GLADOVAO, TUKAO SE I KRAO SA IMIGRANTIMA IZ JUGOSLAVIJE! Kako je dečak BEZ ŠANSE postao fudbalsko BOŽANSTVO

Jedan od najdugovečnijih i najkvalitetnijih napadača u istoriji fudbala. Večiti buntovnik. Fudbalski razbojnik. Egocentrik. Neponovljivi sportski romantik. Genije koji nikoga nije ostavio ravnodušnim.

Ili ste ga obožavali ili ga niste podnosili. Sredine, kada je Zlatan u pitanju, gotovo da nije bilo.

Danas, kada slavi rođendan, pravi je trenutak da se prisetimo puta jednog od najposebnijih fudbalera koje je svet ikada gledao - od detinjstva u Malmeu, preko najvećih evropskih klubova, do statusa globalne sportske ikone.

Jer Zlatanova priča nikada nije bila samo priča o fudbalu.

To je priča o dečaku iz siromašnog imigrantskog naselja koji je odbijao da prihvati sopstvenu sudbinu. O fudbaleru koji je prkosio autoritetima, rušio granice i često govorio ono što drugi nisu smeli. O čoveku koji je svojim karakterom, talentom i neverovatnim samopouzdanjem uspeo da postane – Zlatan.

Ibrahimović je bez dileme neponovljiva pojava

Ibrahimović je bez dileme neponovljiva pojava u svetu fudbala i sporta uopšte. Bezbroj puta je nasmejao javnost, ali i izazvao njen gnev. Kada je on u pitanju, sredina ne postoji - Ibru ili obožavate ili ne podnosite.

Svojim neverovatnim talentom, upornošću i neponovljivim stilom naterao je i one koji ga mrze da mu odaju poštovanje. Iz godine u godinu držao je čas, sportska i životna predavanja, a učili su i oni koji ga nisu slušali. Glad za pobedom i neviđeni žar razlikovali su ga od ostalih, pa su i oni koji u startu nisu bili njegovi obožavaoci vremenom menjali mišljenje.

U narednim danima prisetićemo se nezaboravnih priča iz života i karijere harizmatičnog buntovnika u kopačkama.

Zlatanov put do zvezda

Životna priča jednog od najsjajnijih fudbalera u istoriji počela je 3. oktobra 1981. u Malmeu. Rođen je u Švedskoj kao sin Šefika i Jurke – izbeglica iz Bosne i Hrvatske. Dakle, na samom početku nije imao velike šanse za uspeh.

Šefik i Jurka upoznali su se u Švedskoj 1977. godine. U braku su dobili ćerku Selmu, a onda i sina Zlatana. Međutim, njihov brak nije potrajao, razveli su se kada je Ibra imao svega dve godine.

Otac Šefik radio je kao domar, dok je njegova majka Jurka radila po 14 sati dnevno kao čistačica da bi mogla da izdržava decu.

"Moje detinjstvo je bilo veoma teško, odrastao sam u imigrantskom naselju u Malmeu, na jugu Švedske, u nametnutom okruženju siromašnih imigranata iz Jugoslavije, Somalije, Turske i Poljske. Moji roditelji nisu mi mnogo pomagali, a retko bi pokazivali osećanja. Bili smo strašno siromašni, ništa nismo mogli sebi da priuštimo. Frižider je konstantno bio prazan, sećam se da sam neretko bio gladan", otkrio je jednom prilikom Ibrahimović.

Vreme je provodio na ulici. Ostala deca su ga zadirkivala zbog porekla i zbog toga je često ulazio u sukobe i učestvovao u tučama. Ipak, to razdoblje života bilo je izuzetno bitno za njega. Razvio je temperament i karakter - ono što ga je kasnije krasilo kroz celu karijeru.

Jurka je bila izuzetno stroga, pa je Zlatan često dobijao batine. Navodno, majka ga je jednom prilikom udarala drvenom varjačom dok se nije slomila. Pa je i sam neretko pribegavao fizičkom nasilju. Sa devet godina počeo je da živi sa ocem, ali u frižideru je uglavnom bilo samo pivo, pa je često morao sam da se snalazi za hranu.

Sve to ostavilo je ozbiljnog traga na njemu, pa je redovno upadao u nevolje. Jednom prilikom otkrio je da je kao klinac bio pravi ekspert za krađu.

