"Poslednji put sam na stadionu Partizana bio kao gledalac pre neke dve-tri godine. Ne sećam se tačno o kojoj utakmici je bilo reči, ali je moj svaki dolazak i izlazak na stadion propraćen emocijama. Kada dođem u Beograd koristim svaku priliku da se vidim sa prijateljima i obiđem klupske prostorije. Svoju poslednju zvaničnu utakmicu kao fudbaler odigrao sam 2012. godine. Upravo te poslednje godine počeo sam da razmišljam da bih sebe mogao da nadogradim i u tom smislu. Završio sam u Beogradu B i C licencu i sada mi je ostalo još nekoliko semestara za profi. Tek sada kao trener vidim, da su fudbaler i trener, sasvim dve različite kategorije i shvatam gde sam ja možda kao igrač nekad grešio i u odnosu prema trenerima i sebi. Kad si igrač samo razmisljaš da odradiš trening, dobiješ utakmicu i tu se sve završava. Kao trener, ti si 24h sata u fudbalu i moraš da razmisljaš i o najmanjem segmentu života i igre", rekao je Ivić za zvanični sajt Partizana.On je za Partizan igrao od 1998. do 2004. godine."Bez obzira što je moja karijera bila kasnije i plodonosnija, za mene je ipak ta 98. bila posebna kada sam došao iz Zrenjanina u šampionski Partizan. Igrali smo tada i Evropu, pobeđivali velike klubove poput Njukasla i Lacija, koji je tada bio najskuplji klub na svetu. Te godine smo osvojili i titulu šampiona. Bez obzira i na druge osvojene titule i igračke uspehe, ta sezona je za mene bila životna prekretnica i nešto što mi je ostalo u srcu. Neizmerno se radujem dolasku u Beograd! Ovo će biti prvi put da na Partizanov stadion dolazim kao trener. Dva puta sam do sada igrao sa crno-belima prijateljske utakmice, ali kao igrač u Solunu i zaista ne znam šta me sad čeka u najpozitivnijem smislu. Svuda ističem da je Partizan moj klub i najveća ljubav, nešto zašta sam živeo od malena i sa čime sam rastao. Sada sam već nekoliko godina u Paoku kao trener i kao vrsni profesionalac dajem najbolje za ovaj klub, koji takođe ima posebno mesto u srcu pored Partizana. Mi ne samo što smo istih boja – mi smo bratski klubovi, iste vere i šampionskog opredeljenja! Sreća, pa je ovo prijateljska utakmica", našalio se Ivić.Prijateljsku utakmicu Partizan - PAOK obeležiće i 791. utakmica kapitena Saše Ilića i izjednačavanje rekorda sa legendarnim Momčilom Mocom Vukotićem."Sale Ilić je moj najbolji prijatelj sa kojim se čujem bukvalno svaki dan. On i ja se znamo još pre Partizana. Zaista nemam reči kojima bih opisao koliko mi je drago da baš Saša dostigne po broju utakmica jednu takvu fudbalsku živu legendu, kao što je Momčilo Moca Vukotić. Tu su ipak prolazile generacije i generacije fudbalera i prolaziće još mnogi sa željom da ih dostignu i prestignu. Sa Sašom se čujem redovno i informisan sam u vezi sa svim dešavanjima. Nažalost, ne pratim utakmice često, jer nam se uglavnom poklapaju termini igranja ili sam ja tada u karantinu. Ipak, znam svaki rezultat i gol. Stigao sam da odgledam poslednjih 20 minuta derbija i presrećan sam što smo obradovali navijače baš kada je trebalo, u pravom trenutku. Ovaj Partizan može mnogo i drago mi je da se dobrim igrama u kontinuitetu i pobedama vraćaju ka prvoj poziciji", istakao je trener PAOK-a.Ivić je za kraj imao i poruku za Grobare."Biće to pravi fudbalski spektakl. Ovo će biti prvi put da PAOK gostuje na stadionu Partizana i zato svi koji vole crno-bele, koji navijaju za Partizan i bodre svoj tim, a ujedno podržavaju šampionski bratski klub po boji i veri, treba da podrže ovu utakmicu. Biće to sudar dobrih energija, emocija i fudbala! Neizmerno se radujem dolasku", zaključio je Ivić.
