Nije sporan poraz od Nemačke, čak ni od "B" tima koji je igrao sinoć protiv "Orlova". Nije sporno ni da je rival mogao da pobedi ubedljivije. Nemačka je bila bolja, kvalitetnija, dominirala je... Očekivno sve. Slavila je samo sa 2:0 (1:0).
Ali ono što je mnogo veći problem jeste način na koji je Srbija izgledala.
Jer reprezentacija Srbije nije delovala kao tim koji je izašao da se nadigrava sa jednom od najboljih evropskih selekcija. Delovala je kao da je došla da preživi.
32:1 u šutevima. 12:1 u kornerima. Nestvarnih 80 minuta bez pokušaja šuta na gol rivala! Tek nekoliko ulazaka u kazneni prostor rivala.
To više nije pitanje taktike, formacije, jednog promašaja ili lošeg dana. To je pitanje: Da li smo mi Srbija ili San Marino? Od kada reprezentacija Srbije izlazi onako ponizno na jedan meč?
Bolno zvuči napisati, ali Srbija je protiv Nemačke izgledala kao San Marino (uz dužno poštovanje). I to boli mnogo više od samog poraza.
Nije sramota izgubiti od Nemačke. Može da se izgubi utakmica. I potpuno je realno da se izgubi od jedne Nemačke, pa i "B" tima. Može da se izgubi i sa tri ili četiri gola razlike - nema problema. Ali ne sme da se izgubi dostojanstvo.
A ono što smo gledali bilo je ponižavajuće.
Nikada više Srbije ne sme onako da izgleda.
Napomena: Znamo da nemamo NIJEDNOG igrača u top 10 klubova u Evropi. U top 30 - imamo jednog jednog (Strahinja Pavlović). Znamo da nam nije mesto u A diviziji Lige nacija. U ogromnom smo padu. Sve to znamo. Ali znamo da nećemo da gledamo nikad više onakav meč reprezentacije Srbije.
