila glavnu reč, jer Kina smatra da su UN i MMF tvorevine Amerike i kao što vidimo, ona izgrađuje te paralelne institucije. Treći parametar je redefinisanje politike savezništva. Verujem da dokle god Kina ne uvede savezništvo u doktrinarne dokumente, ne možemo govoriti o nekom sukobu u dogledno vreme, jer u ovom trenutku Kina nema saveznike. Na četvrtom mestu je obezbeđenje plovnih puteva - pošto Kina 80 odsto svog celokupnog uvoza doprema morem, sve dok fizički ne budu mogli da zaštite plovne puteve, ne verujem da može doći do sukoba. I peta tačka je kineska kampanja na globalni treći svet, koji pokušava da okrene protiv Amerike. Trenutno, ako posmatramo, samo prvi parametar je ispunjen - Tukididova zamka, a svi ostali parametri su na dugačkom i nepredvidivom štapu. To ne znači da do sukoba neće doći, na primer, posle obeležavanja stogodišnjice Komunističke partije Kine 2049. ili u slučaju da Kina rapidno promeni svoju spoljnu politiku i počne da pravi saveznike, tada ćemo znati da se priprema za rat.
Hipotetički, ako dođe do rata, da li bi se on odrazio na celu planetu, a ne bi kao aktuelni rat između Rusije i Ukrajine imao ipak lokalni karakter, vidimo da se Centralna i Južna Amerika, Afrika i Azija drže po strani?
- Čak 60 odsto svetske ekonomije se odvija u Indo-Pacifiku i sukob bi napravio posledice po ceo svet, ali u konvencionalnom oružanom smislu verujem da bi Kina vrlo brzo bila stavljena pod blokadu. Verujem da bi to bio krvav, iscrpljujući rat, koji bi bilo teško preneti na druge kontinente - dodaje Obradović.
Treća strana
Prof. dr Dejan Miletić, predsednik Centra za proučavanje globalizacije, kaže za naš list da se Kisindžerovo upozorenje mora najozbiljnije shvatiti.
- Nažalost, teško je zanemariti Kisindžerovo iskustvo u sferi spoljne politike, a posebno kada su u pitanju odnosi SAD i Kine. Ta njegova zapažanja su zabrinjavajuća, odnosno najozbiljnije moraju da se uzmu u obzir i po mom dubokom ubeđenju, dinamika sukoba dve sile je vrlo visoka i ubrzava se u poslednjih godinu-dve. Taj sukob ne ide u direktan oružani rat, već će u ekonomskom smislu biti sve radikalniji i ozbiljniji. Preko trećih strana će se ulaziti i u oružane sukobe.
Miletić ističe da bi rat imao ogromne ekonomske posledice po ceo svet.
- Već u ratu u Ukrajini vidimo ozbiljne pritiske i podele, a u slučaju sukoba Kine i Amerike taj pritisak bi samo rastao. I tu dolazimo do problema za Zapad jer bi došlo do umanjenja tržišta i limitiranja resursa. Rat bi izazvao ogromne ekonomske potrese za ceo svet. Sukob bi imao višedimenzionalne posledice i teško je kalkulisati i predvideti posledice i aspekte. To je rizik koji se nadvio nad planetom, kako dalje i koja je cena svih zaoštravanja odnosa.
Region se okrenuo ka Americi!
Poslednjih meseci svedoci smo eskalacije napetosti u odnosima između Pekinga i Vašingtona.
- Onog trenutka kada se Kina sudarila sa američkim savezništvima, tada je došlo do eskalacije. Američki savezi su doprineli smanjenju proliferacije nuklearnog oružja i zahvaljujući njemu države poput Južne Koreje, Japana, Filipina ili Australije nisu razvijale svoje nuklearne programe. Jasno je kao dan, okruženje Kine sa 12 teritorijalnih sporova beži u zagrljaj Amerike. Nije Amerika došla u taj region, nego se region okrenuo Americi - smatra Obradović. (Kurir.rs/A. Petrović)
NE PROPUSTITE
