ŠTA JE VIKILIKS OTKRIO O NOVOM IRANSKOM VOĐI: Sve o "čoveku iz senke" Teherana kojeg su optuživali za "izborni puč", sada je postao "META ZA LIKVIDACIJU" (FOTO)
Posle ubistva iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Ali Hamneija u američko-izraelskim vazdušnim napadima 28. februara, mnogi su se zapitali da li je poginuo i njegov moćni sin.
Modžtaba Hamnei, međutim, devet dana kasnije je odabran da nasledi oca i bude novi vrhovni vođa Irana koji nastavlja rat protiv Izraela i SAD.
Njegovo imenovanje je objavila Skupština stručnjaka, versko telo od 88 članova zaduženo za pitanja nasleđivanja najmoćnije pozicije u Iranu, javili su iranski državni mediji.
BBC navodi da Modžtaba Hamnei navodno ima bliske veze sa Korpusom islamske revolucionarne garde, najmoćnije snage u Iranu.
Američki predsednik Donald Tramp ranije je izjavio da bi Modžtaba Hamnei bio neprihvatljiv izbor.
Pre objave, jedan član Skupštine stručnjaka rekao je da je jedan od uslova da neko bude imenovan za novog vođu Irana da ga „neprijatelj mrzi“.
Za razliku od njegovog oca, Modžtaba se uglavnom trudio da živi povučeno.
Nikad nije bio na položaju u vladi.
Nije držao javne govore ili davao intervjue, a objavljen je svega ograničen broj njegovih fotografija i snimaka.
Međutim, dugo su kolale glasine o njegovom uticaju kao čuvara koji kontroliše pristup njegovom ocu.
Američke diplomatske depeše, koje je objavio Vikiliks krajem 2000-ih, opisale su ga kao „autoritet iza odora“ koji se naširoko smatra „sposobnim i energičnim vođom“ u okviru režima, prema AP-u.
Ali izbor Modžtabe Hamneija mogao bi da se pokaže kontroverznim.
Islamska Republika je osnovana 1979. godine posle rušenja monarhije sa vlasti, a njena ideologija je zasnovana na principu da vrhovni vođa treba da bude izabran zbog njegovog verskog statusa i dokazanog liderstva, a ne linijom nasleđene loze.
Ali Hamnei je govorio samo uopšteno o budućem vođstvu Islamske Republike.
Protivio se ideji da njegov sin Modžtaba postane kandidat za budućeg vođu, izjavio je član Skupštine stručnjaka pre dve godine i nikada se nije javno osvrnuo na takve spekulacije.
Ko je Modžtaba Hamnei?
Rođen 8. septembra 1969. godine u severoistočnom gradu Mašhadu, Modžtaba je drugo od Hamneijevih šestoro dece.
Završio je srednju versku školu Alavi u Teheranu.
Sa 17 godina, Modžtaba je služio u vojsci u nekoliko kratkih navrata tokom iransko-iračkog rata, prema iranskim medijima.
Osmogodišnji krvavi sukob učinio je režim još podozrivijim prema SAD i Zapadu, koji su podržavali Irak.
Modžtaba je 1999. godine išao u Kom, sveti grad koji se smatra važnim centrom šiitske teologije, da bi nastavio verska učenja.
Upadljivo je da nije nosio versku odeždu sve do tog perioda, a nije najjasnije ni zašto je odlučio da pođe u versku školu u 30. godini, jer se to uobičajeno radi u mlađim danima.
Modžtaba ostaje klerik srednjeg ranga, što bi moglo da postavlja prepreku za njegov uspon do mesta vrhovnog vođe.
Poslednjih dana, neki mediji i zvaničnici bliski centrima moći u Iranu počeli su da nazivaju Modžtabu Hamneija „ajatolahom“, što je titula višeg klerika.
Ova promena nekim posmatračima delovala je kao pokušaj da se izdigne njegov verski status i predstavi ga kao kredibilnog kandidata za najviše mesto u zemlji.
U teološkom sistemu, posedovanje ranga „ajatolaha“ i držanje naprednih predavanja smatra se pokazateljem učenjačkog nivoa i znanja kod nekoga, kao i jednim od zahteva i preduslova za odabir budućeg vođe.
Ali u prošlosti je već postojao presedan.
Ali Hamnei je brzo bio unapređen u „ajatolaha“ nakon što je postao drugi vrhovni vođa 1989. godine.
Optužbe za političko mešanje
Modžtabino ime prvi put je ušlo u javnu arenu tokom predsedničkih izbora 2005. godine, koji su se završili pobedom Mahmuda Ahmadinedžada, populističkog predstavnika tvrde struje.
U otvorenom pismu Hamneiju, reformistički kandidat Mehdi Karubi optužio je Modžtabu za uplitanje u proces glasanje preko elementa iz IRGC-a i milicije Basidž, koji su delili novac verskim grupama da pomognu da Ahmadinedžad pobedi.
Četiri godine kasnije, Modžtaba se suočio sa istom optužbom.
Reizbor Ahmadinedžada pokrenuo je masovne proteste širom zemlje poznate kao Zeleni pokret.
Neki demonstranti su izvikivali slogane koji se protive ideji da bi Modžtaba mogao da nasledi.
Mustafa Tadžzadeh, tada zamenik ministra unutrašnjih poslova, opisao je rezultat kao „izborni puč“.
On je u zatvoru proveo sedam godina, što je pripisao „direktnoj želji Modžtabe Hamneija“.
Dva reformistička kandidata, Mir-Husein Musavi i Mehdi Karubi, stavljeni su u kućni pritvor posle izbora 2009. godine.
U februaru 2012, Modžtaba se sastao sa Musavijem i pozvao ga da odustane od protesta, rekli su iranski izvori za BBC na persijskom.
Mnogi očekuju da Modžtaba nastavi tvrdu politiku njegovog oca.
Neki veruju i da je malo verovatno da bi čovek koji je izgubio oca, majku i ženu u američko-izraelskim udarima popustio pod pritiscima Zapada.
Ali se sada suočava sa zastrašujućim zadatkom osiguravanja da Islamska Republika preživi i ubeđivanje javnosti da je on prava osoba da povede zemlju iz političke i ekonomske pustoši.
Njegov kapacitet kao lidera nije poznat, a percepcija da se republika pretvara u nasledni sistem mogla bi dodatno da produbi nezadovoljstvo javnosti.
Modžtaba će sada postati „obeležen čovek" pošto je izraelski ministar odbrane ranije izjavio da će bilo koji naslednik odmah postati „nedvosmislena meta za likvidaciju“.
(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)
