(VIDEO) UKRAJINCI DIGLI U VAZDUH PUTINOV KLJUČNI OBJEKAT: Tu ne planiraju da se zaustave, snimci su zastrašujući!

Ukrajinska kampanja napada na rusku energetsku infrastrukturu nastavljena je novim napadom drona dugog dometa, usmerenim na ključne izvore prihoda Kremlja od izvoza nafte i gasa.

Postrojenje Ust-Luga, u vlasništvu Gasproma, a pod upravom energetske kompanije Novatek, jedno je od najvećih postrojenja za preradu prirodnog gasa u Evropi i ključno izvozno čvorište za ruski gas koji se transportuje cevovodima iz Arktika i zapadnog Sibira.

Precizni pogoci i velika šteta

Video snimci koje su snimili radnici postrojenja prikazuju precizne pogotke u jedinici za gasni kondenzat, praćene velikim vatrenim loptama. Ruski mediji su izvestili da je jedinica pretrpela značajnu štetu. Procenjuje se da će popravke trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

Kompleks Ust-Luga ima kapacitet da preradi do 45 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje, od čega proizvodi 13 miliona tona tečnog prirodnog gasa (TPG), gotovo isključivo za izvoz. Pored toga, godišnje proizvodi 3,6 miliona tona etana, 1,8 miliona tona propan-butana, kao i naftu, mlazno gorivo i lož ulje.

Ukrajinski Generalštab je u nedelju uveče preuzeo odgovornost za napad, nazvavši ga uspešnim. Iako tačan tip letelice koja je korišćena nije naveden, veruje se da je u pitanju bespilotna letjelica Batjar, čiji je domet od 800 kilometara dovoljan da dosegne objekat, koji je udaljen oko 750 kilometara od verovatnih ukrajinskih lansirnih mesta.

Ekonomske posledice i ruska reakcija

Ukrajinska vojna grupa za geolokaciju Cyber ​​​​Broshono ocenila je štetu kao „kritičnu“, nazivajući postrojenje „srcem“ ruske prerade gasa za izvoz. „Ovo je značajan udarac ne samo ruskoj energetskoj infrastrukturi, već i njenom izvoznom potencijalu“, navodi se u njihovoj proceni. Stručnjak za tržište energije Jevgen Instrebin procenio je da svakog dana zastoja postrojenje gubi 12 miliona dolara.

Kao rezultat napada, glavni aerodrom u Sankt Peterburgu, Pulkovo, bio je zatvoren veći deo nedelje. Regionalni guverner Aleksandar Drozdenko rekao je da je požar izazvan „padom krhotina“ deset oborenih ukrajinskih dronova, ali snimci pokazuju da su letelice direktno pogodile svoje mete.

Reakcije iz Evrope

Ukrajina je pokrenula kampanju udara na rusku energetsku, elektroenergetsku i transportnu infrastrukturu od sredine 2023. godine, a napadi su se intenzivirali tokom 2025. godine. Prošlog četvrtka, ukrajinski dronovi su pogodili crpnu stanicu na naftovodu Družba, ključnoj ruti za snabdevanje Evropljana ruskom naftom. 

Taj napad je izazvao oštre reakcije slovačkog premijera Roberta Fica i mađarskog premijera Viktora Orbana , koji su optužili Ukrajinu da vodi ekonomski rat protiv njihovih zemalja. Oba lidera, poznata po svojim proruskim stavovima, predložila su da se Ukrajina preda. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha odgovorio je da Budimpešta ima tri godine da diverzifikuje svoje izvore energije, „kao i ostatak Evrope“.

Problemi ruske naftne industrije

Napadi na ruska postrojenja izazivaju sve više problema. U četvrtak, 21. avgusta, pogođena je i najveća rafinerija nafte u Rusiji, u blizini Rostova, a požari su ugašeni tek u nedelju. Od početka avgusta, ukrajinski dronovi su pogodili najmanje deset velikih rafinerija, smanjujući ukupni kapacitet rafinerije u Rusiji za procenjenih 10 do 25 procenata. 

Kremlj pokušava da stabilizuje domaće tržište ograničavanjem izvoza i uvođenjem gornjih ograničenja cena goriva. Međutim, ovi pokušaji nisu u potpunosti uspešni. Zbog smanjenih kapaciteta i poremećaja u transportu, u nekim regionima su zabeležene nestašice i dugi redovi na benzinskim pumpama, a najteže su pogođeni okupirani Krim i Lugansk i udaljeniji delovi Rusije poput Burjatije i pacifičke obale.

(Kurir.rs/Kyiv post)