"BEDNI, LIČNI INTERESI - ZATO PODRŽAVAJU OVU UPRAVU" Bivši član uprave Partizana: Kakve god transparente isticali - 3 miliona naših navijača misli SVOJOM GLAVOM

Ovo je četvrta godina Partizana bez ligaškog dela u Evropi, praktično u periodu kada je bilo najlakše ući. Ko snosi najveću odgovornost za rezultatski debakl u evrotakmičenjima?

- Koliko znam, članovi sadašnje uprave su već dali ostavke, tako da su oni sami rekli da li treba da odu iz kluba ili ne. Da li su te ostavke iskrene i neopozive, to ćemo uskoro videti. Ono što mislim i o čemu sam više puta u medijima pričao jeste da su, pre svega, i sadašnja skupština kluba, pa samim tim i upravni odbor koji je ta skupština birala, potpuno nelegalni. Formirani su protivno statutu fudbalskog kluba Partizan i odredbama Zakona o sportu, o čemu sam već više puta govorio, pa sada to ne bih ponavljao. Kao drugo, posle dve godine, koliko ova sadašnja uprava ima apsolutnu vlast u odlučivanju o svemu u klubu, smatram da nisu ništa, ama baš ništa uradili za klub. Nisu ostvarili nijedan sportski rezultat koji bi bio vredan pomena. Dve godine su bez ijednog trofeja, takođe su dve godine bez ligaškog dela u evropskim takmičenjima, a ove godine smo čak doživeli da je posle šest odigranih kola Partizan na pretposlednjem mestu i, kako sada stvari stoje, boriće se za opstanak u ligi. To je jedan od najgorih rezultata u istoriji kluba. Takođe, ni prošle godine nisu bili prvi, nego nisu bili ni drugi, već tek na trećem mestu, što je neprihvatljivo za Partizan. Zatim, nijednog novog sponzora nisu doveli u klub. Naprotiv, neki sponzori koji su u klub ušli tokom vladavine prethodne uprave u međuvremenu su otišli iz kluba. Nijednog igrača nisu sami stvorili i na njemu napravili neku veliku zaradu za klub. A, po meni, neke igrače su prodali po neuporedivo nižim cenama u odnosu na procenu Transfermarkta. Koliko ja znam, obično se igrači, po nekoj praksi, prodaju malo više od procene Transfermarkta, a nikako ispod nje.

Da li iskreni navijači Partizana mogu da podržavaju dosadašnju upravu?

- Neka svaki navijač Partizana razmisli svojom glavom. Smatram da iskreni navijači Partizana nikada ne mogu da podržavaju ovakvu upravu. Ali zato interesne grupe koje preko takve uprave pokušavaju da ostvare svoje lične i bedne interese nisu i nikada neće biti predstavnici navijača Partizana. Ma kakve transparente oni isticali, ma kakva saopštenja ispisivali i navodno molili ovu upravu da ostane u klubu, oni nisu i neće nikada predstavljati tri miliona navijača Partizana, koliko ih ima kako u našoj zemlji, tako i u svetu.

Kako se osećate kao veliki navijač Partizana, koji se praktično od starta sezone odrekao borbe za titulu prvaka Srbije?

- Želim iskreno da kažem da nije ovo ni prva ni poslednja sezona u istoriji Partizana kada se već u julu opraštamo od titule. Ali, da budem iskren, da se Partizan posle šestog kola nalazi na pretposlednjem mestu na tabeli, to nijedan normalan čovek, nijedan iskreni navijač Partizana nije mogao da očekuje. Realno, to se decenijama nije dogodilo, a ne znam ni da li je u istoriji bio jedan ili dva slučaja ovako katastrofalnog otvaranja sezone. Zato neko mora da snosi debelu odgovornost.

Da li je prethodnih godina u upravi kluba bilo ljudi koji nisu želeli dobro Partizanu?

- Nikad ne želim da razmišljam negativno, pa samim tim ne želim ni da pomislim da je neko bio u vrhu Partizana ili sada jeste a da je radio protiv kluba ili mu loše želeo. Ko vodi Partizan, smatram da daje sve od sebe da Partizanu bude dobro, da bude najbolje. To je neko moje logično razmišljanje. Samo je pitanje da li neko ume ili ne ume, može ili ne može. I po tome se razlikuju uprave u istoriji, kako Partizana, tako i svakog kluba.

