„Radovi na izgradnji beogradskog metroa uveliko su u toku. Na Makiškom polju teče nasipanje terena koje će biti završeno već u u junu, dakle šest meseci ranije, nakon čega kreće izgradnja depoa. Tokom 2025. i 2026. godine gradiće se sve stanice na trasi prve linije metroa a za one koje se grade naredene godine već na jesen počinju pripremni radovi. Naručene su dve „krtice“, odnosno, TMB mašine koje pod zemljom kopaju tunel i 2026. godine one počinju sa radom. Linija 1, dužine 21,4 kilometra vodi od Železnika do Mirijeva i imaće 21 stanicu, a linija 2, dužine 21,1 kilometar spojiće Zemun i Mirijevo i imaće 23 stanice. Izgradnja beogradskog metroa je najveći infastrukturni projekat u istoriji Srbije i zato se potpuno vodi, nadgleda i finansira od strane Vlade Republike Srbije“, kaže na početku intervjua za Kurir Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Šta kažu brojke – koliko će koštati izgradnja prve dve linije metroa i koji su realni rokovi, to nas najviše zanima?
- Izgradnja metroa je izuzetno kompleksan projekat. Videli ste kakvu pažnju u javnosti je izazivalo objavljivanje pozicije trase i stanica. To je samo deo izazova sa kojima se suočavamo, a da ne govorim o rizicima geološke prirode, nakon što krene kopanje tunela. Siguran sam da će izvođači radova i projektni tim uzetu u obzir sve rizike i zavrišti projekat u predviđanom roku, a to je da do kraja 2028. godine imamo završenu prvu fazu, prve linije, sa 15 stranica, 10 šahtova. Nakon toga nam sledi faza testiranja i probnih vožnji posle čega će građani moći da se voze prvom linijom beogradskog metroa.
Kada je u pitanju cena, ona će se znati kada budu potpisani komercijalni ugovori za izgradnju i opremanje prve dve linije beogradskog metroa. Procena je da će prve dve linije koštati oko 4.4 milijardi evra, ali tačan iznos znaćemo kada bude ugovoren. S tim u vezi, moja poruka građankama i građanima da ne veruju lažima koje plasiraju pojedini dokoni i zlonamerni političari u vezi sa cenom metroa. Licitiraju sa cenama od čak deset milijardi evra, a pojedini od njih koji nisu znali da izgrade „M“ od metroa sada pričaju kako su oni ugovorili isti posao za manje para!? Nikada izgradnja metroa nije u Beogradu ugovarana, pa niko nikada nije ni imao cenu, bila ona viša ili niža od one koju ćemo mi dobiti u pregovorima. A kada cena bude ugovorena tada će javnost o tome da bude obaveštena. Metro je skup projekat jer da nije tako gradila bi ga Jugoslavija, ali velike metropole kao što je Beograd ne mogu da funkcionišu bez metroa. Tek kada metro bude počeo da radi građanke i građani će videti koliko će im biti lakši i komforniji život. Naravno, i kada se ugovori cena treba uzeti u obzir da ona može da se menja zbog nestabilnost na tržištu građevinskog materijala i globalne ekonomske situacije.
Slažete li se sa navodima da je projekat izgradnje metroa pao u zapećak zbog nedostatka novca, ali i zbog EXPO-a 2027?
- Čuo sam takve priče, ali one nisu tačne. Njih šire oni koji bi da se metro nikada ne izgradi jer ako Vučić uspe u tome uz pomoć Siniše Malog i moju koji se od početka ovog projekta bavimo njegovom realizacijom to će biti merilo njihove nesposobnosti. Kako da objasne ljudima da Vučić može da izgradi metro, a oni nisu bili u stanju? Izgradnja metroa u Beogradu je najveći infrastrukturni projekat u Srbiji. Još od 1970. godine kada se prvi put pojavila ideja o izgradnji metroa u Beogradu, pa sve do danas, ova tema je jedna od najaktuelnijih i najvažnijih za građane. Ne postoji vlast koja nije obećavala metro, a samo je vlast predvođena predsednikom Vučićem ispunila obećanje i krenula da gradi beogradski metro. Projekat ni najmanje nije pao u zapećak, naprotiv dinamika realizacije trenutno je ispred planirane. Npr. pripremni radovi na Makiškom polju biće završeni u junu, a rok je bio decembar ove godine. To vam pokazuje koliko se brzo i sa koliko entuzijazma sprovodimo ovaj projekat. Pre nekoliko dana sa kompanijom „Power China“ potpisali smo ugovor kojim smo pokrenuli aktivnosti na projektovanju i izgradnji metroa na Makišu, a u 2025. godini počinjemo sa izgradnjom stanica na prvoj liniji.
Naveli ste da je procena da će izgradnja sajma, izložbenog prostora i stambenog bloka za EXPO 2027 koštati oko 2,5 milijardi evra. U javnosti se pominju mnogo viši iznosi?
