HRVATSKE MUKE PO RAFALIMA Svi pričaju o lovcima, a niko ne spominje TROŠKOVE! Sat leta košta 16.500 dolara

Priča o hrvatskoj kupovini francuskih borbenih aviona tipa "Rafal" i dalje je tema broj jedan u Hrvatskoj. Tako se i hrvatski sajt "maxportal" bavi ovom temom iz ugla troškova nabavke koja će za polovne letelice u verziji F3-R plaliti 999 miliona evra.

“Moćan avion”, “najbolji borbeni avion na svetu”, “postajemo regionalna vojna velesila”, “Srbiji se tresu gaće”, “Francuzi oduševljeni HRZ-om”, … sve su to neke od izmišljenih agitpropovskih opservacija i parola koje oni iz odbrambenih krugova plasiraju u režimske medije, a onda ovi neumereno hvale nabavku francuskog aviona i objašnjavaju kako je to čudo neviđeno. Znamo koliko će hrvatski porezni obveznici platiti eskadrilu polovnih Rafala F3-R. Tačno 999 miliona evra. Ta cifra uključuje obuku pilota i tehničara, isporuka alata, pilotske opreme, osnovnog zrakoplovnog naoružanja, simulator letenja i trogodišnje održavanje od strane Dasoa", piše ovaj portal.

Ovaj sajt naovodi da je to samo početak priče o troškovima korištenja eskadrile Rafala, a o kojima hrvatski porezni obveznici ne znaju ama baš ništa. Kao što ne znaju ni za koje zadatke se kupuje dvomotorni lovac visokih operativnih troškova, a konstruiran prvenstveno za velike zemlje, velikih geografskih prostranstava i uređenih sistema funkcionisanja avijacije. Sve to Hrvatska i HRZ , budimo otvoreni, nisu.

Koja je ukupna cena životnog ciklusa tog aviona?

"Ta je stavka, očito, nešto što nije potrebno, smatraju oni u Ministarstvu odbrane, prezentovati građanima koji će samo inicijalno iskeširati milijardu evra za 12 polovni aviona, degradirane avionike. Na zdravorazumsko pitanja jesmo li stvarno toliko bogata država da kupujemo letelicu čiji sat leta košta najmanje 16 i po hiljada dolara (100 hiljada kuna) , odgovora nema. Komparacije radi, sat Rafalovog leta skuplji je sata američkog F-18 i F-16, kao i od švedskog Gripena.

U najskupljoj vojnoj kupovini u hrvatskoj istoriji ne postoji ni valjana komunikacije MORH-a prema medijima, a time i ni respekta prema hrvatskoj javnosti, odnosno poreznim obveznicima. Odraz je to nerada, amaterizma, političke poslušnosti i karijerizma koji godinama caruju u odbrambenim strukturama. Što znači profesionalizam i transparentnost pokazala je Danska.

Naime, kada je Danska nabavljala američki F-35, cena je bila 3,1 milijarde dolara za 27 primeraka te je javno objavljeno da će 30-godišnji ciklus korištenja tih aviona koštati ukupno 6 i po milijarde dolara. Takvih procena, a kamoli javnih objava, u hrvatskoj akviziciji nema", dodaje ovaj portal.

U nastavku svoje analize Maxportal dodaje i da, HRZ i MORH nemaju stručnjake koji mogu dati takav račun. Ne zaboravimo, sistem koji nabavlja Rafal za HRZ godinama je zasnovan uglavnom na improvizacijama, a ne na organiziranosti i meritornosti.

Pojma nemamo koliki bi bili troškovi dvadesetogodišnjeg ili dužeg perioda korištenja Rafala u HRZ-u?

"U tu stavku ulaze troškovi osoblja svih kategorija uključenih u operativno korištenje aviona (plate, naknade, prehrana, odela i pilotska oprema). Tu su i operativni troškovi samog aviona koji se sastoje od pogonskog goriva, maziva, ulja, potrošni i rezervni delovi, zamena motora i ostale usluge održavanja proizvođača.

U operativne troškove aviona ulazi i stavka kontinuirane obuke pilota koja, među ostalim, podrazumeva sredstva za obuku, bojevu i školsku municiju, zdravstvene preglede pilota, troškove Bataljona vazdušnog osmatranja i navođenja (VOJIN), troškove korištenje poligona…. U trošak ulazi i kontinuirana obuka hrvatskih pilota u Francuskoj, jer teško da ćemo skoro samostalno ovladati procesom školovanja naših pilota na Rafalu. Sve ovo pobrojano trebalo bi, valjda, hrvatskim poreznim obveznicima biti poznato i pre parafiranja ugovora. Nije jasno zašto uz akviziciju Rafala nije dogovorena kakva privredna kompenzacija za osiromašenu hrvatsku privredu, ako već postoje „sjajni politički odnosi“ službenog Zagreba i Pariza? Knedlu tešku milijardu evra tako bi se lakše progutalo.

Uvođenje tog “tehnološkog čuda”, međutim, stavlja u fokus drugu stvar, a to su Hrvatska ratna mornarica i bezbednost Jadranskog mora. U svakoj oružanoj sili upravo je ratna mornarica njena tehnološki najskuplja i najsofisticiranija grana. Hrvatska svoju pomorsku orijentaciju pokazuje tako što će na nabavku 12 aviona potrošiti milijardu evra, a na 5 brodova za HRM – 50 miliona evra.

Što će Hrvatskoj, zemlji uskog teritorija i širokog mora, bez strateške dubine kopna, preskupi Rafali? Jadransko more je uvijek bilo, jest i biće naše najvažnije, zapravo jedino geopolitičko težište. Nikako da se osvestimo da je tome tako... " zaključuje ovaj portal.

Kurir.rs/Maxportal