Dvadeset i šesti oktobar 2021. godine smatraće se verovatno prekretnicom u ratovanju na istoku Ukrajine. Naime, ukrajinska vojska po prvi put je posle tri ogdine od kada je nabavila taktičke borbene dronove "Bajraktar TB2" koji je već brobeno upotrebljen u Libiji 2019 i Nagorno Karabahu oktobra 2020. izvela akciju bez upotrebe VBR, dalekometne artiljerije. Upotrebljeni su po receptu sa Kavkaza drnovi za eliminaciju artiljerijske baterije vučnih haubica D-30 kalibra 122 mm, koje su zbrisane sa lica zemlje.
Ovo je bila prva brobena misija i druga misija ovih dronova, koje je Ukrajina nabavila od Turske. Prva je bila izviđačka, sa čime je Ukrajina dobila taktičku prednost osmatranja kompletnog donbasa sa velikih visina u realnom vremenu, bez potrebe angažovanja izvišačkih jednica koji su upadali na teritoriju DONBAS-a koji se nalazi pod kotrolom proruskih snaga.
Novi način ratovanja svakako će uticati i da vojne snage proruskih boraca na neki "čudnovati" način osnaže svoju PVO raketnim sistemima kratkog i srednjeg dometa kako bi se suprostavili ukrajinskim dronovima.
Kako je naveo ukrajinski generalštab napad na prorusku bateriju vojske DONBAS-a dogodila se kod sela Granitonje nedaleko od Mariupolja, kao odogovr na granatiranje položaja ukrajinske vojske kada je kako je saoštio vojni vrh ubijen jedan ukrajinski vojnik.
Ono što valja napomenuti jeste da su ukrijaniski dronovi TB 2 zapravo nadgradnja jer je njihov dolet povećan sa 150 na 300 kilometara od stanice za upravljanje. Inače svi operateri su obučeni u Turskoj, aposlednji obuku u julu ove godine prošli su pripadnici ukrajinske mornarice.
Slovenački geostrateg i visoki oficir brigadir Branimir Furlan u svom radu "Šta možemo da naučimo iz rata u Karabahu" napisao je sledeće:
" Da konvencionalno ratovanje nije prošlost bilo je najvidljivije u vreme azerbejdžanskog napada na Jermeniju. Očigledno, pomenuti rat nije prošlost sa (tradicionalnom) svrhom okupacije i aneksije teritorije, ili teritorijalni sporovi verovatno ostaju jedna od glavnih okolnosti za nastavak klasičnih (konvencionalnih) međudržavnih oružanih sukoba u budućnosti. Međutim, konvencionalno ratovanje će doživeti korenite promene, kao što su istakli Gadi i Stronel, koji su među onima koji su analizirali nedavni rat u regionu Nagorno-Karabaha i pitaju se da li ovo možda nije primer budućeg konvencionalnog rata. Ističu da je ovaj rat, kao i u drugim slučajevima, imao neke jedinstvene karakteristike koje otežavaju izvođenje univerzalnih zaključaka, te da postoji rizik od donošenja pogrešnih odluka. Oni ističu trajnu lekciju da će uvek dobro obučene i dobro održavane armije pobediti vojske sa lošom disciplinom, bez obzira na najsavremeniju tehnologiju koje ove poslednje imaju na raspolaganju. Jedan od glavnih nalaza je da će čovek i dalje igrati ključnu ulogu u nadolazećem ratu, kao ljudski operater. Prednost na bojnom polju imaće armije koje znaju da integrišu postojeće (starije) borbene sisteme sa novim tehnologijama. "
Uloga dronova u ratu na Kavkazu
Uprkos lošem iskustvu upotrebe oklopnih vozila na jermenskoj strani, oklopna vozila, uključujući tenkove, ostaju neizostavni element manevarskog ratovanja i pružanja direktne vatrene podrške pešadiji u napadu. Rat nije pružio dokaze da su bespilotne letelice (UAV) izbacile borbena vozila sa modernog ratišta. Među žrtvama je bilo više onih koji su bili van oklopa, bilo na fiksnim položajima ili na komandnim pozicijama, nego među onima u oklopu. Sa UAV (dronovima) i lakom pešadijom nije moguće dugo braniti kopno. UAV-om je moguće sistematski neutralisati protivvazdušnu odbranu protivnika, naravno efikasnim sistemima za osmatranje i dobijanje informacija o cilju. Bespilotne letelice mogu da unište borbene sposobnosti neprijatelja, ali su prilično „potrošni materijal“ i zahtevaju obilje i velike zalihe municije. Zbog toga je teško obezbediti održivost takvih operacija na dugi rok.Potrebne su nove doktrine i procedure koje se odnose na integraciju i saradnju u borbi starih borbenih platformi sa novom tehnologijom (npr. integracija tenkova, sredstava za elektronsko ratovanje, savremenih sistema nadzora i bespilotnih letelica u efektivnu celinu). Ovo se odnosi i na integraciju odbrambenih i ofanzivnih operacija u sajber prostoru i sprovođenje informacionog rata.....", napisao je Furlan.
