BANJALUKA - Predsednik Narodnog demokratskog pokreta (NDP) Dragan Čavić izjavio je danas da je inicijativa Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) za smenu ministra Srpske demokratske stranke (SDS) u Savetu ministara BiH Mirka Šarovića u službi narednih opštih izbora u BiH i stvaranja političkog profita predsednika RS Milorada Dodika.
"Milorad Dodik spada u odlične plivače u mutnom. Što više zamuti, to se bolje snalazi. Celi njegov politički pristup se zasniva na toj premisi", kazao je Čavić na konferenciji za novinare u Banjaluci.
On tvrdi da inicijativa SNSD-a za smenu Šarovića nema "nikakve veze sa Šarovićevim radom, niti s ličnim odnosom Milorada Dodika prema Šaroviću", već s Dodikovom namerom da politički profitira. Navodeći da je Dodiku za smenu Šarovića u parlamentu BiH potrebna podrška Socijaldemokratske partije BiH, Saveza za bolju budućnost (SBB) i jednog od dva HDZ-a, Čavić je ocenio da će Dodik, ako dobije podršku ovih stranaka, insistirati na svojoj političkoj snazi i slabosti SDS-a.
"Ako Šarović bude smenjen, Dodik će pokazati da je on glavni šef u BiH i tako potvrditi da je nezaobilazna karika u razgovorima o svim relevantnim pitanjima u BiH, jačaće svoju političku poziciju prema okruženju i, naravno, prema političkim partnerima u BiH", ocenio je predsednik NDP-a.
Osim toga, dodao je, od vladajuće šestorke biće napravljena "petorka", koja će još teže moći da postigne dogovor oko ključnih pitanja za dalji napredak BiH ka evropskim integracijama. Ako ne dobije podršku ovih stranaka, dodao je Čavić, Šarović će biti "proglašen izdajnikom i plaćenikom Sarajeva".
"Kakav god ishod da bude, to je politički profit za Milorada Dodika, ako ne bude razotkriven na vreme", naglasio je Čavić. Govoreći o sastanku političkih lidera 1. oktobra u Briselu, gde bi trebalo da se razgovara o primeni odluke "Sejdić-Finci", on je kazao da ključni problem u vezi sa primenom ove presude leži u Federaciji BiH. Čavić smatra da je jedino rešenje ovog pitanja u "asimetričnom modelu", pri čemu bi se član Predsedništva BiH iz RS birao direktno na izborima, dok bi se dva člana Predsedništva BiH iz Federacije birala indirektno, u parlamentu.
Evropski sud za ljudska prava je naložio BiH da iz Ustava i Izbornog zakona eliminiše odredbe koje predstavnicima nacionalnih manjina onemogućavaju kandidovanje na izborima za Predsedništvo BiH u Dom naroda državnog parlamenta.
