VOZI TAKSI U BRNU, A NEKADA JE BIO GOLMAN SLAVNOG KLUBA IZ KOMŠILUKA! Igrao sa čuvenim asovima - TEŽAK PRELOM MU SRUŠIO SAN...
Natpis "CSKA Sofija" pored retrovizora na prvi pogled deluje kao običan znak navijačke ljubavi, međutim, iza njega se krije mnogo veća priča...
Ljubomir Angelov Hristov (60), danas taksista u Brnu, nekada je nosio dres velikana iz Sofije i bio deo generacije koja je odrastala uz neka od najvećih imena bugarskog fudbala.
Sve je počelo razgovorom o sportu i Evropskom prvenstvu u odbojci. Čim je čuo temu, Hristov se uključio u razgovor.
"Odbojka? Vau! Ja sam iz Bugarske. Kod nas se igra dobra odbojka. Muškarci su vicešampioni sveta."
A onda je, gotovo usput, otkrio detalj koji je potpuno promenio razgovor.
"E, pa ja sam igrao fudbal. U CSKA Sofiji."
Kako prenosi Meridian sport (čija novinarka Miljana Rogač donosi ovu sjajnu priču), upravo je tada postalo jasno da natpis pored retrovizora nije slučajan. Hristov je nekada bio golman CSKA Sofije, a fudbal ga je spojio sa generacijom iz koje su kasnije ponikli neki od najvećih bugarskih igrača.
Bio je vršnjak Ljuboslava Peneva, dok je odrastao uz Hrista Stoičkova i Emila Kostadinova.
Od desnog krila do golmana
Zanimljivo je da Hristov uopšte nije planirao da stane između stativa.
Karijeru je počeo kao desno krilo, sa brojem sedam na leđima. Međutim, jedan izostanak promenio je njegov fudbalski put.
"Prosto se tako desilo. U početku sam igrao desno krilo, bio sam sedmica. Ali jednom naš golman nije bio tu i ja sam stao na gol. Trener Žika Bureš je rekao da sam dobar i tako sam ostao na vratima."
U CSKA Sofiji radio je sa trenerima Jakovom Takovim, Cecom Atanasovim i Marošem Lijevom, dok posebno pamti golmana Stojana Jordanova.
"Stojan Jordanov je bio golman, jako dobar."
U klubu je ostao do 17-18. godine, a onda je usledio trenutak koji mu je promenio karijeru.
Slomio je nogu.
"Imao sam 18 godina kada sam otišao. Slomio sam nogu. Bilo je teško, ali šta da se radi - život ide dalje, moramo da igramo."
"Mogao sam da napravim veću karijeru"
Kada danas pogleda unazad, Hristov nema dilemu da je povreda uticala na njegov dalji put.
Na pitanje da li je bez nje mogao da napravi veću karijeru, odgovor je bio kratak:
"Mogao sam."
Za to je imao i saigrače koji su kasnije stigli do najvećih fudbalskih scena.
Jedan od njih bio je Ljuboslav Penev, sa kojim je Hristov delio svlačionicu.
"Igrao sam sa Ljuboslavom Penevom. Bili smo zajedno u CSKA Červeno Zname, a kasnije i u CSKA Septemvri. Ljuboslav Penev je bio veliki fudbaler, igrao je u Španiji. Bio je baš moćan napadač."
Njegova generacija bila je prepuna velikih imena.
"Tu su bili i Stoičkov, Ljuboslav Penev, Emil Kostadinov… To su bili jako dobri, moćni igrači."
Fudbal nije mogao tek tako da nestane
Iako ga je povreda udaljila od ozbiljnije igračke karijere, Hristov nije odustao od fudbala.
Kada se iz Sofije preselio u češke Letovice, ponovo je pronašao put do terena. Tamo je zatekao mnogo dečaka koji su želeli da igraju, ali je fudbalskom klubu pretilo gašenje.
Odlučio je da reaguje.
"Kada sam iz Sofije otišao u Letovice, tamo je bilo mnogo malih momaka koji su hteli da igraju fudbal. Napravio sam fudbalski klub, praktično sam ga vratio u život, jer je trebalo da se ugasi. Napravio sam novu ekipu i tamo sam bio trener dve godine."
Kako je Hristov ispričao za "Meridian sport", nije sebe smatrao "super trenerom", ali mu je bilo važno da deca dobiju priliku da treniraju i igraju utakmice.
Od fudbalskog terena do taksija
Kada se završila i ta etapa njegovog života, morao je da pronađe novi posao.
Izbor je pao na taksi.
"Kada sam završio s tim, nisam imao posao, nisam imao šta da radim, pa sam počeo da vozim taksi."
Tako je fudbalski teren zamenio volanom, a svlačionicu ulicama Brna.
Ali jedna stvar se nije promenila - ljubav prema sportu.
Hristov i dalje prati fudbal, a dobro zna i dva najveća srpska kluba.
"Partizan je dobar."
Naravno, zna i za Crvenu zvezdu.
"Zvezda takođe. Moćni su, dobri. Bilo je Bugara u Srbiji, a i mnogo Srba je igralo u Bugarskoj. Bilo je trenera, igrača…"
"Sport je zauvek u krvi"
Iako su prošle decenije od njegovih dana između stativa, sport je i dalje sastavni deo njegovog života. Prati fudbal, odbojku, košarku, gimnastiku, kao i ženski sport.
"Odbojka je baš odlična. Mnogo je gledam. Gledam odbojku, košarku, gledam i žensku odbojku, gimnastiku… Sve. Sport je sport."
Ipak, jedna njegova rečenica možda najbolje opisuje čitavu priču.
"Sport je zauvek u krvi. Ako negde vidim fudbal, odmah me povuče. To je u srcu. Kada si jednom sportista, zauvek si sportista."
Za Hristova sport nije samo rezultat, on veruje da sport čoveka uči poštovanju, solidarnosti i dobroti.
"Sportista ima toplo srce. Pomaže svakom čoveku koliko može. Sport te uči samo dobrim stvarima. Uči te dobroti."
Zato natpis "CSKA Sofija" pored retrovizora danas nije samo navijački detalj.
On je podsetnik na život između stativa, na saigrače poput Ljuboslava Peneva, na generaciju Stoičkova i Kostadinova, ali i na karijeru koja je zbog jedne povrede krenula drugim putem.
