Grupa popularno nazvana Huti, po svom nekadašnjem političkom vođi, ili Ansur Alah (Božiji partizani) od početka rata u Gazi internacionalizovala je svoje delovanje. Način na koji su to učinili ogleda se u stotinama odapetih dronova i raketa na plovila u Crvenom moru, uključujući i desantiranje na plovila sa kopna i vazduha. Napadi na američku i britansku mornaricu traju zadnjih mesec dana, navodi u analizi za Kurir Darko Obradović, analitičar i programski direktor Centra za strateške analize.
Proksi ratovi prete da zapale Bliski Istok
Sama geografska lokacija Jemena je takva da se on nalazi na tesnacu Bab el Mandedeb čija najduža širina iznosi svega 20km. Ova teroristička grupa kontroliše 2/3 jemenske populacije i glavni grad Sani. Do sada je njihovo delovanje bilo lokalnog karaktera sa jasno izraženim ciljevima u okviru borbe za prevlast u Jemenu. Uprkos teritorijalnoj kontroli nikada Huti nisu dobili priznanje, ono je u posedu međunarodno priznate vlade u Adenu. Zvanična jemenska vlast je na zadnjoj nozi nemoćna da bilo šta preduzme i povrati bezbednosnu kontrolu teritorije.
Delovanje Huta se ne tumači kao u potpunosti kontrolisano od strane Irana. Iranska revolucionarna garda ima svoje pozicije u ovoj grupi, Iran je najveći snabdevač naoružanja, vojne tehnike i planova za izradu raketa. Huti su više posmatrani kao authotna formacija sa lokalnim ciljevima koju Iran nastoji da uvuče u svoj tkz. Prsten otpora na Bliskom Istoku.
Ovaj tkz. Prsten otpora pod kontrolom Irana okuplja respektabilan broj boraca lojalnih Iranskoj revolucionarnoj gardi. Iranska regionalna mreža oružanih grupa je kultivisana decenijama. Javni izvori navode da Iranska revolucionarna garda ( zaštitnik islamske revolucije zakleta na vernost ajatolahu) svoje jake pozicije poseduje u Siriji, Palestini, Iraku, Bahreinu i Jemenu. U Bahreinu deluje AL-Aštar Brigada nepoznatog broja pripandika. Libanski Hezbolah ubedljivo najorganizovanija formacija koja raspolaže sa oko 45.000 prekaljenih boraca, u Iraku su prisutne šitske milicije Kataib Hezbolah, Badr, Al-Hak sa ukupno 75.000 nepoznate discipline i sposobnosti, zatim Hamas i Palestinski islamski džihad u Gazi sa šezdesetak hiljada boraca, šiitske milicije u Siriji sa oko 20.000 boraca sve sa jemenskim Hutima taj broj čini ukupno oko 200.000 boraca pod direktnim i snažnim uticajem Irana. Na primeru Huta vidimo da su ove grupe sposobne da budu deo šire strateške postavke bez sposobnosti da same projektuju stratešku dinamiku regiona. Faktički dovoljne su da izazovu haos i tenzije uvek spremne da proizvedu ratove između različitih etničkih i konfesionalnih grupa.
Huti globalna pretnja za strateško snabdevanje
Od pandemije kovid-19 globalni lanci snabdevanja se nalaze pod političkim, ekonomskim, geografskim i vojnim rizicima. Neke je moguće eliminisati a nekim rizicima se mora upravljati. Međuzavisnost kreira potpuno nov ambijent koji nije ograničen samo na vojno-industrijski kompleks već i tehnološku tranziciju u celosti.
Američka adminsitracija proglasila je Hute globalnom terorističkom pretnjom. Arsenal kojim Huti raspolažu odražava najrazličitije moedele krstarećih i balističkih protiv brotskih raketa. Glavni izvor nabavke raketa je svakako Iran, dok se u arsenalu Huta nalaze starije sovjetske i kineske rakete. Jedan deo njihovog arsenala potiče iz zauzetih državnih skladišta u Jemenu. Prema izveštajima prve protiv brotske rakete postaju aktuelne na samom početku Saudijsko-emiraćanske intervencije u jemenskom građanskom ratu 2015. godine. Postavlja se pitanje koliko su stari sovjetski i kineski modeli u operativnoj upotrebi.
