IVICA TONČEV O MINULOJ SEZONI NIŠKOG KLUBA: Radnički mora više da se poštuje!

Pre, bez malo, jedne decenije decembra 2016. godine, uprava predvođena prvim čovekom Ivicom Tončevim preuzela je Fudbalski klub Radnički.

„Decenija je veoma dug period. Mi smo Radnički od jednog finansijskog gubitaša, kluba koji je svima dugovao, napravili jedan, odgovorno tvrdim, stabilan klub. Ko želi da me demantuje možemo da pozovemo revizorsku kuću da pogleda. Mi smo jedini klub Srbiji, koji ne duguje nikome ništa i uvek imamo para na računu za dve, do tri plate igračima unapred. To je ogroman uspeh za upravu koja vodi klub. Garantujem da će Radnički i iduće godine opet biti tu. Biće i narednih deset, dvadeset sigurno, jer Radnički je mnogo tvrđi orah nego što neki žele u fudbalskom svetu Srbije da ga naprave. I verujte mnogi su pokušavali da nas omalovaže, ponize, naprave od nas nešto što nismo. Mnogo puta su dolazile sudije kako bi nas „masakrirale“, a onda nisu kažnjene za to. Oni to nisu sami uradili, neko im je rekao, ali ja garantujem da iduće godine to više neće biti moguće. Napravili smo plan kako da se borimo sa svim tim napadima na nas“, govori Tončev.

Iza Radničkog su tri izlaska u Evropu, dva baraža, borbe za opstanak, kako to komentarišete?

„To mnogi zanemaruju, te naše izlaske u Evropu. Pod našim rukovodstvom Radnički je posle 35 godina izašao u Evropu. Posle toga smo još dva puta ponovili isti uspeh. Bili smo vicešampioni države, razdvojili smo Zvezdu i Partizan, ali to se retko, veoma retko, spominje. Baraži? Preživeli smo i njih. I to je sastavni deo fudbala. Spomenuli ste borbu za opstanak, možda Radnički sada ne bi bio u plej-autu da nije bilo određenih situacija. Uostalom oko jedne utakmice je čak i Fudbalski savez Srbije podigao prašinu, govorilo se da će biti sprovedna istraga. Da je ishod te utakmice bio drugačiji, bio bi drugačiji i plasman na tabeli, bili bi drugačiji i ishodi narednih mečeva. Cela Srbija videla je šta se desilo. Naša slika bi bila drugačija, ali postoje stvari na koje Radnički ne može da utiče, već se samo bori u skladu sa prilikama kakve su u srpskom fudbalu“.

Ponovo ste se borili za opstanak. Trojicu trenera promenio je Radnički ove sezone Slavka Matića, Tomislava Sivića i Takisa Lemonisa, dok je sezonu na klupi završio Marko Neđić, to je ono što je često tema u medijima.

„Da se odmah razumemo, ova uprava nikada nije smenila trenera. Ova uprava najviše mrzi da menja trenere, njih smenjuju rezultati. Evo uzmite primer Takisa Lemonisa, čovek je bio glavna zvezda u Srbiji, sve novine, portali pisali su o njemu, kao velikom otkrovenju, niko nije pričao o smeni. Ipak, svaki trener mora da zna da je radnik kluba i da neko iznad vodi brigu o tome šta se i kako radi. Mnogi treneri žele da dođu i preuzmu klub. Na početku uvek govore da su zadovoljni, kada dođu rezultati govore u jedini – napravio sam taktiku, znao sam šta da radimo… Onda, kada krene loše, dolazi množina, te mi nismo skautirali tim, te nismo ovo, te nismo ono… Zašto sada ne menjamo, gospodin Neđić ima ugovor na godinu dana, sve dok drži priključak za plej-of i Evropu nema problema. Ukoliko, budemo primetili da ponovo dolazimo u plej-aut i borbu za opstanak, naravno da će i njegova smena biti razmatrana“.

Angažovanje Marka Neđića pred sam plej-aut mnoge je iznenadilo?

