"Bura u čaši vode, čaša u ormaru, a vode nigde“, ovim rečima najkraće bi se mogla opisati hrvatska nabavka višenamenskih borbenih aviona tipa "Rafal“, koji bi trebali da zamene ostrale lovce MiG-21 koji ove godine slave jubilej 30 godina operativne upotrebe.
Sve je počelo izveštajem francuskog poslanika Žaka Ferara iz redova partije Republikanaca sa juga Korzike, koji je celo leto slao pitanja kako vojsci, tako i vazduhoplovnoj industriji na pitanja budućnosti nabavke novih aviona, opremljenosti u okviru aktuelne rasprave o novom budžetu koji se tiče odbrane, a kad su isplivali i neki detalji oko hrvatske nabavke aviona "Rafal" iz viškova francuskog RV.
Istina, nabavka je izvesna, prvi koraci su već preuzeti, jer su Francuzi počeli da vrše selektivnu obuku dela pilota, iako ugovor nije zvanično potpisan. To se očekuje verovatno prilikom skore posete Makrona Hrvatskoj.
Ono što je izazvalo buru u javnosti, Fejsbuk vojnim grupama i stranicama u Hrvatskoj jesu određena pitanja poput tipa radara, raketa, a najviše celu priču koči kriptozaštita za koju Amerikanci nisu dali blagoslov, što je kod nas protumačeno pogrešno da Vašington ne da Zagrebu da kupi avione "Rafal".
Standard F3
Ono što je za sad ponato jeste da će hrvatski Rafali biti isporučeni na standard F3 koji se francuskom RV isporučuje od 2008 koji omogućuje upotrebu protivbrodskih projektila, kao i korištenje nukelarnih (samo za Francuze, da ne bude zamene teza).
Može podvesti i laserske vođene bombe GBU-24, a osvetljavanje ciljeva vrši se uz pomoć kontejnera DAMOCLES.
Elem, ovaj izveštaj i pisanje stručnih portala, široka javnost dočekala je na nož pa su novinari ni krvi ni dužni postali petokolonaši, izdajnci, nosioci hibridnog rata protiv Hrvatske, a suština je da se radi o polovnim avionima iz viška francuskog RV, da neće imati određene komponetne kao grčki radari tipa AESA, nego PESA, određeni tip raketa.
Zapravo to su kategorije koje će se kako stvari stoje dodatno platiti na onih milijardu evra, koje će Franuzi kako je napisano u izveštaju za parlament koristiti za modernizaciju svojih letelica.
Naime Francuzi su iz svojih operativnih viškova, kao navodi portal obris.org izdvojili za prodaju 24 aviona tipa "Rafal" - 12 za Grčku i 12 za Hrvatsku iz ukupnog fonda od 102 aviona.
Dva dvoseda za Hrvatsku i dva za Grčku "Rafal B" biće izdvojena iz 4. Lovačke eskadrile iz Saint Dizera, dok će 10 jednoseda "Rafal C" biti izdvojeni iz 30. Lovečke eskadrile iz Mont de Marsana.
Hrvatska svoje prve "Rafale“ očekuje 2023, a preostalih 6, 2024. godine.
Kratki istorijat „Rafala“
Razvoj borbenog aviona tipa „Tafal“ započeo je 1983. Prvi prtotip je poleteo 1986. Razvijen je u tri verzije C i B za RV i M za mornaricu za upotrebu sa nosača aviona.
Rafal C koji dobija Hrvatska je jednosed, višenamenski borbeni avion, koji je kako proizvođač Daso navodi upotreblji podjedanko i u vazduhu i za napad na kopnene ciljeve.
Može da se koristi i u izviđačkim misijama. Osim uspešnih, ova letelica ima i neke negativne strane o kojima se malo govori. Najveća je prenapregnutost pilota i tehničkog osoblja. Sa procečnim godišnjim naletom od 180-200 časova godišnje teško postižu završetak obučenosti za široku paletu borenih zadataka.
Za obuku pilota koristi se „Rafal B“ koji je identičan kao i verzija C, od ekeltronike do sistema naoružanja, pa se i on može koristiti u borbenim zadacima.
Verzija „Rafal C“ u operativnu potrebu uvedena je juna 2006.
Masa praznog „Rafal C“ je 9.500 kg, a verzije B 9.770 kg. Sve verzije imaju borbenu nosivost do 9,5 tona, što u verziji hrvatske C znači na 9,5 tona praznog dođe još 9,5 tona naoružanja. Za nošenje goriva i naoružanja „Rafal“ ima 14 potrkilnih i podtrupnih nosača.