Tek 2019. se utvrđuje da se iz Irana švercuju kineske rakete C-802 iz devedesetih godina proizvodnje sa dometom do 200km. Na vojnim paradama tokom 2022. i 2023. Huti su pokazali značajno prisustvo iranskih protiv brodskih raketa Kuds. Dodatno zabrinjava što su svoj vojni potencijal obogatili i radarskim sistemima. Krstareće rakete iranske proizvodnje mogu imati domet i do 800km. Balistička raketa Asef, koja je takođe u posedu Huta, ima deklarisan domet od 450km, dok Hutska verzija iranski razvijene rakete Zohajir ima domet 500km.
Problem koji se javlja kod procena raketnog potencijala Huta jeste praćenje da li su rakete krijumčarene u Jemen ili su uz iransku asistenciju razvijane u samom Jemenu što mnogo utiče na samu deklarisanu sposobnost ovih raketa. Potvrđena je vest da su tokom prošle godine Huti lansirali raketu na izraelsko letovalište Elijat, raketu je oborio izraelski pvo sistem „Strela-3“.
Huti su svoj raketni potencijal očigledno godinama gradili. 2019. su u koordiniranom napadu dejstvovali po najvećim svetskim rafinerijama u Saudijskoj Arabiji, 2022. godine dronovima su napali skladišta u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ovi događaji se uzimaju kao prekretnica za odstupanje ove dve arapske države od vojnog učešća u Jemenu. Napadi Huta su izuzetna mogućnost za Iran da testira i unapređuje efikasnsot svoje vojne tehnike, identična situacija je sa ruskim napadima na Ukrajinu.
Poslednje delovanje Huta nakon masakra 7.oktobra u Izraelu predstavlja deo šireg strateškog plana Irana u regionu. Veze Huta sa Hezbolahom i Iranskom revolucionarnom gardom su ne upitne. Sam metod napada na međunarodni pomorski transport pokazuje da se ne radi o stihijskom delovanju već dobro pripremljenom nasrtaju sa ciljem provokacije i sabotaže. Pod jedan Huti nisu potopili ni jedan civilni brod od 7.oktobra 2023. Broj dva, Huti su primenili taktiku koju primenjuje Iran kada želi da ometa plovidbu kroz Hormucki tesnac. Broj tri, bez uništavanja civilnih brodova poremetili su međunarodnu trgovinu energentima. 20% celokupnog kontejnerskog transporta odvija se preko Crvenog Mora i Sujetskog kanala. Podsećanja radi 1984. Gadafi je posejao mine iz civilnog plovila što je umalo dovelo do bankrotiranja Egipta. Napadi Huta su podigli cenu osiguranja pomorskog transporta u iznosu od 200%.
Geopolitička pozadina delovanja Huta
Od početka uznemiravanja koje su Huti priredili uspešno su adresirali jasnu političku nameru – obustava izraelskih akcija u Gazi. Važno je znati da i Huti poput Irana, Hezbolaha i Hamasa bez uvijanja pozivaju na uništenje Izraela. Anti-izraelska osovina na sreću se nalazi u neprijateljskim odnosima sa drugim arapskim državama.
Postoji škola mišljenja koja ističe da u delovanju Huta postoji šira geopolitička slika i motivi. Huti na svoju ruku sigurno nisu odlučili da uzdramju globalnu trgovinu. Detalj da ne napadaju kineske brodove je veoma indikativan u prilog tome ide okolnost da kineska mornarcia nije pritekla u pomoć napadnutim civilnim brodovima. Odsustvo kineske asistencija baca tamno svetlo na globalnu ulogu Pekinga. Da li su Huti upoznati sa „linkovima“ koje emituju kineski brodovi, vrlo moguće. Nisu Huti svetska vele sila pa da mogu da identifikuju sa lakoćom šta je izraelski, holandsi ili kineski brod.
Kao odgovor na poremećaj svetskog plovnog puta oformljena je američki vođena operacija „Čuvar prosperiteta“. Desetak država je deklarisalo svoje učešće. U medijskim izveštajima se navodi postojanje učesnika koalicije koji su zatražili da ne budu javno imenovani tkz. partneri iz senke. Licitira se ko se boji javnog uključivanja protiv Huta? Neki od onih kojima nije stalo da budu na njihovom nišanu su sigurno Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Egipat. Svi nabrojani su pod velikim rizikom od odmazde. Arapska koalicija je 9 godina trošila milione na nedeljnom nivou sa poraznim rezultatima, Huti su i dalje tu. Visok stepen otpornosti na gubitke Huti pokazuju godinama.
