On je međutim, "jednog dana došao je iz škole sa tetovažom 'Za dom spremni'", priča psiholog priču ove uznemirene majke koja je želela da su sve njegove vrednosti izgrađene na istim temeljima kao i njene. Međutim to nije kraj njenog horora. "Iako nosi tetovažu 'Za dom spremni', on je u potpuno opčinjen srpskim turbofolkom. Doslovno je zaražen tom muzikom.
"Šokirala se kad je čula neke stihove: 'Drugovi u plavom, imam lošu vest, bit ću pozitivna, na alkotest'", kaže psiholog prepričavajući priču majke. Uz malo guglanja saznala je da pesmu tog sadržaja peva Rada Manojlović i ide ovako: Zvanično sa dečkom doživela sam kolaps./ Popila ja nisam davno kao noćas./ Tešilo me društvo, vodilo u provod,/ ostala do jutra, imala sam povod./ Hej, momci u plavom, imam lošu vest,/ pozitivna biću ja na alkotest.
"Nije to sve", nastavlja naš sugovornik. Majka je ubrzo ustanovila da njen sin, a i mnogi njegovi drugovi stalno prate tu srpsku turbofolk scenu i prema njoj se orjentišu. Sanjaju da odu na koncert Cece Ražnjatović u Beograd, to im je opsesija. . Obožavaju srpske didžejeve, a ovde im je vrhunac prestiža da zakupe separe u Samoboru, u turbofolk klubu, i uživaju. Jednoga dana sin joj je čak rekao: "Mama, naš je stan manji od kupatila Seke Aleksić", žena je ostaja potpuno zatečena.
Na pitanje kako ta deca u glavi spajaju ljuto hrvatstvo - ikonički predstavljeno slovom U, pozdravom 'ZDS' i sličnim stvarima, sa najjezivijim formama srpskog turbofolka - psiholog kaže:
"Oni u glavi imaju pire krumpir, to je čorba pojmova, ideja i stavova koja nema ni dubine ni koherencije. Uglavnom je to je njihov bunt protiv generacije roditelja. Drugo što objašnjava ovu priču jeste činjenica da moderna hrvatska pop kultura, Thompson, Vuco i slični autori - izranja iz pastirskog roka, kako je tu muzičku formu krstio pokojni Dražen Vrdoljak, kad je na jednoj od ploča Bijelog dugmeta čuo blejanje ovčica, frule.... U suštini reč je o tome da nešto što spolja gledano ima formu desnog radikalizma nema nikakav stvarni sadržaj".
NE PROPUSTITE
Ovih dana na Svetskom fudbalskom prvenstvu videli i famozni snimak Domagoja Vide koji - kako se čini - prilično pripit, sa flašom piva u ruci, posle pozdrava "Slava Ukrajini" - koji su Rusi doživeli kao tešku desničarsku provokaciju - peva: "Kafana je moja sudbina", da bi zatim pozdravio "kafanu Beograd" u Ukrajini "koja gori" uz pozdrav: "Jovane, brate, ljubi sve, ćao, pusa, bog!".
Nitko nije ni sanjao da će se hrvatska omladina, već debelo u 21. veku, napajati Darom Bubamarom, Sandrom Afrikom, Cecom, Milom Kitićem i sličnim pevačima. U Zagrebu je narodna muzika - tad još nije bilo turbofolka - bila rezervisana za periferiju grada i društva. Tu muziku su slušali uglavnom radnici, uglavnom iz BiH i Srbije ili "pasivnih krajeva SRH", a danas je sluša zlatna hrvatska omladina.
"Mali je majci rekao da su ti stihovi jednostavni, a da muzika dolazi iz duše", kaže naš sugovornik psiholog.
Deca ne mogu da se snađu u tom sumraku svih vrednosti, a zagonetku im predstavljaju i odrasli. Jugoslavija je pokopana, a i komunizam je mrtav. Mladi hrvatski desničari očito se dobro slažu sa srpskim turbofolkerima, to je, kako bi rekla Dubravka Ugrešić, "bratstvo jakih ritmova".
Komunisti su stvarali novu zajednicu na bazi bratstva i jedinstva, prisile, modernizacije i visoke kulture. Novu zajednicu na ovom prostoru, na suprotnim pretpostavkama, danas oblikuju praunuci komunizma, a ta bi zajednica - na opšti užas - mogla da potraje znatno duže od prethodne.
Kurir.rs/Express.hr
Foto Dragana Udovičić, Damir Dervišagić, Ilustracija
NE PROPUSTITE