Na čijoj strani ste bili u sukobu Lazović-Mijatović i zašto?

- Pre svega želim da kažem da sam lično, kao čovek i partizanovac, učinio sve, ama baš sve, da do tog sukoba koji je nastao u Partizanu pre više meseci, a kulminirao je 1. juna na toj famoznoj Skupštini Partizana, gde je gospodin Predrag Mijatović podneo neopozivu ostavku - ne dođe. Učinio sam sve da do tog sukoba ne dođe jer smatram da su Partizanu najmanje potrebne razmirice i sukobi. Iako sam već uveliko otišao iz kluba, kupio sam pretplatnu kartu, išao redovno da gledam sve utakmice. Nisam se ponašao u smislu "nisam u upravi kluba, pa sada ne treba više ni da volim ovaj klub, ni da idem da ga pratim". Naprotiv, bio sam uz Partizan i kada nisam bio u njegovoj upravi. Kada god su me nešto zamolili ljudi iz sadašnje uprave, uvek sam im izlazio u susret i koga god od njih da pitate, svi će vam to potvrditi. Ali kada sam video da je taj sukob nepomirljiv, ja bar nikada nisam bio osoba koja sedi na dve stolice. Po tome sam poznat. Imao sam ceo život svoj stav, imao sam ga i u toj situaciji i bezrezervno sam stao na stranu Predraga Mijatovića. Prvo iz razloga što je ubedljivo najveće ime, ne samo u našem već i u svetskom fudbalu, od svih ljudi koji su poslednjih godina bili u Partizanu. Smatram da je svojim autoritetom mnogo pomogao i da je još više mogao da pomogne da je ostao u klubu, da Partizanovo ime i grb polako, ali sigurno vrati na staze starog uspeha. Drugo, Predragu Mijatoviću, iako je jako veliko fudbalsko ime, nikada nije bilo teško, niti je svoj ego stavljao u prvi plan, da ide i razgovara s kim god treba, da se obrati kome god treba samo da bi pomogao Partizanu. Ono što je nesporno jeste da je, iako to nije bio njegov posao, on i te kako dao doprinos u tome da se reprogramira ogroman poreski dug Partizana prema državi, da se prolongira i da se da neko vreme to polako vraća. To nije nimalo lako učiniti, a on je uspeo. U nebrojenim slučajevima javno je pohvalio nosioce vlasti, posebno predsednika države, za veliku finansijsku pomoć koju je država dala Partizanu. Ne možemo negirati da je Partizan za kratak period dobio preko 20 miliona evra. To je ogroman novac od države.

A ostatak uprave na tu pomoć - muk. Zašto?

- Ako već tražiš pomoć od države, vrlo je ljudski i nimalo licemerno da joj zahvališ na tome. To ostali članovi uprave nikada nisu učinili, što smatram da nije u redu i da je licemerno. Predrag Mijatović ništa od toga nije tražio za sebe, niti je imao kakve koristi od toga. Od toga je samo imao Partizan. Da te pomoći nije bilo, Partizan bi teško opstao. I to javnost treba da zna. Na kraju, Mijatović je jedini imao viziju kako da se u sportskom sektoru povrati snaga omladinske škole, po kojoj je Partizan uvek bio poznat, kao i kojim putem treba u budućnosti ići da bi se izbeglo upravo ono što je Partizan pogrešno radio prethodnih godina, a to je dovođenje igrača vrlo sumnjivog kvaliteta, da ne kažem đubreta, koji su bili plaćani ogromnim iznosima. Jasno je postavio viziju kako da se u budućnosti to spreči i kako da se ta boljka otkloni. To su, između ostalog, bili razlozi zbog kojih sam smatrao da jedna tako jaka ličnost, sportski autoritet i ime kao što je gospodin Predrag Mijatović treba da bude u klubu. Ali videli ste šta je bilo 1. juna.

Bili ste tri godine u upravi, zašto ste napustili Partizan?