10. januara Savet bezbednosti OUN izglasao je rezoluciju kojom se osuđuju postupci Huta. Od velikih sila sa glasanja su odsustvovali NR Kina i Rusija. Rezolucijom saveta bezbednosti stvoreni su svi uslovi za vojnu interevenciju. Ni jedan argument međunarodnog prava ne može poštedeti Hute vojne intervencije jer je napad na brodove jednak napadu na suverenu teritoriju. Huti su napali američke vojne brodove čime su stvorili uslove za uzvratnu vatru. Rusija i NR Kina su imale pravo da ulože veto na rezoluciju kojom se osuđuju postupci Huta ali oni to nisu učinili. Ulaganje veta bi poremetilo njihove odnose sa drugim silama u regionu a ne bi imalo mogućnost zaustavljanja odgovora koji provociraju Huti.
Akcije Huta su primer da ne državni akteri mogu ugroziti globalne lance snabdevanja. Nameće se pitanje delotvornog spečavanja naoružavanja terorističkih grupa poput Huta. U cilju zaštite globalnih lanaca snabdevanja ne primenjuju se samo ekonomske i političke mere već je u igri i kinetički odogovr. U svetu će sve više narastati rizik od upotrebe oružja kako bi se štitilo strateško snabdevanje. Pretnje mogu biti i narko-bande, terorističke organizacije, pobunjenici kao i diverzanti trećih država.
Verovatno je da će američke akcije biti ograničene na vazdušne i raketne udare po hutskim instalacijama sa ciljem da im se uništi operativna sposobnost. Šanse za kopnenu invaziju su vrlo male. Operacija „Čuvar prosperiteta“ je jasna poruka za Iran i Rusiju da ne pokušavaju da remete globalne lance snabdevanja. Vojnom intervencijom poruka je poslata svima da postoji rešenost da se vojno interveniše. Amerika i Velika Britanija svojim akcijama dominatno štite strateške linije trgovine i snabdevanja svojih evropskih saveznika. Konkretno dopremanje energenata u SR Nemačku ali i trgovinu između Evrope i NR Kine.
Istovremeno u tesnacu Bab el Mandeb se nalazi svetsko čvorište podvodnih magistralnih kablova za interent od kojih zavisi sajber komunikacija celog sveta. Posledice sabotaže ovih kablova mogu dovesti do štete koja se meri milijardama dolara i paralisanja čitavih državnih i privatnih sistema. Ove magistralne vodove ne mogu preseći Huti, ako se to desi krug sumnjivaca je relativno mali.
Šire regionalne implikacije rata u Gazi?
U trenucima kada nastaje ova analiza zabeleženi su iranski raketni udari po iračkom kurdistanu i pakistanskoj provinciji Baločistan. Meta napada u Pakistanu bila je sunitska militantna grupa Jaiš al-Adi koja svoje utičište ima u Pakistanu. Iran ovu organizaciju smatra secesionističkom i terorističkom. Ovi udari Irana predstavljaju demonstraciju sposobnosti da se preduzmu napadi, kao vid reciprociteta na Američke udare, po ciljevima za koje oni smatraju da su eksponenti interesa njihovih rivala. Ovaj obrazac vodi u spiralu provokacija koje mogu dovesti do vrućeg konflikta. Irak je zatražio hitnu sednicu Saveta bezbednosti, na odgovor Pakistana se nije čekalo dugo da demonstrira reciprocitet.
Verovatno je izbijanje proksi sukoba između naoružanih formacija koje okupljaju Pakistan i Iran na teritoriji Afganistana ili pograničnim oblastima. Pojedini izvori navode da ti sukobi u spornoj provinciji na jugo-istoku Irana nikad nisu ni prestajali svih prethodnih godina. Cinizam u javnim saopštenjima i Irana i Pakistana je zadivljujuć.
