Ime Karlosa Enrikea Kajzera verovatno ne znači puno čak ni dobrim poznavaocima fudbala. Međutim, upravo ovaj Brazilac je ušao u istoriju fudbala kao najveća varalica, pošto je 20 godina igrao kao napadač a nije uspeo da postigne nijedan pogodak!
Njegova strategija je bila jednostavna. Početkom 80-ih godina prošlog veka se sprijateljio sa nekim od najvećih brazilskih fudbalera, poput Romarija, Edmunda, Rikarda Roče, Renata Gauča ili Branka. Kada bi oni potpisali ugovore sa nekim timom, ubedili bi čelnike svojih klubova da daju priliku „talentovanom“ Kajzeru u vidu tromesečnog probnog ugovora. Odmah nakon što bi potpisao ugovor, Kajzer bi priznao kako mu treba nekoliko sedmica da dođe u formu. Mesec dana bi trčao oko terena, a navečer bi uživao u blagodetima noćnog života Rio de Žaneira. „Prolaz“ kod žena je imao zahvaljujući svom statusu profesionalnog fudbalera.Nakon prvog meseca, Kajzer bi se pojavio na terenu i tada bi usledio drugi dio njegovog plana.„Neko bi mi dodao loptu, ja bih je šutnuo daleko. Zatim bih se uhvatio za zadnju ložu i previjao se od bolova. Narednih 20 dana bih proveo u lečenju. Tada nije bilo magnetne rezonance, pa su mi morali verovati“, izjavio je on u intervjuu za brazilske medije.Dok se „oporavljao“, činio je sve kako bi postao popularan kod saigrača.„Tada igračima nije bilo dozvoljeno da napuštaju hotel pre utakmice. Zato sam ja nekoliko dana pre dolaska u hotel rezervisao sobe i unajmio žene da dođu. Kada bi igrači došli, ne bi morali ni napustiti hotel kako bi upoznali djevojke“, ispričao je on.Većina trenera i doktora su smatrali da Kajzer samo nema sreće. Međutim, neki su ga „provalili“.Devedesetih godina je boravio u Botafogu, a često je nosio veliki mobilni telefon. Koristio bi ga kako bi vodio lažne razgovore na engleskom jeziku sa navodnim zainteresovanim klubovima. Bilo je lako zavarati saigrače, jer niko nije govorio engleski. Međutim, klupski doktor je poznavao taj jezik. Brzo je shvatio da Kajzerov engleski nema nikakvog smisla. Jednog dana, dok se Kajzer tuširao, doktor mu je uzeo telefon i shvatio je da se radi zapravo o igrački.Nakon takvih incidenata, Kajzer bi jednostavno promenio klub, gde bi ponavljao svoju uspešnu formulu. Pored Botafoga, bio je član još nekoliko velikih brazilskih klubova, poput Flamenga, Vaska, Palmeirasa i Fluminensea.Dok je bio pod ugovorom sa brazilskim klubom Banguom, još uvek „radeći na spremi“, Kajzer se suočio sa neočekivanim iznenađenjem. Ubačen je u tim!„Trener me ubedio da ću samo sediti na klupi. Međutim, ekipa je gubila i trener me poslao na zagrevanje“, počeo je priču ovaj dosetljivi Brazilac.Ulazak u igru bi otkrio da zapravo i nije baš najbolji fudbaler. Morao je nešto uraditi i uraditi to brzo.„Primetio sam da navijači vređaju svoje igrače. Popeo sam se na ogradu i verbalno vređao navijače“, ispričao je Kajzer.Naravno, zbog toga je dobio direktni crveni karton. Klupski predsednik Kastor de Andrade je bio ljut i tražio je objašnjenje.„Pre nego što bilo šta kažeš, saslušaj me. Bog mi je podario oca, ali je on preminuo. Međutim, dobio sam novog (rekao je pokazujući na predsednika De Andradea). Nikada neću dozvoliti nekome da govori mom ocu da je lopov. Navijači su govorili upravo to i zbog toga sam reagovao.“Ovim je rečima Kajzer ubedio De Andradea da mu oprosti, a kao nagradu je dobio novi šestomesečni ugovor.Nekoliko godina kasnije, Kaiser je granice pomerio još dalje. Vidio je da sve velike brazilske zvezde odlaze u Evropu. Kajzer je uradio isto i potpisao je za francuski klub Ajačio. Prvi je izazov imao već na premijernom treningu. Stotine je navijača došlo kako bi se uverili u veštine nove brazilske zvezde. Kajzer ih nije želeo izneveriti, ali padanje nakon prvog dodira sa loptom nije bila opcija. Umesto toga, on je oduševio navijače šutirajući lopte među njih. Radio je to sve dok nije ponestalo lopti. Trener nije imao drugu mogućnost nego da trening preusmeri na kondicioni.Ostao je nekoliko godina u tom klubu, koji se takmičio u francuskoj drugoj ligi. Zabeležio je i 20 nastupa kao zamena, a na terenu je provodio po nekoliko minuta. Na kraju se vratio u Rio i tu je završio svoju impresivnu karijeru, tokom koje je kao napadač postigao čitavih nula golova. Od tamošnjih medija dobio je nadimak 'brazilski Forest Gamp'.
