"SVI SMO MI JUGOSLOVENI - NACIONALISTI NEĆE TO DA PRIZNAJU" Legenda Zvezde otkrila sve: Predsednik mu zabranio transfer, Džajić mu ozbilno zamerio!
- Dragi Kanatlarovski je u intervjuu govorio o Jugoslaviji, uz poruku da su ljudi sa ovih prostora i dalje povezani i da je tada bilo više ravnopravnosti.
- Opisao je kako je transfer iz Vardara mogao da ga odvede u Zvezdu, ali je završio u Hajduku, a kasnije ipak stigao na Marakanu.
- Sa Zvezdom je osvojio duplu krunu 1989/90, a ostao je i bez Mundijala 1990 zbog povrede ligamenata.
Dragi Kanatlarovski je jedno od onih imena koje starije generacije ljubitelja fudbala pamte sa posebnom emocijom. Beskompromisni vezista iz Bitolja ostavio je dubok trag u jugoslovenskom fudbalu, igrao za Vardar i Crvenu zvezdu, osvojio duplu krunu i bio deo generacije koja je udarala temelje ekipe koja će godinu dana kasnije pokoriti Evropu.
Ali njegova karijera mogla je da izgleda potpuno drugačije.
U velikom intervjuu za "Mondo", Kanatlarovski je otvorio dušu i vratio se u vreme kada se fudbal igrao drugačije, kada su najveći klubovi Jugoslavije otimali najbolje igrače, ali i kada su o transferima odlučivali ljudi van terena.
A posebno je snažno odjeknula njegova poruka o zemlji u kojoj je odrastao.
"Svi smo mi Jugosloveni!"
Kanatlarovski ni danas ne krije emocije kada govori o Jugoslaviji.
"Ma i dan-danas smo svi Jugosloveni, samo ih ima koji neće da priznaju, koji su nacionalisti. Ali ona zemlja u kojoj smo živeli i rasli dala nam je mnogo mogućnosti. Bilo je mnogo više ravnopravnosti", rekao je bivši fudbaler Zvezde.
Dodao je da mu je ta zemlja pružila mnogo mogućnosti i da je tada, po njegovom mišljenju, bilo više ravnopravnosti i mirnijeg života.
Govorio je i o fudbalu tog vremena, rivalstvima koja su postojala, ali ih je opisao drugačije nego što ih mnogi danas pamte.
"To je samo rivalstvo, a ne mržnja zato što je neko Musliman, Albanac, Srbin... Uvek se navijalo Vardar, nikad za Makedoniju. Ne za Srbiju, nego za Zvezdu ili Partizan."
Zvezda ga je htela, a onda se umešala politika
Kanatlarovski je još početkom osamdesetih bio na meti najvećih jugoslovenskih klubova.
Zvezda i Hajduk su ga želeli, a transfer u Beograd bio je praktično dogovoren. Putovao je vozom ka Beogradu, a kako kaže, Dragan Džajić i Cvele su mu rekli da potpiše.
A onda – neverovatan preokret.
Umesto na Marakanu, završio je u Splitu. Kaže da su ga odveli u hotel „Metropol“, a potom u Split, gde je potpisao za Hajduk i dobio avans, iako nije ni znao da se pregovara u njegovo ime.
I tu nije bio kraj.
Kada je trebalo da konačno napusti Makedoniju, usledio je još veći šok.
"Mi u Bitolju, tamo predsednik Vardara i predsednik Saveza komunista Makedonije. Kažu: 'Ne možeš da ideš nigde, biraj. Ili Vardar ili Bitolj!' Onako arogantno. Ja sam prvo rekao neću, ostaću. Ali tada je 1985. Vardar izašao u Evropu - Darko Pančev, Vasil Ringov, Toni Savevski... Pakao igrači. Razmislim i shvatim da je bolje da idem tamo. Džaja se naljutio misleći da sam ja pravio neke dalavere i da namerno to izbegavam. Onaj drugi put kada sam trebao da idem u Zvezdu Džaja je bio protiv mene. Kaže: 'Čovek koji je pobegao od Zvezde, neću ga više nazad!' A šta možeš ti?"
Dobio je, kako je ispričao, ultimatum – ili Vardar ili ostanak u Bitolju. Izabrao je Vardar.
A Džajić mu to nije zaboravio.
"Džaja se naljutio misleći da sam ja pravio neke dalavere i da namerno to izbegavam. Onaj drugi put kada sam trebao da idem u Zvezdu Džaja je bio protiv mene. Kaže: 'Čovek koji je pobegao od Zvezde, neću ga više nazad!' A šta možeš ti?"!", prepričao je Kanatlarovski Džajićeve reči.
Šeki ga doveo na Marakanu
Ipak, fudbal je pronašao način da ispravi nepravdu.
Godinama kasnije Kanatlarovski je stigao u Crvenu zvezdu, a ključnu ulogu imao je legendarni Dragoslav Šekularac.