- Expo 2027 je samo jedan od elementa programa razvoja „Skok u budućnost – Srbija 2027“ koji je predstavio predsednik Vučić. Izgradnja sajamskog prostora i stambenog bloka za potrebe EXPO 2027 koštaće oko 2,5 milijardi evra, dok se u ceo program razvoja „Skok u budućnost – Srbija 2027“ ulaže čak 18 milijardi evra. To su ulaganja u razvoj drumske i železničke infrastrukture, u rekonstrukciju lokalnih i regionalnih puteva, u zdravstvo, obrazovanje, turizam, poljoprivredu, tj. u sve sfere privrede i društvenog života. EXPO je samo kruna razvoja naše zemlje koji će se dogoditi u narednom periodu. U 2027. godini prosečna plata u Srbiji iznosiće 1.400 evra, neće biti ni metar regionalnih i lokalnih puteva koji nisu rekonstruisani. Da li je mogao to neko da zamisli pre 10 godina? Sve je to rezultat uspešne i mudre politike koju vodi predsednika Aleksandar Vučić.
Koliko održavanje novih izbora u Beogradu utiče na realizaciju ovog, ali i drugih infrastrukturnih projekata?
- Najznačajniji infrastrukturni projekti u Beogradu finansiraju se stoprocentno iz Republičkog budžeta. Tu spada nastavak izgradnje obilaznice oko Beograda, metro, gradska železnica, Expo, postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu i Batajnici, novi Savski most, most kod Ade Huje, novi železničko – drumski most kod Vinče, novi muzej Nikole Tesle, tunel Karađorđeva – Bulevar despota Stefana koji potpuno finansira Vlada Srbije a čija je realizacija i projektovanje počelo kada smo Siniša Mali i ja obavljali javne funkcije u glavnom gradu. Beograd je jedna od retkih metropola u Evropi koja ima ovakvu podršku države. Samo tokom prošle godine za puteve u Beogradu Republika Srbija uložila je tri milijarde dinara. Nedavno smo započeli i izgradnju auto-puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. Ova saobraćajnica će potpuno promeniti život, posebno građana leve obale Dunava. Svi ti projekti se realizuju neometano i zavise od Vlade Srbije koja ih finansira i sprovodi, ali naravno da je za njihovu što efikasniju realizaciju potrebna sinergija svih nivoa vlasti pa i gradske. Zato je ključno da na narednim izborima u Beogradu pobedi lista „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“ i da grad i Republika nastave zajedno, kao jedno da rade na razvoju naše prestonice.
Nedavno ste podelili jednu zanimljivost – da železnička linija Beograd - Novi Sad spada u najtačnije železničke linije u Evropi. Ispostavilo se da je uvođenje te linije označio početak nove ere srpskih železnica.
- Ovo je definitivno decenija srpskih železnica. Od 2012. godine do danas izgradili smo 108,1 kilometar pruga, a podsećam da od 2000. do 2012. nije izgrađen nijedan centimetar pruge. U istom periodu rekonstruisali smo 842,8 kilometara pruge, a planiramo izgradnju i rekonstrukciju 2017,8 kilometra. Od 2000.do 2012. rekonstruisan je samo 31 kilometar pruga.
Do kraja godine puštamo u saobraćaj brzu prugu Novi Sad – Subotica, a krećemo da gradimo brzu prugu od Beograda ka Nišu, čija je vrednost oko 2,75 milijarde evra. Veoma je važno reći da imamo snažnu podršku Evropske unije u ovom projektu. Dobili smo grant od oko 600 miliona evra za rekonstrukciju pruge Beograd – Niš, a sa EU radimo i na rekonstrukciji pruge Niš – Dimitrovgrada i izgradnji železničke obilaznice oko Niša. Ceo ovaj koridor biće deo brze pruge koja spaja Atinu i Budimpeštu i povezaće Balkan sa centralnom Evropom. Na ovoj trasi Srbija će biti jedna od najvažnijih tačaka i zato se radujem radu sa kolegama iz Mađarske, Severne Makedonije i Grčke i budućem sastanku koji ćemo organizovati u Beogradu gde ćemo pokrenuti dalje aktivnosti na ovom projektu.
Dok ste bili zamenik gradonačelnika Beograda izjavljivali ste da vas predsednik Vučić i noću zove zbog rupa na putu. Doduše, jedan ste od retkih ministara koje i javno hvali. Da li vas i sada poziva i šta je najčešće na meti kritika?
