TRAGOVI VODE DO TONIJA BLERA, OTKRIVENI UŽASNI DETALJI: Evo čijem je sinu Epstajn pomogao da zataška ubistvo studentkinje (FOTO)
Odevena u svoju omiljenu ružičasto-belu baletsku suknjicu sa velikom mašnom u kosi, šestogodišnja Martin Vik Magnusen uzbuđeno pozira pred kamerom na jednom od svojih prvih časova baleta.
"Kao i mnoge devojčice, počela je sa željom da bude balerina", kaže njen otac Peter, pokazujući rukom ka dragocenoj fotografiji ćerke čiji se život završio tako brutalno u 23. godini.
"Imala je neverovatan smisao za humor i uvek je bila iskreno zainteresovana za druge ljude. Uživala je u životu - bila je čisto sunce. Znam da bi mnogi roditelji to rekli za svoju decu, ali nema boljeg načina da je opišem", dodaje on tužno.
Sedeći u dnevnoj sobi svog doma na ostrvu Nesoja, bogatoj enklavi 20 kilometara jugozapadno od glavnog grada Norveške, Osla, penzionisani profesor Peter na trenutke je blizu suza dok prelistava porodične albume. Ovo je prvi put od Martininog ubistva u Londonu pre 18 godina da ih deli sa nekim novinarom.
Sve je počelo 2008. godine, kada je smrt ove prelepe mlade studentkinje dospela na naslovne strane britanskih novina, ne samo zbog svoje surovosti, već i zato što se ubrzo ispostavilo da je njen navodni ubica, Faruk Abdulhak, izbegao pravdu pobegavši u Jemen, zemlju koja nema ugovor o ekstradiciji sa Velikom Britanijom.
Peter Magnusen govorio je za Dejli Mejl zbog još jednog mučnog obrta u ovom još uvek nerešenom slučaju.
Epstajn posredovao u sastanku između milijardera i lorda
U januaru, kada je Ministarstvo pravde SAD objavilo novu tranšu dokumenata iz dosijea Epstajn, ispostavilo se da je finansijer i osuđeni seksualni prestupnik Džefri Epstajn posredovao u sastanku između Farukovog oca Šahera Abdulhaka, jemenskog milijardera, i lorda Mekdonalda, koji je bio direktor javnog tužilaštva (DPP) u Velikoj Britaniji u vreme Martinine smrti.
Nakon što se povukao sa mesta direktora javnog tužilaštva u oktobru 2008. godine, Ken Mekdonald koji je suosnivač advokatske kancelarije Matriks naknadno se sastao sa Farukom Abdulhakom u Jemenu na zahtev njegovog oca Šahera.
Ovo saznanje je razočaralo Petera, koji opisuje kao "potpuno pogrešno" to što je čovek koji je bio na čelu tužilaštva (CPS) u vreme ubistva vodio razgovore sa glavnim osumnjičenim i njegovim ocem.
Ta mreža je takođe uključivala britanskog PR konsultanta Ijana Ozborna, čoveka koji je rešavao probleme bogatih i moćnih.
U skandal umešan sin milijardera
I upravo je Ozborn bio taj koji je povezao Epstajnovim sa Kenom Mekdonaldom, vrhunskim advokatom krivičarem i kraljevskim savetnikom (QC), koji je bio suosnivač advokatske kancelarije za ljudska prava Matriks zajedno sa Šeri But, takođe kraljevskim savetnikom i suprugom Tonija Blera.
Njegovo imenovanje 2003. godine na čelo državnog tužilaštva (CPS) – ulogu koju mu je dodelio vrhovni državni tužilac, kog je birao premijer - bilo je praćeno tvrdnjama da je on "Blerov poltron". Međutim, na toj funkciji je proveo pet godina, vrativši se privatnoj pravnoj praksi u jesen 2008. godine, šest meseci nakon Martinine smrti. Godine 2010. dobio je doživotnu titulu pera (lorda).
U junu 2012. godine, nakon telefonskog razgovora sa Džefrijem Epstinom, lord Mekdonald se sastao sa Šaherom Abdulhakom u Parizu. Za to putovanje, prema mejlu koji je menadžer njegove kancelarije poslao Abdulhaku i koji se nalazi u Epstajnovim dokumentima, plaćeno mu je 20.000 funti, uz smeštaj u hotelu sa pet zvezdica i plaćenu kartu prve klase za voz Eurostar u oba smera.
Mesec dana kasnije, lord Mekdonald je odleteo u Sanu, glavni grad Jemena, da se sastane sa Abdulhakovim sinom Farukom.
Kada su ga pitali o ovom sastanku nakon što je razotkriven u dosijeima o Epstinu ranije ove godine, lord Mekdonald ga je opisao kao neuspešan pokušaj da ubedi Faruka Abdulhaka da se vrati u Veliku Britaniju kako bi se suočio sa pravdom. Prošle nedelje je za Mejl izjavio da je otišao tamo jer su "svi diplomatski i pravni pokušaji da se obezbedi njegov povratak... već odavno udarili u zid".
To što lord Mekdonald nije uspeo jedva da i čudi, s obzirom na to da se Šaher Abdulhak oštro protivio tome da njegov sin napusti Jemen, što je jasno rečeno na sastanku koji su lord Mekdonald i Ijan Barton održali sa Metropoliten policijom u februaru 2013. godine, a čiji se zapisnik nalazi u Epstinovim dokumentima.
Tada je Barton rekao da su njegova uputstva da se "poštuje ono što je navedeno u jemenskom ustavu", koji "zabranjuje ekstradiciju svojih državljana".
Ovo otvara pitanje zašto je lord Mekdonald, koji je odbio da kaže koliko mu je plaćeno za sastanak sa Farukom Abdulhakom, uopšte mislio da bi mogao da ga privoli da se dobrovoljno vrati.
Lord Mekdonald je izjavio da, pošto više nije bio na funkciji direktora javnog tužilaštva u vreme sastanaka sa Abdulhakovima, "nije bilo ničeg nepropisnog na bilo koji način u mom angažovanju u ovom slučaju".
To je možda tako sa pravne tačke gledišta, ali ocu ubijene žene to deluje u najmanju ruku neukusno.
"Da je cilj bio jednostavno vratiti Faruka Abdulhaka u Veliku Britaniju, postojali su jasni pravni i diplomatski putevi", kaže Peter. "Okretanje bivšem šefu britanskog tužilaštva umesto toga stvara utisak da su ti putevi zaobilaženi."
On je podjednako besan i zbog mejla upućenog Epstinu u kojem je Šaher Abdulhak spekulisao da bi njegov sin mogao da se izvuče sa blažom kaznom ako bude osuđen u Velikoj Britaniji: "Nešto poput kućnog pritvora, društveno korisnog rada".
Još uvredljiviji bio je očigledan pokušaj Abdulhaka da kupi Peterovo ćutanje ponudivši mu 50 miliona dolara. To je iznos koji je predložen nakon što je Peter odbio nekoliko sastanaka za koje je verovao da su imali za cilj diskusiju o isplati novca.
"Za mene to nikada ne bi moglo da zameni pravdu. Nikada neću zaraditi ni centa na Martininoj tragediji", kaže on.
Zarekao se da će nastaviti da lobira za povratak Faruka Abdulhaka, uprkos tuzi koja ga i dalje preplavljuje "onda kada to najmanje očekuje".
(Kurir.rs/Mondo/Dejli Mejl)
