Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da ga je Donald Tramp grdio zbog "simpatiziranja" s Džoom Bajdenom dok je bio predsednik.
Putin je to rekao u intervjuu državnoj novinskoj agenciji RIA i državnom TV kanalu Rosija 1.
"U poslednjoj godini svog predsedništva, Tramp, današnji predsednički kandidat, zamerio mi je što simpatiziram Bajdena. Pitao me u jednom od razgovora da li želim da ‘uspavani Džo‘ pobedi. A onda su, na moje iznenađenje, počeli da ga napadaju jer smo navodno mi njega (Trampa) podržali kao kandidata. Pa to je potpuna besmislica" rekao je Putin.
Dodao je i da se Rusija ne meša ni u kakve izbore i da će sarađivati sa svakim američkim predsednikom.
"Ne mešamo se ni na koji način ni u kakve izbore. I kao što sam mnogo puta rekao, radićemo sa svakim čelnikom kojem veruje američki narod, američki glasači" dodao je Putin.
Međutim, u februaru je Putin rekao da bi radije da Bajden pobedi na američkim predsedničkim izborima, a ne Tramp. Za rusku televiziju je tada rekao da bi Bajdenovo vođstvo bilo bolje za Rusiju jer je on iskusnija osoba, predvidljiv je i ‘političar staroga kova", piše Njuzvik.
Na pitanje o nedavnoj izjavi francuskog predsednika Emanuela Makrona kako nije isključeno da bi vojne snage zapadnih zemalja mogle biti upućene u Ukrajinu, Putin je odgovorio kako je činjenica da su vojne snage zapadnih zemalja već dugo prisutne u Ukrajini te da su bile prisutne i pre, kako se izrazio, državnog udara u zemlji, a da se nakon toga njihov broj višestruko povećao.
"Sada su prisutni jednako, u obliku savetnika, prisutni su u obliku stranih plaćenika i trpe gubitke. Ali ako je reč o službenim vojnim kontingentima stranih država, onda sam siguran da to neće promeniti situaciju na ratištu. To je najvažnije. Kao što ni ispomoć oružja ne menja ništa", rekao je.
Dodao je da bi to moglo dovesti do ozbiljnih geopolitičkih posledica.
"Jer ako, recimo, poljske snage uđu na teritoriju Ukrajine kako bi, recimo, pokrivale ukrajinsko-belorusku granicu ili na nekim drugim mestima kako bi oslobodile ukrajinske vojne kontingente za učestvovanje u neprijateljstvima na liniji dodira, onda mislim da poljske snage nikada neće otići odatle. Meni se tako čini... Žele da vrate one zemlje koje istorijski smatraju svojima i koje im je otac naroda Josif Visarionovič Staljin uzeo i dodao Ukrajini. Oni ih, naravno, žele nazad. A ako tamo uđu službene poljske jedinice, teško da će otići. Ali onda bi njihov primer mogle da slede druge zemlje koje su izgubile deo svojih teritorija kao rezultat Drugog svetskog rata. I mislim da će geopolitičke posledice za Ukrajinu, čak i sa stajališta očuvanja njene državnosti u modernom obliku, naravno, isplivati u punom sjaju i punoj veličini", kako prenose RIA Novosti.
Na pitanje šta se dogodilo s Finskom i Švedskom da su ušle u NATO savez i jesu li te dve zemlje razumele uopšte u šta ulaze, ruski predsednik je rekao kako ne zna odgovor na to i da bi to trebalo pitati njih te da je Rusija s tim zemljama imala prilično dobre, stabilne odnose, a s Finskom čak i "idealne".
‘Finska i Švedska? Besmisleno‘
"Mislim da im je više koristilo to što su se držali neutralnosti jer to daje određene prednosti, barem kao pregovaračka platforma za smanjenje napetosti u Evropi. S Finskom smo uopšte imali idealne odnose. Jednostavno savršeno. Nismo imali niti jedan zahtev jedni prema drugima, pogotovo teritorijalni, a da ne govorim o drugim područjima. Nismo čak ni imali (vojne) snage, svu vojsku smo pomerili sa rusko-finske granice. Zašto su to učinili? Na temelju, po mom mišljenju, čisto političkih razloga, verovaatno su stvarno želele da budu član zapadnog kluba, pod nekom vrstom kišobrana. Zašto im ovo treba? Iskreno, ne razumem. To je apsolutno besmislen korak sa staališta osiguranja vlastitih nacionalnih interesa. Međutim, na njima je da odluče. Tako su odlučili. Ali tamo nismo imali snage, sada ćemo imati. Tamo nije bilo sistema za uništenje, ali sada će ih biti".
Upitan o kategoričkom odbijanju nemačkog kancelara Olafa Šolca da isporuči Kijevu moćne projektile Taurus i procureloj raspravi nemačkih komandanata o njihovoj upotrebi u napadu na Krimski most i nagađanjima o sposobnosti udara i na sam Kremlj, dok Velika Britanija uporno insistira na novim količinama dalekometnih projektila za Ukrajinu, Putin je odgovorio da se radi o maštanjima.
"Da razvesele pre svega same sebe. Drugo, pokušavaju da nas zastraše. Što se tiče Nemačke, tu postoje problemi ustavne prirode. Oni tačno kažu: ‘Ako ovi Taurusi završe na tom delu Krimskog mosta, koji je, naravno, i po njihovim pojmovima ruska teritorija, to je kršenje ustava Savezne Republike Nemačke‘. Činjenica je da se opozicija u Nemačkoj ponaša još agresivnije. Videćemo na šta će pristati, mi to jako pažljivo pratimo".
Kada je u pitanju ukrajinska upotreba britanskih i američkih raketa, ruski predsednik je rekao da one Rusiji očito rade štetu, ali da to ne menja opštu situaciju na bojnom polju.
"To u suštini ne menja tok neprijateljstava i posledice koje neminovno nastaju za suprotnu stranu. Sada slušamo šta imaju u toj istoj Njemačkoj. I vaši kanali, i strani kanali, i nemački kanali pokazuju koliko ih je u kvaru, koliko im je potrebno poboljšanje, modernizacija itd. Neka rade... Moraju razmisliti o nekim stvarima. Pametniji bi razmislio".
(Kurir.rs/Jutarnji/Preneo: A.N.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