Ključno je pitanje da li Gaza predstavlja povod ili izgovor za destabilizaciju energetskog epicentra u Persijskom zalivu i celog Bliskog istoka? U pogledu Huta Gaza jeste izgovor za poremećaj snabdevanja Evrope. Odgovor Irana u pravcu tri muslimanske države – Iraka, Sirije i Pakistana je logičan obrazac da Iran sačuva obraz i prestiž ali i demonstrira sposobnost. Dok se ne objave obaveštajni podaci ne možemo znati da li je i Hamas delovao u koncepciji širekg plana za „vezivanje“ Amerike za komplikovani bliskoistočni raspored snaga. Još jedno od pitanja leži u tome gde se nalazi centar ovih akcija? Upire se prstom na osovinu Moskva-Teheran. Sve to daje smisla ali ne i jasne potpore tvrdnji kako bi se doneo finalni analitički zaključak.
Pozicija NR Kine se mora posebno razmatrati. U prvom redu NR Kina je predvodnik labavog multilateralnog foruma BRIKS. Nove članice ovog saveza su Iran i Saudijska Arabija koje imaju religijske i strateške uzajamne izazove i nepoverenje. Otvaranjem žarišta na relaciji Pakistan-Iran nastupa okolnost da dva bliska prijatelja NR Kine svakog časa zarate. Pakistan je ključni partner projekta put svile i sa svojom lukom Gavadar predstavlja alternativni strateški pravac za Kinu koji zaobilazi indijski okean. Udare po Iranskim ciljevima, kako je pisao Kurir, izveli su sa kineskim avionima. Istovremeno Kina je kupac oko 2/3 iranske nafte. Indija, isto članica BRIKS-a, u ovom sukobu sklonija je da podrži Iran. Dakle, jedna nepredvidljiva dinamika regionalnih odnosa preko noći je uzdrmala osnovne postulate na kojima treba da počiva BRIKS i kineski diplomatski pristup regionu.
Sukobi će oterati region u domen nacionalne bezbednosti što svakako nije fokus kineskog prisustva koji se fokusira na trgovinu i ekonomiju. Fan Hongda, profesor na Bliskoistočnim studijama Šangajskog univerziteta za međunarodne studije primećuje da konflikti na Bliskom istoku mogu ogoliti dugoročna ograničenja Pekinga u ovom reigonu. Na tragu profesora Hondga jasno je da Kina bez vojnog prisustva u regionu malo šta može učiniti na obuzdavanju Irana ili Hezbolaha pa i svog najpouzdanijeg partnera Pakistana. BRIKS samo što se proširio već se našao na zahtevnom testu da demonstrira jedinstvo i zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Velike razlike između članica dovode do apsurdnih situacija da se međusobno bombarduju kineskim avionima. Ukoliko se sukob nastavi Kina kao najveći trgovinski partner regiona može biti i najveća žrtva. Severni krak Puta svile ugrožen je ruskom agresijom, plovni pojas direktno udara na bliskoistočno žarište. Ekonomski koridor sa Pakistanom može ugroziti Iran. Kina je jedina stalna članica Saveta bezbednosti OUN bez snažne vojne baze i trupa u najtrusnijem području opasnom za Evropu i Aziju.
Amerika koja ima aktivnu ulogu u regionu suočena je sa ekstremno visokim ulogom da sačuva svoju postavku. 75. godina Amerikanci rade na izolaciji palestinsko-izraelskog konflikta, nekad uspešno nekad manje uspešno. Preko 100 dana Amerikanci vojnim prisustvom i diplomatijom drže mir na Bliskom Istoku. Izazivanjem Pakistana taj ulog se povećava. Pakistan je Američki pouzdan partner. Izrael je najveći američki saveznik koji svojim akcijama provocira druge američke partnere. Gomila različitih interesa i jedan primarni – odnos sa Amerikom čuva region od totalnog rata. Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija krupnim koracima rade na drugim industrijama kako bi premostili proizvodnju nafte, njima sigurno nije do novih sukoba koji bi uništili sve ono što su decenijama stvarali. Faktor Erdogan još nije izbacio sve svoje karte, turski predsednik čeka da svi ostali povuku poteze kako bi on imao taktičku prednost u Siriji i Iraku. Ukoliko Iran u narednom periodu ostvari svoje pretnje i raketira Azerbejdžan to će u velikoj meri olakšati poziciju regionalno izolovane Jermenije.
Odsustvo državne vlasti i ogroman bezbednosni vakuum skopčan sa geografijom od Bliskog Istoka je napravio grotlo raznoraznih terorističkih organizacija, bandi i kriminalnih kartela koji profitiraju u ovoj igri moći.
Darko Obradović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