- Prvi put ću u javnosti pokušati da kažem nešto o svom angažmanu u voljenom klubu. U Partizan sam ušao krajem 2021. godine na poziv tadašnjeg generalnog direktora Miloša Vazure, koji me je od srca i s najboljom namerom pozvao da pomognem Partizanu. Tri godine, koliko sam bio u klubu, radio sam volonterski, bez ijednog dinara i bez ikakve koristi za sebe ili nekog meni bliskog. Iako sam kao predsednik pravne komisije fudbalskog kluba Partizan bio u samom vrhu upravnog odbora Partizana, nijednu aferu o meni niste mogli da čujete. Niti postoji, niti da sam bilo kakvu štetu Partizanu naneo bilo kojom svojom radnjom. Ali sam zato direktno učestvovao u prolasku fudbalskog kluba Partizan kroz tri monitoringa pred komisijama UEFA. To veoma dobro znaju kako članovi bivše, tako i članovi sadašnje uprave fudbalskog kluba Partizan. Svojim ličnim fudbalskim, biznis i advokatskim kontaktima sam bezbroj puta pomogao klubu. Svoje ogromno advokatsko znanje i autoritet, sa preko 33 godine radnog staža u advokaturi, definitivno sam pružao svom voljenom klubu. I da rezimiram, sve što sam radio - radio sam od srca i bez ijednog interesa. To svako ko me poznaje neće osporiti. Čak i oni koji me ne vole. Direktan odgovor zašto sam otišao iz kluba pre dve godine jeste zato što imam čast, obraz i moral. I zato što volim Partizan. Iako su u te tri godine, dok sam ja bio u klubu, poslovni i sportski rezultati bili neuporedivo bolji od rezultata sadašnje uprave, činjenica je da godinama nismo osvojili nijedan trofej i da dve godine uzastopno nismo igrali jesen u Evropi. Ta činjenica je bila dovoljna da moji prijatelji u klubu i kolege koji su zajedno sa mnom vodili klub, kao i ja, odstupe, misleći da dajemo priliku boljima od nas. Nažalost, oni koji su nas nasledili uradili su to na jedan vrlo necivilizovan i nekulturan način. Mi smo održali zakonitu skupštinu, podneli neopozive ostavke koje nisu bile nikakva farsa, nego iskrene ostavke. Nikada se niko više od nas nije vratio u klub i verovatno se neće vraćati. To je tako kada si iskren u ostavci. A da li su ove sadašnje ostavke iskrene, to ćemo brzo videti.

Da li vidite sebe ponovo na nekoj funkciji u klubu?

- Daću direktan, nikad direktniji odgovor - nikad više neću da budem ni na jednoj funkciji u Partizanu. Ni u upravnom odboru, ni kao predsednik kluba, niti u nadzornom odboru. Apsolutno. Smatram da neko mog senzibiliteta nije prosto stvoren da rukovodi Partizanom. A da budem iskren, kao advokat imam mnogo posla da bih mogao da kako valja i dovoljno vremena posvetim klubu. Ali ću zato, dok sam živ, da se borim da moj voljeni klub bude opet veliki i slavan. Svoju slavnu istoriju i armiju od tri miliona navijača apsolutno zaslužuje i neću dozvoliti da ga bilo ko arči, otima i zloupotrebljava.

Koga biste voleli da vidite na čelu Partizana, a sposoban je da izvuče klub iz problema?

- Na rukovodećim mestima vidim ljude koji svojom karijerom, iskustvom, mogućnostima i nesporno velikom ljubavlju prema klubu mogu Partizan da dovedu na staze stare slave. U takve ljude ubrajam, recimo, Predraga Mijatovića, Gordana Petrića, Ivana Tomića, Zorana Batu Mirkovića i još mnoge druge koji su ostavili veliki trag u raznim generacijama Partizana. Ali uz njih je neophodno imati ljude iz mnogih društvenih sfera - ekonomije, bankarstva, pravosuđa, privrede, politike, bezbednosti i drugih oblasti. Smatram da Partizan ne mogu da vode dvojica ili trojica ljudi. To je neozbiljno. To je ruganje na račun Partizana. Ko god da bude, a ja, kao što sam već rekao, to sigurno neću biti, i ko donese dobro Partizanu, ja ću cipele da mu čistim. U svakom slučaju, ponavljam, Partizan ne mogu da vode dvojica ili trojica ljudi, već veliki broj ljudi iz raznih oblasti, gde će svako u svom domenu pomoći da klub dobro funkcioniše.