„Oni koji ne poznaju fudbalske prilike su se iznenadili, šta da vam kažem. Mi smo Neđića dugo skautrirali, postojala je želja da ga angažujemo, ali je imao ugovor. Kada smo došli u situaciju da nema nazad, dogovorili smo se sa Grafičarem i trener je preuzeo ekipu. To je još jedan dokaz da Radnički želi da svakom da priliku, da se pokaže i radi. Naš trener je najmlađi, ali dobro radi i to je ono što se svima dopada“.

Pred Radničkim, ali i ostalim superligašima je još teža sezona?

„Mi nismo navikli da nam bude lako (smeh). Kod nas lako ne postoji. Vidite samo taj adrenalin kod svih kada je Mustafa postigao pogodak protiv Mladosti, tu radost, to je fudbal, to se pamti. Da smo postigli golove u petom ili sedamnaestom minut ne bi nam bilo slatko. Znači mi na lako nismo navikli, da je lako neko drugi bi bio ovde“.

Šta dalje za sledeću sezonu, ko ide, ko dolazi, kako će Radnički izgledati?

„Ove godine održava se Svetsko prvenstvo, mnogi klubovi će čekati. Prelazni rok traje do 15. septembra i oni žele da vide ko će se kako pokazati. Kako se mi nismo plasirali, cena je našim igračima mnogo pala. Mi, za sada, nemamo nameru da prodajemo igrače, ipak ukoliko stigne neka dobra ponuda biće uzeta u razmatranje. Imamo u planu da dovedemo još pet igrača. Želimo da zadržimo kostur tima, da ojačamo tim, jer ponovo ispadaju četiri kluba. Kada ostanemo sa 12 klubova, Superliga će biti mnogo bolja, jača, pa će i cene igrača biti bolje“.

Poslednje dve utakmice pokazale su da je niška publika uvek uz Radnički. Da li planirate nešto za navijače naredne sezone?

„Od predstojeće sezone, ulaz na sve utakmice, osim na one kada su gosti Crvena Zvezda i Partizan biće slobodan. To su utakmice kada naše Nišlije najmanje dolaze, odnosno dolaze navijači protivnika. Zato ćemo tada naplaćivati ulaz, ne želimo da slobodno uđu oni koji će navijati protiv nas. To je zaista čudno, nigde u Evropi, u svetu, ne postoji grad gde se ne navija za svoj klub. U Nemačkoj, u Kilu se navija za Kil, u Štutgartu za Štutgart, ne navija se za Bajern iz Minhena. U tome i jeste čar fudbala, zato je on interesantan. Da navijaš za svoj klub, a ne da u Nišu bodriš klub iz Beograda. Meni je to neshvatljivo. Spomenuli ste poslednje dve utakmice, verujte mi 65 do 70 odsto ljudi je došlo jer im je zaista do kluba stalo, oni ostali 30-35 su došli jer su očekivali neuspeh. Želeli su da se slade, pričaju kako je Radnički slab i tako dalje. Neka ih, Bog je veliki. Imaćemo različite akcije sa osnovnim, srednjim školama, naši igrači će obilaziti škole, deliti dresove, igrati fudbal sa decom… Želimo da se vrati taj duh gde se bodri lokalni klub“.

Kada se sve sabere i oduzme, na „Čairu“ se retko čuje „Uprava napolje“?

„Kod ove uprave i mene to ne postoji, čak i kada se ponekad čuje, zanemarimo. Da bi došao neko da vodi ovaj klub mora biti sposobniji od nas. Kako bi pokazao sposobnost mora da uplati na račun bar pet miliona evra, iako smo do sada pricali tri-četiri, ali se to menja jer su se okolnosti promenile nabolje. U svakom slučaju ako je to za dobrobit Radničkog, istog momenta ova uprava zove trubače i odlazi, odnosno ako su bolji neka dođu. Samo pre toga mora da deponuju novac, da dokažu da mogu da vode klub, prazne priče i obećanja ne mogu da prođu. Stalno imamo te dušebrižnike koji nikada jedan cent nisu dali za klub, a teraju upravu. E to nikada neće moći posebno vansportskim metodama“.