Hrvatska vlada usvojila je zaključak o prihvaćanju političke deklaracije o Hrvatsko-francuskom strateškom partnerstvu i donela odluku o davanju saglasnosti Ministarstvu odbrane za preuzimanje obveza na teret sredstava državnog proračuna u periodu od 2022. do 2026. godine, za nabavku višenamenskog borbenog aviona Rafal.
Plenković je tokom sednice otkrio da će dva Rafala u četvrtak nadleteti Zagreb tokom dana. Kasnije je saopšteno kako je najavljeno tačno u 12 sati. Za sad nije poznato da li će francuske lovce pratiti i hrvatski migovi 21.
Naime Francuzi su iz svojih operativnih viškova, izdvojili za prodaju 24 aviona tipa "Rafal" - 12 za Grčku i 12 za Hrvatsku iz ukupnog fonda od 102 aviona.
Dva dvoseda za Hrvatsku i dva za Grčku "Rafal B" biće izdvojena iz 4. Lovačke eskadrile iz Saint Dizera, dok će 10 jednoseda "Rafal C" biti izdvojeni iz 30. Lovečke eskadrile iz Mont de Marsana.
Hrvatska svoje prve "Rafale“ očekuje 2023, a preostalih 6, 2024. godine.
NE PROPUSTITE
Kratki istorijat „Rafala“
Razvoj borbenog aviona tipa „Tafal“ započeo je 1983. Prvi prtotip je poleteo 1986. Razvijen je u tri verzije C i B za RV i M za mornaricu za upotrebu sa nosača aviona.
Rafal C koji dobija Hrvatska je jednosed, višenamenski borbeni avion, koji je kako proizvođač Daso navodi upotreblji podjedanko i u vazduhu i za napad na kopnene ciljeve.
Može da se koristi i u izviđačkim misijama. Osim uspešnih, ova letelica ima i neke negativne strane o kojima se malo govori. Najveća je prenapregnutost pilota i tehničkog osoblja. Sa procečnim godišnjim naletom od 180-200 časova godišnje teško postižu završetak obučenosti za široku paletu borenih zadataka.
Za obuku pilota koristi se „Rafal B“ koji je identičan kao i verzija C, od ekeltronike do sistema naoružanja, pa se i on može koristiti u borbenim zadacima.
Verzija „Rafal C“ u operativnu potrebu uvedena je juna 2006.
Masa praznog „Rafal C“ je 9.500 kg, a verzije B 9.770 kg. Sve verzije imaju borbenu nosivost do 9,5 tona, što u verziji hrvatske C znači na 9,5 tona praznog dođe još 9,5 tona naoružanja. Za nošenje goriva i naoružanja „Rafal“ ima 14 potrkilnih i podtrupnih nosača.
Nosi šest vođenih raketa vazduh-vazuh MICA i tri dodatna rezervoara za gorivo. U takvoj konfiguraciji može da ostane u azduhu tri sata i 15 minuta i da patrolira zonom udaljenom od aerodroma 278 kilometara.
Čitav vek upotrebe aviona tipa „Rafal“ iznosi 25-30 godina. Zahvaljujući prednostima savremene tehnologije broj stručnjaka je samnjen na održavanju aviona, ali se zahteva njihova visoka specijalizacija.
Radari ključ sistema
Najvažnji deo aviona „Rafal“ jeste radar Thales RBE2, radi se o PESA radaru koji ima nepokretnu antenu i elektronsko skeniranje.
Radar može da prati istovremeno 40 ciljeva u vazduhu i napada osam.
Procenjeni domet je 180 km i može veoma brzo da menja modove rada i otkriva ciljeve osim u vazduhu i na kopnu i na moru.
Postoji i verzija AESA radara, koje dobijaju Grci, a zbog čega hrvatski puk besni da i njihovi avioni moraju imati taj radar.
Naime RBE2 u verziji AESA u sprezi sa auto-pilotom omogućava automatsko praćenje konfiguracije terena na maloj visni uz pomoć GPS baze podataka i digitalne 3D mape bez demaskirajućeg uključenja radara.
Dopuna radaru je i uređaj za IC pasivnu detekciju i praćenje ciljeva. Da li će hrvatski „Rafali“ dobiti i sistem „Spektra“ namenjen elektronskom ratovanju i ometanju više ciljeva ostaje da se vidi, jer to niko za sad nije ni spomenuo.
Kurir.rs/Jutarnji.hr/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
