FUDBALSKI GENIJE IMAO JE 14. DECE, LAŽIRAO POVREDU DA BI BIO SA LJUBAVNICOM: Alkohol ga je razorio, umro je u bedi i sam, a jedna nesreća ga je uništila

Manuel Fransisko dos Santos, poznatiji po nadimku Garinča, bio je fudbalski genije, boem i čovek čiji je život podjednako fascinantan i tragičan.

Dok je Pele bio simbol perfekcije i profesionalizma, Garinča je bio čista emocija, improvizacija i duh brazilskog uličnog fudbala.

Čudo prirode i neverovatna karijera
Ono što Garinčinu karijeru čini filmskom jeste činjenica da, prema svim medicinskim zakonima, on uopšte nije smetao da hoda, a kamoli da igra fudbal.

Rođen je sa teškim deformitetima: imao je strabizam (razrokost), deformisanu karlicu, a leva noga mu je bila čak šest centimetara kraća od desne i savijena ka spolja, dok mu je desna noga bila okrenuta ka unutra.

Lekari su mu kao detetu prognozirali invaliditet. Međutim, te „krive noge“ postale su njegovo najjače oružje. Protivnički odbrambeni igrači nikada nisu mogli da predvide u koju će stranu krenuti, jer je njegovo telo prirodno stajalo u lažnom balansu.

Veći deo karijere proveo je u Botafogu (gde je postao živa legenda sa preko 230 golova), a sa reprezentacijom Brazila je napravio istorijske uspehe.

Mundijal 1958. u Švedskoj: Rađanje mita

Brazil je te godine osvojio svoju prvu titulu prvaka sveta. Zanimljivo je da su Garinča i Pele počeli turnir na klupi jer je timski psiholog smatrao da su „mentalno nezreli“ i suviše detinjasti za pritisak. Tek na insistiranje starijih igrača, ubačeni su u prvu postavu protiv Sovjetskog Saveza. Garinča je u prva tri minuta utakmice izveo takve driblinge da su svedoci taj period nazvali „najbolja tri minuta u istoriji fudbala“.

Mundijal 1962. u Čileu: Garinčin turnir

Kada se Pele povredio već u drugoj utakmici prvenstva, ceo Brazil je pao u očaj. Tada je Garinča preuzeo tim. Postigao je četiri gola, vukao ekipu na leđima, bacao protivnike na zemlju svojim čuvenim rolingom i finti tela, i doneo Brazilu novu titulu. Proglašen je za najboljeg igrača i strelca turnira.

Neverovatan podatak: Reprezentacija Brazila nikada, ali baš nikada nije izgubila utakmicu kada su Pele i Garinča igrali zajedno na terenu.

Skandal zbog ljubavnice

Garinča je van terena živeo punim plućima, potpuno ignorišući sportske režime. Strastveni pušač od dvanaeste godine i težak zavisnik od alkohola (kašase), imao je slabost i prema ženama. Imao je nekoliko brakova i bezbroj afera, a zvanično je priznao četrnaestoro dece (mada se sumnja da ih je bilo više, uključujući i jedno dete koje je dobio sa Šveđankom tokom Mundijala 1958).

Najveći skandal njegovog života, koji je direktno uticao na njegove pripreme za reprezentaciju, bila je veza sa Elzom Soares, jednom od najvećih zvezda brazilske samba muzike.

Šta se zapravo desilo?

Kada su se upoznali pre Mundijala 1962. godine, Garinča je bio u braku sa svojom prvom suprugom Nair, sa kojom je imao osmoro dece. Elza Soares je bila glamurozna, moderna i ekstremno popularna pevačica. Između njih je buknula strastvena i divlja romansa koja je odmah postala glavna tema brazilskih tabloida. Javnost je bila besna na Elzu, nazivajući je „rasturačicom brakova“.

Pred ključne pripreme za Svetsko prvenstvo, Garinča je počeo da kasni, propušta treninge i biva potpuno nefokusiran. Da bi opravdao svoje odsustvo pred strogim selektorom Ajmoreom Moreirom i čelnicima saveza, Garinča je stalno izmišljao bizarne izgovore – žalio se na strašne bolove u kolenu, tvrdio da mu krive noge otkazuju poslušnost i da mu je potreban odmor u privatnosti kod kuće.

U stvarnosti, njegovo koleno je bilo u redu (tada), a te dane je koristio da se sakrije u Elzinoj kući, daleko od očiju javnosti i svoje zakonite supruge. Fudbalski savez je bio očajan i u panici da će izgubiti ključnog igrača. Skandal je otišao toliko daleko da su besni navijači kamenovali Elzinu kuću u Riju, zbog čega je par morao da se skriva.

Ipak, ljubavna drama je na čudan način poslužila kao gorivo. Elza je otputovala u Čile da ga bodri, a Garinča joj je obećao da će osvojiti Mundijal za nju. Kada se Pele povredio, Garinča je igrao kao u transu, motivisan željom da dokaže celom Brazilu da njegova nova ljubav nije uništila njegovu genijalnost.

Tužan kraj

Nakon 1962. godine, povrede kolena (koje su konačno stigle na naplatu usled nenošenja ortopedskih pomagala i odbijanja lečenja) i razarajući alkoholizam uništili su njegovu brzinu. Na Mundijalu 1966. u Engleskoj, Brazil je ispao rano, a Garinča je doživeo svoj jedini poraz u dresu reprezentacije (od Mađarske 3:1).

Njegova veza sa Elzom Soares trajala je više od 15 godina, ali je bila destruktivna. Garinča je u pijanom stanju izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula Elzina majka, što je ostavilo duboke ožiljke na njihov odnos. Na kraju ga je i ona napustila zbog njegovog nasilnog ponašanja uzrokovanog alkoholom.

Garinča je preminuo 1983. godine, u 49. godini života, potpuno švorc, zaboravljen od sistema i uništen cirozom jetre u jednoj klinici u Riju. Ipak, na njegovu sahranu došle su stotine hiljada Brazilaca. Na njegovom grobu u rodnom mestu Pau Grande piše:

„Ovde počiva u miru onaj koji je bio radost naroda – Mane Garinča.“

BONUS VIDEO: