BERLUSKONI MU PRED FINALE PORUČIO - "AKO SI GENIJE, DOKAŽI TO!" Dejo otvorio dušu i otkrio NAJVEĆE TAJNE karijere!
Od dečaka koji je fudbal učio na kamenitom terenu iza podgoričke železničke stanice do čoveka koji je pokorio Evropu - život Dejana Savićevića zvuči kao scenario za film. Sutra puni 60 godina, a iza njega su Crvena zvezda, Bari, Milan, Silvio Berluskoni, Maradona, Platini i golovi koji se i danas prepričavaju.
Uoči velikog jubileja, "Gazeta delo Sport" posvetila mu je poseban rođendanski intervju, a "Genije" je bez zadrške otvorio dušu o svemu što je obeležilo njegovu neverovatnu karijeru.
Čovek čiji su driblinzi godinama oduševljavali Evropu, koji je sa Crvenom zvezdom i Milanom osvajao Ligu šampiona i koji je ostavio neizbrisiv trag u italijanskom fudbalu, pred 60. rođendan otvorio je dušu u razgovoru za čuvenu "Gazetu delo Sport".
I odmah je pokazao da se ni posle toliko godina ne opterećuje sopstvenom legendom.
"Odlično se osećam! Trenutno sam u Budvi, malo se vozim brodom, ali imam i mnogo obaveza. Predsednik sam volonter, ne uzimam ni evro za tu funkciju, ali posla ima dosta i još uvek uživam u svemu tome", rekao je Savićević.
A onda je usledilo pitanje koje je Italijane posebno zanimalo – kako danas gleda na karijeru u kojoj je osvojio sve o čemu jedan fudbaler sanja?
"Imam prelepe uspomene. Imao sam sreće da igram u velikim klubovima i osvojim dve Lige šampiona, sa Zvezdom i Milanom".
"Vi ste me prozvali Genije"
U Italiji je ostao upamćen kao Il Genio – Genije, nadimak koji mu je upravo "Gazeta delo Sport" dala zbog fudbala koji je često izgledao kao čista improvizacija.
Ali Dejo i danas pokušava da pobegne od tog komplimenta.
"Ma kakav genije! Bio sam samo odličan igrač. Vi iz Gazete ste mi dali taj nadimak. Možda zato što sam radio neke stvari koje drugi nisu mogli ili zato što sam imao malo više mašte", rekao je Savićević.
Ipak, priznaje da mu nadimak nikada nije smetao.
"Simpatičan je, vedar i malo šaljiv. Prijatelji i saigrači me tako zovu kada žele da me zadirkuju. U Italiji me svi tako zovu, ali po meni se malo preteruje".
A kada je već pomenut "Genije", bilo je nemoguće ne vratiti se na jedan od najčuvenijih trenutaka njegove karijere.
Berluskoni mu rekao: "Dokaži da si genije"
Finale Lige šampiona 1994. godine u Atini. Milan protiv Barselone.
Dejan Savićević je tada izveo jednu od svojih najpoznatijih majstorija, a kasnije je upravo taj pogodak izdvajao kao najlepši u karijeri.
Posebno je zanimljiva priča koja mu je prethodila.
"Predsednik Silvio Berluskoni mi je veče pre finala rekao: 'Dejane, ako si stvarno genije, dokaži to sutra.' I dobro se završilo", prisetio se kroz osmeh Savićević.
Milan je te večeri slavio, a Dejo je zauvek ostao deo istorije kluba.
Od terena punog kamenja do Crvene zvezde
Ali put do vrha nije počeo na San Siru.
Počeo je u Podgorici, iza železničke stanice, na terenu koji je bio daleko od idealnog.
Savićević je za "Gazetu" ispričao da je njegov otac bio šef na železnici i da je rukovodio velikom grupom radnika. Dok je brat Goran maštao da postane mašinovođa, Dejo je imao samo jednu opsesiju – loptu.
Igrao je gde god je stigao.
"Bežao sam među koloseke i igrao fudbal na terenu punom kamenja. Tamo sam naučio da pimplujem. Bio sam pravi mali bandit, imao sam sve uslove da postanem razbojnik! Na sreću, postao sam fudbaler", ispričao je legendarni Crnogorac.
Sa samo 13 godina otišao je u OFK Titograd, a potom je preko Budućnosti krenuo ka velikoj sceni.
Za prvi seniorski tim debitovao je sa samo 16 godina.
Nije prošlo mnogo i svi su počeli da pričaju o neverovatno talentovanom momku iz Podgorice.
"Zvezda je moja prva kuća"
Godine 1988. stigao je u Crvenu zvezdu.
Iako danas mnogi pamte njegove godine u Milanu, Dejo nije zaboravio gde je napravio najveći evropski iskorak.
"U Zvezdi mi je bilo prelepo. Imali smo mnogo vrhunskih igrača i zajedno smo napravili velike stvari. Voleo sam Budućnost, Zvezdu, Milan i Rapid iz Beča, ali Crvena zvezda ostaje moja prva kuća".
Sa crveno-belima je 1991. godine osvojio Kup evropskih šampiona u Bariju, a upravo taj uspeh otvorio mu je vrata Milana.
Milan? "Zauvek mi je u srcu"
U Italiju je stigao 1992. godine.
Pre Milana postojalo je interesovanje Juventusa, Rome i Monaka, ali Savićević je izabrao rosonere.
Početak nije bio jednostavan.
"Prvih godinu i po dana bilo mi je teško. Imao sam probleme sa povredama, a konkurencija je bila neverovatna – Gulit, Van Basten, Rajkard, Papen"...
Ipak, Dejo je verovao da je napravio pravi izbor.
"Italija je tada bila najjača liga na svetu, sa najboljim igračima. U drugom klubu ne bih osvojio toliko trofeja niti bih imao takvu vidljivost".
A posebno mesto u njegovom sećanju imaju navijači.
"Njihove pesme davale su mi najveću energiju. Mnogo mi znači što me ljudi i posle više od 20 godina pamte i govore mi da sam bio kao Platini".
Bio je zaljubljen u Maradonu
Savićević nikada nije krio koliko je cenio fudbalske umetnike.
Njegovi idoli bili su posebna priča.
"Uvek sam voleo velemajstore i ljude sa maštom. Najviše sam voleo Maradonu, a pre njega Anta Miročevića i Safeta Sušića. Kakvi su to igrači bili!"
Sa Maradonom je čak delio teren na Mundijalu 1990. godine. Jugoslavija i Argentina sastale su se u Firenci, a meč je odlučen posle penala.
"Ja sam pogodio, on je promašio. Iako sam već bio poznat, pored Dijega sam bio niko i ništa. Gledao sam ga sa divljenjem".
Tu je i priča o Mišelu Platiniju koja savršeno opisuje koliko je Savićević cenio velike majstore.
Jednom je igrao protiv Francuske u Beogradu, ušao sa klupe, učestvovao u preokretu i asistencijama pomogao Jugoslaviji da slavi 3:2.
Posle utakmice našao se blizu Platinija.
Hteo je samo da mu priđe i kaže: „Ćao, Mišel, ja sam Savićević.“
Ali postojao je jedan problem.
Nije znao francuski.
"Samo sam prošao pored njega, bez reči!", prisetio se uz osmeh.
A kakav je danas Milan?
Naravno, Gazeta nije mogla da zaobiđe klub koji je zauvek ostao deo njegovog života.
Savićević ne krije da današnji Milan još nije na nivou generacije čiji je bio deo.
"Moj Milan je bio drugačiji. Mi smo stalno igrali finala Lige šampiona. Ovaj tim sam gledao samo kroz neke isečke".
Ipak, legendarni Crnogorac ne želi da presuđuje novoj generaciji.
Naprotiv.
"Deluju mlado i sveže. Treba imati strpljenja sa njima i prihvatiti greške, jer su one deo fudbala. Znam da u velikom klubu nema vremena, ali kvalitet bi morao da ispliva".
A kada je morao da izdvoji trenutno najboljeg u Italiji, nije imao mnogo dileme.
"Inter mi, nažalost, deluje ispred svih u ovom trenutku. Ali sezona je duga i komplikovana".