Dron stekao popularnost preko video klipa
Bayraktar TB2 predstavlja jedan od najprepoznatljivijih izvoznih produkata turske vojne industrije. Popularnost je stekao serijom snimka gađanja jermenskih vojnih ciljeva na Nagornom Karabahu. Bayraktar TB2 je proizvod turske firme Kale Group i Baykar Technologies.. Prvu premijeru imali su 2018. nad Sirijom. Dron je dužine 6,5 metara, raspon krila je 12m. Najveća masa poletanja je 650 kg, nosi 150 kg korisnog ubojnog tereta. Najveća brzina je 222 kilometra na čas. Pogoni ga motor Rotax 912 jačine 100 konjskih snaga. Plafon leta je 8.200 metara. Letelcia može da izdrži u vazduhu od 24 do 27 časova. Maksimalni radijus leta od operativne stanice je 150 kilometara.
Standardne operativne misije izvode na visinama od 5500 do 7000 m. To mu omogućuje gađanje ciljeva sa bezbedne udaljenosti od delovanja lakih prenosnih PVO sisitema.
Glavno su oružje drona TB-2 su laserski vođene bombe MAM-L mase 22 kg. One mogu biti opremljene visokoeksplozivnom fugasno-rasprskavajućom, tandem protivoklopnom ili termobaričnom bojevom glavom, koje se aktiviraju kontaktnim ili blizinskim upaljačem. Najveći je domet 8.000, a može biti povećan na 14 000 m i to verzija sa GPS navođenjem.
Bomba MAM-C mase 6,5 kg i najvećeg dometa 8.000 m, s visokoeksplozivnom fugasno-rasprskavajućom ili višenamjenskom (fugasno-rasprskavajućom, zapaljivom i protivoklopnom) bojevom glavom. Za letelicu je predviđeno i korištenje laserski vođenih raketa CIRIT kalibra 70 mm dometa od 1.500 do 8.000 metara.
Inače, Ukrajina je za ovja posao sa Turskom iskeširala 69 miliona dolara.
Sukob u Donbasu počeo je nakon događaja na kijevskom Majdanu 2014. godine, kada je demokratski izabrana vlada srušena nasilnim uličnim protestima. To je na kraju dovelo do toga da dve samoproglašene republike Donjeck (DNR) i Lugansk (LNR) proglase nezavisnost, što je potez koji nisu priznali ni Rusija, ni Ukrajina ni bilo koja država UN. Prema Kijevu, regioni su pod upravom Kremlja. Moskva ovu optužbu oštro poriče. Sedam godina kasnije, rat je još uvek u toku, a borci iz DNR i LNR žele da budu nezavisne države van kontrole Kijeva.
Novi napad dronom, predstavlja kršenje primirja dogovorenog u julu kojim je izričito zabranjena upotreba dronova u blizini linije kontakta. Samo Specijalnoj posmatračkoj misiji OEBS-a je dozvoljeno da koristi bespilotne letelice.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