- Kada ste deo tima Aleksandra Vučića, i kada radite za svoju zemlju, onda nije važno je koliko je sati, da li je prošlo radno vreme i da li je noć. Građani ove zemlje čekaju decenijama da se reše neki problemi, i zamislite vi sada njima kažete „zovite sutra, prošlo je 15.30“. Tačno je, predsednik me zove odmah, nakon što sazna za neki problem, uopšte nije važno koliko je sati. Evo samo jedan primer. Prošle godine u decembru predsedniku se obratila majka troje dece iz jednog sela u dolini Jadra. Požalila se kako je prilaz školi u tom selu ostao neasfaltiran. Predsednik me odmah zvao, izdao sam nalog i prilaz školi je asfaltiran. Takvih primera imate na desetine. Put Ram – Bratinac, Suvi do Stubal, Kokin Brod – Pribojska Banja, Osonica kraj Ivanjice, selo sa najviše dece u Srbiji, put do crkve Pokajnice i do Crkve Zahvalnice u Radovanjskom lugu i mnogi drugi putevi, svi su oni urađeni na preporuku predsednika Vučića koji veoma dobro razume koliko je važan razvoj lokalne infrastrukture i da svako mesto i svako selo ima put.
Osim ministara Malog i Dačića, sa vaših 30.000 pratilaca na Instagramu teško da još neko od ministara može da vam parira. Koliko vremena izdvajate nedeljno za komuniciranje sa pratiocima?
- Za mene su društvene mreže posebno važan alat komunikacije sa građanima. Prisutan sam na svim relevantnim mrežama, a uostalom napisao sam i udžbenik o korišćenju društvenih mreža u politici, koji će uskoro biti i objavljen u Srbiji i Sloveniji. Onda vam je jasno sa kojom pažnjom i strašću pristupam tom poslu. Dok sam bio u gradu Beogradu jednom sedmično sam imao uživo uključenja na Fejsbuku, Instagramu i Jutjubu gde su se građani javljali ili putem video poziva ili putem komentara i iznosili svoje probleme. Moju pokretnu kancelariju tada u gradu i obilazak važnih infrastrukturnih projekata sada na republičkom nivou često prate kamere za uživo prenos. Otvorenost i participacija su za mene odlike uspešne državne uprave. Zato želim da građanima maksimalno približim šta je to što radimo u ministarstvu na čijem sam čelu, a takođe da im pružim još jedan vid komunikacije gde mogu da iznesu svoj problem, daju sugestiju, postave pitanje…
Naravno, sada kada sam u Vladi, imam manje vremena da se direktno bavim mrežama, ali imam tim ljudi koji sve vreme prati, ažurira, komunicira sa građanima i redovno me izveštava o njihovim zahtevima.
Verujem da tako treba da rade sve moje kolege u Vladi, jer ako predsednik Vučić ima vremena da priča sa ljudima imamo valjda i mi? Prezirem političare od lokalnog do republičkog nivoa koji nemaju vremena da obilaze građane, koji ne izađu na lice mesta kada se desi neki problem ili nesreća ili ne pokažu empatiju prema ljudima. Da prevedem na srpski, koji sve rade suprotno od onoga što radi predsednik Vučić koji ima najveću podršku građana. Skoro sam pitao saradnika jednog od njih zašto njegov „šef“ nije bio tamo gde se desila nesreća? Kaže da je rekao „nemoj da se to povezuje sa mnom jer nije lepo“. Politika znači da rešavate probleme, a većina problema nije lepo. Ali oni to ne razumeju. To su političari koji kratko traju jedino što nanesu veliku štetu. A samo treba da pogledaju šta predsednik Vučić radi kada je u pitanju komunikacija sa ljudima.
Po principima održivosti
Sa SANU raspisujemo međunarodne konkurse za izradu planova razvoja srpskih planina
Urbanistički haos na Kopaoniku i Zlatiboru preti da izazove i ekološke akcidente. Možete li to da se zaustavi?
- Donošenjem izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji i primenom njegovih odredbi, stvorili su se uslovi da se uvede red u oblasti na teritoriji Nacionalnih parkova. Jedan od osnovnih principa, čija primena mora pratiti sve naše aktivnosti, jeste princip održivosti. Logično, isti je posebno značajan za područja koja svojim prirodni odlikama i posebnošću zavređuju poseban režim zaštite države. Uveren sam da će mere koje smo kroz usvajanje izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji primenili ali i one koje planiramo da preduzmemo u narednom periodu, poput novog prostornog plana Republike Srbije, dati rezultat u smislu zaštite nacionalnih parkova, posebno onih koji zbog svog izuzetnog turističkog potencijala postaju predmet neadekvatne i prekomerne eksploatacije.
Nedavno sam se dogovorio sa SANU da raspišemo međunarodne konkurse za izradu master planova razvoja srpskih planina koji će biti osnova za izradu urbanističkih planova. Kako završavamo puteve i pruge, tako sve više i više planina kao što su Golija, Cer, Zlatar, Javor, Jelica, Goč, Jastrebac, Stara Planina, pa i Pešter kao visoravan postaju dostupnije građanima. Zato je važno da na konkursu dobijemo najbolje svetske biroe i arhitekte koji se bave uređenjem nacionalnih parkova da odredimo sadržaje koje će te planine imati kako ne bi postale predmet neplanske gradnje.
Jelena Vukić
