Prestalo je da kuca srce jednog od najvećih golmana koje je svetski fudbal imao. U noći između nedelje i ponedeljka umro je veliki Vladimir Beara. I u poznoj starosti bio je vitalan, ali ga je dotukla bolest. Imao je nekoliko moždanih udara u poslednjih godinu i po dana.Vest iz Splita o smrti čuvenog golmana Vladimira Beare u 85. godini rastužila je Dragoslava Šekularca, njegovog mlađeg saigrača iz dana kada su zajedno branili boje Crvene zvezde. Prebirajući po sećanjima, Šekularac kaže da je Beara po ljudskim i igračkim kvalitetima bio rame uz rame s njegovim idolom Rajkom Mitićem.Vozio ga na treninge- Ja sam kao igrač čekao da Rajko Mitić ili Vladimir Beara završe s treningom da bih ih vozio tamo gde oni požele. Pita me Beara: „Da li ideš prema Slaviji?“, a ja odmah potvrdim i mislim u sebi: Sedaj, bre, voziću te gde god poželiš, samo da te slušam dok pričaš. E, takav ti je bio Beara za nas mlađe igrače. Prava ljudina, odličan golman, najbolji - priča za Kurir Dragoslav Šekularac.
Beara nije voleo da se previše šali:- Retko je učestvovao u mojim šalama. Bio je ozbiljan čovek, već je imao porodicu kad je igrao u Zvezdi. Mnogo je voleo ženu i nije propuštao priliku da se čuje s njom. Kad je ona umrla, čini mi se da je s njom otišlo i pola Vladimira.Šekularac se dobro seća Beare:- Skoro sam baš po glavi vrteo film i znam da Zvezda ne bi osvojila dve titule da nismo imali njega na golu. Sećam se da smo jednom protiv Veleža morali da pobedimo, a igrali smo tako da smo mogli primiti pet komada. Bože moj, pa šta je on tada radio u Mostaru na golu! Ni danas ne mogu da shvatim kako je uspevao tako da se baca za loptom i da čuva gol.Zvao iz bolniceŠekularac se redovno čuo sa Bearom:- Poslednji put smo razgovarali pre tri ili četiri meseca. Pozvao sam ga iz bolnice jer sam čuo da i njemu nije bilo dobro. Ja, da ga utešim, počnem da pričam svoju muku. Nisam uspeo. Tužno mi je rekao da ga niko od onih koje tokom karijere zadužio nije godinama gledao. Verovatno je mislio na ljude iz fudbala.
Srbin iz SinjaSVETA PETKA NA SRCUU malobrojnim tekstovima koji su opisivali poslednje godine života legendarnog golmana izdvaja se članak o poseti sveštenika Eparhije dalmatinske, u kojem je Beara svojim gostima priznao da se odmalena ne razdvaja od male ikone Svete Petke. Iako je teško pronaći na hrvatskim internet stranama, Beara je bio Srbin rođen u Zelovu kraj Sinja, a odrastao je u Splitu, gde je njegov otac bio zaposlen. Postao je golman na poziv splitskih trenera, koji su ga videli kako se baca u plićaku na plaži Bačvice tokom dalmatinske igre picigin.
Problemi s klubovimaSMETAO JE KOMPLEKSAŠIMAHajdukovci mu nisu oprostili prelazak u Zvezdu.- Očigledno nisu. Međutim, ni moja Zvezda nije bolje postupila kad je odlazio u inostranstvo. Kažem Zvezda, a mislim na ljude koji su je tada predstavljali i patili od svojih kompleksa zbog toga što nikad neće biti kao Beara ili Šeki. Sve mi se čini, kakav smo narod, da će i Novaka Ðokovića, kad ostari, ignorisati ljudi koji tada budu vodili tenis u Srbiji. Neću doživeti to da vidim, ali neka ostane zapisano šta sam rekao - kazao je Dragoslav Šekularac.
BiografijaODBRANIO PENAL PUŠKAŠU- Beara je rođen 2. novembra 1928. godine- U tim Hajduka ušao je odmah posle Drugog svetskog rata, odakle je posle 308 utakmica u dresu „bilih“ prešao u Crvenu zvezdu- Kasnije je igrao za Viktoriju iz Kelna i Alemaniju Ahen- Nakon završetka igračke karijere posvetio se trenerskom poslu kao prvi stručnjak Fortune Sitard, Rijeke, Fortune Keln i selektor Kameruna- Za reprezentaciju Jugoslavije branio je na 59 utakmica- Osvojio je srebro 1952. godine na OI u Helsinkiju, gde je u finalu s Mađarskom odbranio penal najvećem igraču tog vremena Ferencu Puškašu