"Obijao sam katance. Postao sam pravi ekspert. Bum, bum – i bicikl je moj. Bio sam kradljivac bicikala. To je bio moj prvi posao."

Tada verovatno nije mogao ni da sluti koliko daleko će dogurati.

Fudbal ga je vodio od manjih ekipa, za koje je nastupao kao dete, sve do Malmea, gde je 1995. počeo da igra u juniorskoj ekipi. U istom klubu postao je profesionalac 1999. i tada je konačno shvatio da se sve isplatilo. Bilo je to za njega ispunjenje snova, dokaz da vredi.

Kasnije je tresao mreže u dresu Ajaksa, Juventusa, Intera, Barselone, Milana, PSŽ-a, Mančester junajteda i LA Galaksija. U karijeri je postigao 511 golova i osvojio ukupno 34 trofeja, od čega 14 titula prvaka države.

Godine 2001. prešao je iz Malmea u Ajaks i sa holandskim velikanom osvojio dve šampionske titule.

Usledila je selidba u Juventus, sa kojim je takođe dva puta bio šampion Serije A, ali su ti trofeji kasnije oduzeti torinskom gigantu zbog čuvene afere Kalčopoli. Kada je Juventus izbačen u drugu italijansku ligu, Ibrahimović je odlučio da karijeru nastavi u Interu.

I tamo je nastavio da osvaja trofeje. Tri godine zaredom bio je šampion Italije sa milanskim klubom, a 2009. prešao je u Barselonu.

Zbog sukoba sa Gvardiolom nije se dugo zadržao na Nou Kampu, ali je i u Španiji podigao šampionski pehar. Usledio je dolazak u Milano i titula već u prvoj sezoni u dresu Rosonera.

Godine 2012. obukao je dres ambicioznog Pari Sen Žermena, gde je nastavio svoju neverovatnu dominaciju. Postao je ikona francuskog kluba, za četiri godine osvojio je isto toliko titula prvaka Francuske i postigao čak 113 golova na 122 utakmice.

Nakon četiri sjajne sezone u Francuskoj odlučio je da se oproba i u najjačoj ligi sveta - Premijer ligi. Potpisao je za Mančester junajted i sa popularnim "Crvenim đavolima" osvojio Liga kup i titulu u Ligi Evrope.

Na Old Trafordu se zadržao do 2018. godine, a onda je rešio da se oproba i „preko bare“. Odigrao je 58 utakmica u dresu tima iz LA i postigao 53 gola i shvatio da još uvek ima mnogo toga da ponudi evropskom fudbalu.

"Došao sam, video, osvojio. Hvala klubu jer me je ponovo učinio živim", naveo je Ibrahimović i dodao:

"Hteli ste Zlatana, dao sam vam Zlatana. Nema na čemu. Priča se nastavlja... A sada se vratite bejzbolu."

Posle osam godina vratio se u voljeni Milan i podigao iz pepela posrnulog italijanskog velikana. Dao je nemerljiv doprinos u osvajanju prve šampionske titule posle 11 sušnih godina. Njegova uloga u timu bila je neprocenjiva - bio je pokretačka sila, desna ruka trenera i čovek koji je hranio samopouzdanjem saigrače.

Harizmatični genije u kopačkama u 41. godini života stavio je tačku na svoju fudbalsku priču. Posle 24 godine, više od 500 postignutih golova i pregršt osvojenih trofeja odlučio je da je dosta i u junu 2023. godine zvanično završio svoju blistavu karijeru.

Fudbal mu je dao sve, kao i on fudbalu. Vinuo se u neverovatne visine, dotakao je zvezde. Postao je zvezda, obožavan širom planete.

Šta je sve osvojio?

Svetsko klupsko prvenstvo – 1
Šampion Italije – 5
Šampion Francuske – 4
Šampion Španije – 1
Šampion Holandije – 2
UEFA Superkup – 1
Liga Evrope – 1
Francuski kup – 2
Francuski Liga kup – 3
Francuski Superkup – 3
Italijanski Superkup – 3
Španski Superkup – 2
Engleski Liga kup – 1
Engleski Superkup – 1
Holandski kup – 1
Holandski Superkup – 1

Šta nikad nije osvojio?

Ligu šampiona.