Posle utakmice u Skoplju, na kojoj je Kanatlarovski postigao gol i namestio još dva, Šeki je presekao.
"Samo taj! Kantalarar... Ne mogu ni da izgovorim ovo prezime! Džajo, dovedi mi ovog. Ništa više mi ne treba!"
Tako je Kanatlarovski konačno obukao crveno-beli dres.
U sezoni 1989/90 osvojio je sa Zvezdom duplu krunu, ali će mu iz tog perioda zauvek ostati jedna od najtežih uspomena.
Keln koji i danas boli
Zvezda je u Beogradu pobedila Keln 2:0, ali je u revanšu doživela katastrofu i izgubila 3:0. Kanatlarovski je bio deo tog meča, ali ga je povreda primorala da izađe iz igre.
"Istegao sam zadnju ložu i izašao...", prisetio se Kanatlarovski.
Za navijače Zvezde to je ostala jedna od najbolnijih evropskih noći.
Ali samo godinu dana kasnije – sve je bilo drugačije.
"Ono što nam je uzeto, vraćeno je sledeće godine"
Kanatlarovski je bio deo ekipe koja je učestvovala u sklapanju moćnog tima Zvezde pred sezonu 1990/91.
Govorio je o dolasku Mileta Belodedića i o ekipi prepunoj majstora: Roberta Prosinečkog, Dragoljuba Piksija Stojkovića, Darka Pančeva, Dejana Savićevića...
"Ali od proleća smo gazili sve", prisetio se Kanatlarovski.
On je bio čovek koji je radio prljav posao iza svih tih zvezda.
Kako je sam rekao, nije bio Pep Gvardiola koji distribuira lopte. Njegov posao bio je da trči, uklizava, pokriva i otvara prostor za majstore.
Trebalo je da čuva Maradonu
A onda nova drama.
Kanatlarovski je bio viđen za Mundijal 1990. godine, ali ga je povreda zaustavila u najgorem mogućem trenutku.
U reprezentaciji Jugoslavije konkurencija je bila ogromna, a nakon povrede Srečka Katanca Ivica Osim ga je video kao čoveka koji može da pokrije njegov izostanak.
Čak je odigrao 45 minuta protiv Poljske i dobio veoma dobre ocene.
A onda – povreda ligamenata.
"Do zadnjeg momenta sam bio viđen u timu."
Tako je ostao bez Mundijala, a time i bez prilike da eventualno bude deo ekipe koja je mogla da se sastane sa najvećim zvezdama svetskog fudbala.
Otišao u Španiju, pa se vratio kući
Posle Zvezde stigao je poziv Deportiva iz La Korunje, gde se tada stvarao moćni tim.
Kanatlarovski je potpisao ugovor, ali su dolasci Maura Silve i Bebeta promenili njegov status u ekipi.
Trener mu je, kako kaže, otvoreno rekao da pojačanja imaju prednost.
Prihvatio je to i vratio se kući.
A kada se osvrnuo na činjenicu da nije ostao u Zvezdi i bio deo istorijskog uspeha u Bariju, odgovorio je u svom stilu:
"Nije mi bilo krivo... Da sam ostao još godinu dana imao bih 30 punih godina. Pa 31 puna, 32 na pragu. Ko će da te uzme? Kod kuće te žena ne voli sa 32 godine!"
Mogao je da bude trener Zvezde
Kanatlarovski nije ostao samo u fudbalu kao igrač. Postao je trener, radio u više klubova i kasnije bio selektor Makedonije.
A Zvezda?
Dva puta je bio blizu klupe crveno-belih.
Prvi put 2004. godine, kada ga je zvao upravo Džajić. Međutim, Kanatlarovski nije želeo da napusti reprezentaciju Makedonije pred utakmicu sa Holandijom.
Drugi put šansa se pojavila 2013. godine, kada je kao trener Spartaka napravio veliki rezultat.
Ipak, ni tada se nije dogodilo.
"To je moja nesuđena karijera u Zvezdi, ta je lađa otplovila", rekao je uz osmeh.
"Jugoslavija? Ko bi smeo da bude selektor?"
Na kraju razgovora dobio je možda i najteže pitanje – kako bi danas izgledala reprezentacija Jugoslavije?
Kanatlarovski se nije usudio da bira selektora.
"Ne bih se usudio da budem selektor u ova vremena. To je opasan rizik za bilo koga oko odabira."
Razlog vidi u velikom broju vrhunskih igrača, ali i u društvenoj atmosferi.
"Mi stalno gledamo nazad, nikada napred."
I zato se njegova glavna poruka iz celog intervjua možda najbolje može sažeti u jednoj rečenici:
"Svi smo mi Jugosloveni, samo ih ima koji neće da priznaju."
Rečenica koja je odjeknula, baš kao i čitava fudbalska priča čoveka koji je prošao put od Bitolja, preko Skoplja i Beograda, do Španije – i koji ni danas ne krije koliko mu je Jugoslavija značila.