Nosi šest vođenih raketa vazduh-vazuh MICA i tri dodatna rezervoara za gorivo. U takvoj konfiguraciji može da ostane u azduhu tri sata i 15 minuta i da patrolira zonom udaljenom od aerodroma 278 kilometara.
Čitav vek upotrebe aviona tipa „Rafal“ iznosi 25-30 godina. Zahvaljujući prednostima savremene tehnologije broj stručnjaka je samnjen na održavanju aviona, ali se zahteva njihova visoka specijalizacija.
Iako kupoprodajni ugovor nije ni potpisan Francuska čvrsto prema ovom izveštaju računa na taj posao jer kako je navedeno ukupan broj operativnih lovaca „Rafal“ sa sadašnjih 129 trebao bi biti 117 lovaca.
Uprkos svemu dok se ne parafira pair nabavka za Hrvatsku ostaje pod znakom pitanja, dok za Grčku ugovor je počeo da se sprovodi već i završiće se sve do kraja 2025.
Kao i Grčka, tako će i Hrvatska u svom ugovoru imati i stavku obuke pilota 4 do 6 pilota u periodu od 2021-2024.
Francuzi se ograničavaju doduše na obuku manjeg dela pilota, mehaničara i specijalista za pojedine sisteme lovaca poput elektornike, sistema naoružanja i vatrogasaca, dok će ostatak izvesti zbog budžetskih ograničeenja kompanija Daso koja proizvodi ove letelice.
Konkretno Hrvatskoj bi se obezbedila obuka 12 pilota.
E, sad vaskoliko hrvatsko pučanstvo u bespućima Fejsbuka razjarila je sledeća stavka, dospupnost specijalizovane opreme.
Za grčke „Rafale“ se spominje u izveštaju da su opremljeni AESA radarima, dok se za hrvatske letelice, kaže da to nije slučaj, pa ukazuje da će imati PESA radare.
Ali iz Ferarevog izveštaja može se zaključiti da će Francuska deo novca od prodaje polovnih „Rafala“ Hrvatskoj reinvestirati u nabavku novih radara tipa AESA za svoje ločake avione i za razvoj podvesnih kontejnera i foto-elektronske opreme za izviđačke zadatke.
Ali, ono što se ne spominje jeste da će Pantovčak moći da računa i na tu opremu, ali eto moraće još da se plati.
Radari ključ sistema
Najvažnji deo aviona „Rafal“ jeste radar Thales RBE2, radi se o PESA radaru koji ima nepokretnu antenu i elektronsko skeniranje.
Radar može da prati istovremeno 40 ciljeva u vazduhu i napada osam.
Procenjeni domet je 180 km i može veoma brzo da menja modove rada i otkriva ciljeve osim u vazduhu i na kopnu i na moru.
Postoji i verzija AESA radara, koje dobijaju Grci, a zbog čega hrvatski puk besni da i njihovi avioni moraju imati taj radar.
Naime RBE2 u verziji AESA u sprezi sa auto-pilotom omogućava automatsko praćenje konfiguracije terena na maloj visni uz pomoć GPS baze podataka i digitalne 3D mape bez demaskirajućeg uključenja radara.
Dopuna radaru je i uređaj za IC pasivnu detekciju i praćenje ciljeva. Da li će hrvatski „Rafali“ dobiti i sistem „Spektra“ namenjen elektronskom ratovanju i ometanju više ciljeva ostaje da se vidi, jer to niko za sad nije ni spomenuo.
Saborske muke sa „Rafalom“
Drugi nemrni duhovi u slučaju „Rafal“ desili su se u Hrvatskoj.
Tamošnji ministar finansija Zdravko Marić na rebalnasu budžeta, gde je stavka „borbeni avioni“ našla svoje mesto zbog čega mora da se koriguje državni deficit, ali po svemu sudeći, kako navodi portal obris.org da se kupovina borbeni aviona „Rafal“ pokazala posebno opasnom kao i slučaj nabavke izraleskih modifikovanih F-16 „Barak“ gde je sve spremno, novac obezbeđen, ali se ugovor očekuje.
Naravno vojska će dobiti novac na uštrb drugih ministarstava. A u celu priču dodatno su zahuktali svojim ratom hrvatski premijer Plenković i predsednik Zoran Milanović, između koji trenutno i načelnika GŠ bukti pravi rat i isplivavaju pikanterije poput spremanja vojne intervencije u BiH i optuživanja da predsednik Hrvatske sprovodi trku u naoružanju s osvrtom na Srbiju.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
